Đorđe Mazinjanin ima 70 godina, prima veliku penziju, ali i dve plate. Predsednik je Nadzornog odbora preduzeća Telus, a Skupština grada Beograda ga je uoči Nove godine ponovo izabrala za direktora JP Sava centar. Da, to javno preduzeće i dalje postoji, iako je čuveni kompleks na Novom Beogradu prodat kompaniji Delta holding Miroslava Miškovića pre više od pet godina. Nekadašnji gigant sada ima dvoje zaposlenih i dva člana Nadzornog odbora, a umesto iz kongresnog centra „posao“ obavljaju iz lokala od 26 kvadrata. Nagomilani gubici veći su od 13,7 miliona evra.
Malo koga je iznenadila informacija da je Grad Beograd stavljen pod nadzor Međunarodnog monetarnog fonda, jer mnogo toga, kada je reč o funkcionisanju prestonice, odavno nema logiku. Po ideji gradonačelnika Aleksandra Šapića bespotrebno su osnivana nova preduzeća, poput onog za naplatu karata u, inače besplatnom, gradskom prevozu (a već je postojao GSP) ili za održavanje beogradskih parkova, što je posao JKP Gradsko zelenilo.
S druge strane, gradonačelnik i vlast SNS-a i SPS-a, isto tako nelogično, nisu gasili javna preduzeća čije je postojanje, bar kako izgleda, izgubilo svaki smisao. To je slučaj i sa JP Sava centar. Uoči prodaje kompaniji Miroslava Miškovića to preduzeće imalo je više od 150 zaposlenih, a danas, pet godina kasnije, doslovno na prste jedne ruke mogu se izbrojati svi koji rade u njemu.
„Fantom“ koji će nas skupo koštati
Prema dostupnim podacima iz Programa poslovanja za ovu godinu, u JP Sava centar zaposleno je dvoje ljudi, koji su stariji od 60 godina i oboje imaju više od 35 godina radnog staža. I nije teško zaključiti da je verovatno reč o penzionerima. U ovom preduzeću angažovana su i dva člana Nadzornog odbora, Nemanja Đukić i Goran Petrović, a fotelju još ima dugogodišnji v. d. direktora Đorđe Mazinjanin, koji je prema zvaničnim podacima penzioner, ali i funkcioner u više preduzeća.
Upravo je Mazinjanin 29. decembra na sednici beogradske Skupštine ponovo izabran za direktora Sava centra, gde prema zvaničnim podacima prima mesečnu platu od 236.000 dinara ili oko 2.000 evra. On je i predsednik Nadzornog odbora Telusa, preduzeća u vlasništvu Telekoma Srbija, a nije poznato koliku naknadu prima za tu poziciju. Prema podacima iz njegove imovinske karte, objavljene na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, njegova penzija iznosi 154.000 dinara. Navodno je bio i član NO Telekoma.
Zvuči kao dobar vic, ali građani će fantomsko Javno preduzeće Sava centar samo u 2026. platiti više od 100 miliona dinara. Da nije tužno, bilo bi smešno. Zbog ovakvih stvari MMF je tražio vanrednu reviziju i nadzor beogradskog budžeta
Nikola Jovanović
Mazinjanin nije poznat široj javnosti, iako se još od 2016. vezuje za Sava centar, gde je bio izvršni direktor i zamenik direktora. Diplomirao je na Višoj PTT školi u Beogradu, a završio Fakultet za menadžment na Univerzitetu Megatrend, pa doktorirao na Fakultetu za poslovne studije na istom univerzitetu. U predlogu za njegov izbor za direktora JP Sava centar pisalo je da je magistrirao na Fakultetu organizacionih nauka, gde je završio i specijalističke studije.
I dok je nekada zaista upravljao gigantom, sada je upitno šta zapravo radi. Jer, kongresni Sava centar odavno nije u rukama Grada Beograda, a Mazinjanin odavno ne sedi u fotelji u čuvenom kompleksu u Ulici Milentija Popovića. Sada su kancelarije JP Sava centar u naselju Mileva Marić Ajnštajn, u jednom lokalu od svega 26 kvadrata.
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, navodi da je to preduzeće moralo biti ugašeno paralelno sa prodajom objekta, ali „očigledno je nekom bilo u interesu da još drži neke ljude na platama i da ima fiktivne račune i finansijske tokove“.
