Pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi a desetine povređeno, kao i represivni odgovor vlasti na proteste građana i studenata koji traže odgovornost za tragediju, ogolili su stvarnu prirodu vladajuće partije u Srbiji. Uprkos deklarativnom zalaganju za demokratiju, postalo je jasno da je Srpska napredna stranka (SNS) tipični antisistemski ekstremistički pokret koji nastoji da ustavom definisani demokratski poredak zameni sistemom vladavine jednog čoveka čija vlast se legitimiše mitovima, teorijama zavere i proizvodnjom neprijatelja, a na njoj se održava primenom verbalnog i fizičkog nasilja prema neistomišljenicima.
Antisistemski ekstremizam (ASE) prisutan je i u Evropi, gde je u porastu u poslednje dve decenije. Ali, za razliku od evropskih država gde su nosioci ASE uglavnom marginalni pokreti i pojedinci, odnosno partije van vlasti ili najviše kao manjinski partneri, u Srbiji je dominantni nosilac ASE upravo vladajuća partija, koja neprekidno vrši vlast trinaest godina. Specifičnost Srbije je i ta što je SNS došla na vlast uz jasnu opredeljenost za EU, demokratiju i vladavinu prava, što piše čak i u njenom Statutu, ali je u praksi dosledno i temeljno uništavala sistem kojim je upravljala.
Umesto demokratije, autokratija, teorije zavere i govor mržnje
SNS je tako za 13 godina vladavine u potpunosti urušio ustavni poredak Srbije uspostavljajući neformalni sistem upravljanja državom koji se zasniva na lojalnosti Aleksandru Vučiću. Danas formalne javne funkcije služe kao pokriće i izvor resursa, dok se odluke donose van državnih institucija. Sprega bezbednosnih struktura sa parapolitičkim i kriminalnim akterima u potpunosti je potisnula podelu vlasti i vladavinu prava, pa stručnjaci ovaj poredak označavaju kao „politiku destrukcije” i „tihi državni udar”.
Ova „politika destrukcije” najvidljivija je u konstantnom kršenju Ustava i zakona od strane predsednika Srbije. Još 2021. godine pravnici poput Svetozara Čiplića, ustanovili su da Vučić svakodnevno i višestruko krši Ustav. Situacija u ovom pogledu je svakako pogoršana, te danas sudija Gordana Vidojković opisuje Ustav kao „mrtvo slovo na papiru”, a poredak nalik „istočnjačkoj despotiji”.
Teorije zavere se dalje operacionalizuju kroz govor mržnje kojim vladajuća partija direktno i naširoko targetira, dehumanizuje i kriminalizuje protivnike, čime se stvara opravdanje za fizičko nasilje. U tome prednjače najviši državni i partijski funkcioneri – Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Miloš Vučević i Vladimir Đukanović
U svrhe legitimizacije novouspostavljenog neformalnog sistema vladanja osmišljen je koncept tzv. „srpskog sveta” koji podrazumeva kulturno, medijsko i političko jedinstvo Srba u Srbiji ali i u regionu pod vođstvom Aleksandra Vučića. To u praksi služi homogenizaciji stanovništva, militarizaciji društva i delegitimizaciji svake unutrašnje opozicije koja kritikuje vlast po bilo kom pitanju. Ovakav nacionalističko-autoritarni obrazac predstavlja plodno tle za širok spektar teorija zavere koje režim sistematski koristi da kriminalizuje neistomišljenike i kritičare, kroz narative o „hibridnom ratu” protiv Srbije, „obojenim revolucijama”, „stranim plaćenicima“, „unutrašnjim neprijateljima“ i sl. Iako vlast ovu taktiku koristi duže vremena, jedan od najekstremnijih primera bio je pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji su režimski funkcioneri i prorežimski mediji bez dokaza proglasili „diverzijom” i „terorističkim napadom”. Predsednica parlamenta Ana Brnabić je to nazvala „planiranom diverzijom” i „početkom obojene revolucije”, uz kasnije teorije o „uređaju za vibracije” koji je srušio nadstrešnicu i insinuacije da je opozicioni političar Miša Bačulov umešan u taj slučaj.
Teorije zavere se dalje operacionalizuju kroz govor mržnje kojim vladajuća partija direktno i naširoko targetira, dehumanizuje i kriminalizuje protivnike, čime se stvara opravdanje za fizičko nasilje. U tome prednjače najviši državni i partijski funkcioneri — Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Miloš Vučević i Vladimir Đukanović — koji kontinuirano koriste uvredljive i nasilne narative prema neistomišljenicima, nazivajući ih „ekstremistima”, „teroristima”, „stranim plaćenicima”, „ustašama“ i „bandom zgubidana“. Vučić je tako studente označio kao „ljude koji žele zlo svojoj zemlji”, dok je Đukanović pozvao na obračun s njima: „Vreme je da se tom društvenom talogu stane na put… najpre u svakoj raspravi, a ne daj Bože ako zatreba i fizički.” Vučić je novinare televizija N1 i Nova S označio kao „teroriste”, a reporterku RTS-a nazvao „imbecilom”. Prorežimski mediji preuzimaju ove poruke govora mržnje, dodatno ih pojačavaju kako bi kod publike izazvali snažnu negativnu emotivnu reakciju prema studentima i građanima koji protestuju protiv vlasti. Na ovaj način partijski i državni funkcioneri zajedno sa njihovim medijima sistematski proizvod atmosferu straha, mržnje i netrpeljivosti prema označenim „neprijateljima” te podstiču svoje pristalice na akciju protiv njih.