„Zvuči kao dobar vic, ali građani Beograda još plaćaju fantomsko javno preduzeće Sava centar, iako je ovaj objekat prodat još krajem 2020. godine privatnom investitoru. Samo u 2026. ovog fantoma platićemo više od 100 miliona dinara, od čega najmanje 15 miliona samo za plate dva ‘zaposlena’ i dva člana ‘Nadzornog odbora’. Direktor ovog fiktivnog preduzeća imaće u toku cele ove godine neto platu veću od 250.000 dinara mesečno, plus kancelarijski i drugi troškovi. Da nije tužno, bilo bi smešno. Zbog ovakvih stvari MMF je tražio vanrednu reviziju i nadzor beogradskog budžeta, a ne zbog vaučera ili nečeg drugog“, zaključuje Jovanović.
U zakup izdaju – stub ispred Sava centra
Iako već godinama to ne radi, kao osnovna delatnost JP Sava centar i dalje se navodi organizovanje sajmova i sastanaka. Ipak, kako piše u Programu poslovanja, to gradsko preduzeće ostvaruje prihode kroz izdavanje u zakup stuba ispred Sava centra za bazne stanice, a ima prihode i od kamata. Tokom prošle godine, od Beograda je dobilo subvencije od oko 8,9 miliona dinara, dok će u 2026, kako se navodi, u njegovu kasu po istom osnovu leći oko devet miliona dinara.
Samo dva dana pre Nove godine Mazinjanin, iako zvanično penzioner sa diplomom Megatrenda, ponovo je izabran za direktora JP Sava centar, čija je plata 2.000 evra, a uz to je i predsednik Nadzornog odbora Telusa, preduzeća u vlasništvu Telekoma Srbija
Ipak, ni prihodi od izdavanja u zakup stuba za bazne stanice, niti subvencije iz gradske kase neće biti dovoljne da se „zapuše“ sve rupe. Prethodnih godina JP Sava centar očekivano je bio u minusu i neto gubitak se kretao oko milion evra. Zanimljivo je da je za 2025, poslednjim rebalansom plana poslovanja, planirana neto dobit od 11,8 miliona dinara ili oko 100.000 evra. Poslovni plan za 2026, međutim, otkriva da je gubitak iz ranijih godina mnogo veći, oko 1,6 milijardi dinara ili oko 13,7 miliona evra.
Tome treba dodati i da protiv firme koju vodi Mazinjanin postoje sudski sporovi, a da je najveći pokrenut po tužbi kompanije Game Entertainment Group. Vrednost spora iznosi 49.994.579 dinara ili blizu 430.000 evra. Ta kompanija je u stečaju i obrisana je iz APR-a, a njen vlasnik je Prva televizija iza koje stoji Srđan Milovanović, poznati biznismen blizak vlasti. Šta je osnov tužbe, nije poznato.
Sava centar prodat „neprijatelju“
Kongresni Sava centar prodat je 2020. kompaniji Delta Miroslava Miškovića, koga je do tada vlast Aleksandra Vučića tretirala kao velikog „neprijatelja“. Neformalni, ali stvarni lider SNS-a je upravo na krilima hapšenja tog biznismena pobedio na izborima i ubrzo postao premijer, da bi i Mišković i njegov sin Marko 2022. bili pravosnažno oslobođeni svih optužbi. Srbija je pred Vašingtonskom arbitražom izgubila spor protiv firme Mera invest, koja je u vlasništvu Marka Miškovića i po presudi bila je dužna da mu isplati odštetu od oko 30 miliona evra.
JP Sava centar tužila je kompanija Game Entertainment Group. Vrednost spora je skoro 430.000 evra, ali je ta firma u stečaju i u međuvremenu je obrisana iz APR-a, a njen vlasnik je Prva televizija iza koje stoji Srđan Milovanović, poznati biznismen blizak vlasti
U međuvremenu, uprkos višegodišnjem opiranju, Grad Beograd je prodao Sava centar jedinoj istinski zainteresovanoj kompaniji, Delta holdingu za svega 17,5 miliona evra, iako je njegova vrednost 2016. procenjena na 108 miliona evra. Ipak, Miškovićeva kompanija imala je obavezu da u rekonstrukciju uloži najmanje 50 miliona evra, a kako je saopšteno, investirala je čak 118 miliona.
Kad se podvuče crta, jasno je da su Srbiji i Beogradu od Sava centra ostali samo naziv i stub koji može da se izdaje za bazne stanice, ali to ni blizu nije dovoljno da se pokriju gubici, dugovi i sporovi koji će tek doći na naplatu. Gradonačelnik Aleksandar Šapić mnogo toga nije objasnio, pa nije našao za shodno da pojasni ni ovaj slučaj. Jer, JP Sava centar je samo jedna u nizu državnih firmi preko kojih se troši novac građana na plate i privilegije njihovih funkcionera.