Organizacija Reporteri bez granica utvrdila je sredinom 2025. godine da su se napadi na profesionalne novinare drastično povećali nakon što ih je Vučić javno nazvao „teroristima“. Ova organizacija utvrdila je da je za samo dva meseca bilo 34 napada na medijske profesionalce, što prevazilazi sve godišnje zbirne podatke o fizičkim napadima na njih zabeleženim u Srbiji još od 2020. godine
I zaista brojni su napadi aktivista vladajuće partije na neistomišljenike i profesionalne medije podstaknuti ovakvim govorom mržnje. Organizacija Reporteri bez granica utvrdila je sredinom 2025. godine da su se napadi na profesionalne novinare drastično povećali nakon što ih je Vučić javno nazvao „teroristima“. Ova organizacija utvrdila je da je za samo dva meseca bilo 34 napada na medijske profesionalce, što prevazilazi sve godišnje zbirne podatke o fizičkim napadima na njih zabeleženim u Srbiji još od 2020. godine. Na povezanost napada SNS simpatizera i govora mržnje ukazuje i slučaj u Nišu, gde je žena koja je nožem povredila dekanku Nataliju Jovanović na sudu izjavila da je bila podstaknuta negativnim izveštavanjem prorežimskog Informera. I brojni drugi napadi na novinare i kritičare vlasti navode na isti zaključak. Obrazac je uvek isti: najviši državni i partijski funkcioneri započnu govor mržnje, prorežimski mediji ga pojačaju, a partijski lojalisti realizuju fizički napad.
Paravojno organizovanje i organizovano nasilje
Važna odlika nasilnih ekstremističkih pokreta je paravojno organizovanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2024. godine obavestio javnost o postojanju tvrde frakcije unutar SNS-a, koju je označio kao „lojaliste”. Prema njegovim rečima, ova grupa predstavlja „čuvare vatre” i broji oko 17 hiljada članova koji su se u crkvi zakleli krvlju na odanost aktuelnoj vlasti. Vučić ih opisuje kao pretežno proruski orijentisane. Stepen radikalnosti lojalista je toliki da ih je i sam predsednik označio kao ekstremnu frakciju. Među njima su, kako je naveo Vučić, njegov brat Andrej i još jedan član njegove porodice.
Iako među 17 hiljada lojalista ima ljudi različitih profila i uloga, javnosti je najvidljivija nasilna frakcija: ljudi u crnim kačketima i odeći, s maskama na licu, mahom iz kriminalno-huliganskih krugova i borilačkih klubova. Prema profesionalnim novinarima, oni su organizovani u nekoliko glavnih grupa koje predvode: Milan Radoičić i Luka Bojović, Vladimir Mandić i Dane Šijan, bivši rukometaši i vlasnici firmi za privatno obezbeđenje, Bojan Terzin, kum predsednika SNS Miloša Vučevića, kao i Damir Zobenica, visoki funkcioner te partije.
Važna odlika nasilnih ekstremističkih pokreta je paravojno organizovanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2024. godine obavestio javnost o postojanju tvrde frakcije unutar SNS-a, koju je označio kao „lojaliste”. Prema njegovim rečima, ova grupa predstavlja „čuvare vatre” i broji oko 17 hiljada članova
Ove grupe deluju pod političkom komandom vladajuće partije i njoj bliskih struktura, s ciljem razbijanja protesta, izazivanja incidenata i zastrašivanja učesnika protesta i kritičara režima. Oni su odgovorni za brojne ozbiljne nasilne incidente, poput prebijanja studentkinje palicama u Novom Sadu, napada na studente u Čačku, vandalizovanja kuća studenata u blokadi, fizičkih nasrtaja na navijače sa decom koji su skandirali protiv Vučića i otmice studentkinje. Postalo je uobičajeno da brutalnom i masovnom policijskom batinjanju demonstranata prethode napadi agresivnih grupa na policiju.
Još važnije od pomenutog je činjenica da mnogi nasilni napadi lojalista imaju obeležja krivičnog dela terorizma. CINS je utvrdio da je od pada nadstrešnice do juna 2025. bilo 96 napada na učesnike protesta od čega je skoro polovina njih bilo uletanje kolima. Namerno uletanje vozilom u ljude (eng. vehicle-ramming attack) je taktika terorističkih napada čija je upotreba intenzivirana u prethodnih 15 godina. I upotreba zvučnog topa prema mirnim demonstrantima 15. marta 2025. ima obeležja terorizma. Prema dostupnim podacima, upotreba ovih uređaja je išla preko neformalnih lojalističkih kanala čiji je cilj bio izazivanje nasilnih incidenata, kao i zastrašivanje neistomišljenika kako bi ih odvratili od budućih protesta protiv vladajuće partije. Ovoj listi treba pridodati i otmicu studentkinje kojoj su lojalisti pretili i zastrašivali je u Ćacilendu.
I upotreba zvučnog topa prema mirnim demonstrantima 15. marta 2025. ima obeležja terorizma. Prema dostupnim podacima, upotreba ovih uređaja je išla preko neformalnih lojalističkih kanala čiji je cilj bio izazivanje nasilnih incidenata, kao i zastrašivanje neistomišljenika kako bi ih odvratili od budućih protesta protiv vladajuće partije
Većinu spontanih i organizovanih nasilnih napada na kritičare vlasti državni vrh je relativizovao. Predsednik Republike je čak i abolirao batinaše koji su polomili vilicu palicama studentkinji kao i jednu devojku koja je naletela kolima na demonstrante i ozbiljno povredila nekoliko njih. Istovremeno, policija umesto da sprečava napade lojalista a da napadače privodi tužiocu, ona okreće glavu i pruža im fizičku zaštitu. Javni prostor između zgrada Predsedništva i Skupštine koji su zaposeli lojalisti (tzv. ćacilend) obezbeđuje policija. Sve to nam ukazuje da Srbija uskoro može postati država terora ukoliko se ovoj ekstremističkoj politici destrukcije ne stane na put.
