Ponekad me pitaju šta me noću drži budnim. Odgovor je relativno jednostavan. To je strah da će posleratni međunarodni poredak – oblikovan sećanjima na Drugi svetski rat i traumu Holokausta, i izgrađen na temeljima političkog kompromisa, poštovanja suvereniteta drugih zemalja, slobodnog tržišta, građanskih sloboda i zaštite manjina – mogao da se uruši.
„Da se ne ponovi“, obećanje i ambicija da se ne naprave greške koje su vodile tragediji Drugog svetskog rata, decenijama su oblikovali međunarodne institucije i bezbednosnu politiku. Ali danas je otrežnjujući uticaj ove poruke izbledeo. Širom sveta izbijaju nove krize: od američke intervencije u Venecueli, brutalnog građanskog rata u Sudanu i kontinuirane nestabilnosti na Bliskom istoku, do rata u Ukrajini i rastućih tenzija u Tajvanskom tesnacu. Sve ove krize imaju globalne implikacije.
U korenu najvećeg izazova s kojim se Zapad suočava u novijoj istoriji jeste osećaj civilizacijske iscrpljenosti, koju naši neprijatelji primećuju, uvereni da je nastupilo njihovo vreme
Uz tolike urgentne situacije, ne iznenađuje što se Zapad, shvaćen u širem smislu, suočava s najvećim izazovom u novijoj istoriji. U korenu tog izazova je osećaj civilizacijske iscrpljenosti, koju naši neprijatelji primećuju, uvereni da je nastupilo njihovo vreme.
Ali da li je? Prošlo je skoro četiri godine otkako je Rusija pokrenula svoju trodnevnu „specijalnu vojnu operaciju“ – ilegalnu i ničim provociranu agresiju na Ukrajinu. Otad je u sukobima ranjeno ili ubijeno najmanje 1,5 miliona ukrajinskih i ruskih vojnika, u proseku više od 1.000 dnevno. Režim ruskog predsednika Vladimira Putina, i niko drugi, snosi punu odgovornost za tu užasnu cenu rata.
Nažalost, ono što možemo da očekujemo jeste još više mrtvih i još veća razaranja. Rusija raketama i dronovima targetira ukrajinsku energetsku infrastrukturu, s ciljem da volju ove zemlje slomi tako što će njene gradove zaviti u zimski mrak i hladnoću koja probija do kosti. Uprkos rastućim ekonomskim nevoljama, Kremlj izdvajanja za odbranu diže na skoro 40 odsto godišnjeg budžeta. Ruski avioni i dronovi narušavaju vazdušni prostor članica NATO i ometaju saobraćaj na civilnim aerodromima ne samo u susednim zemljama poput Estonije, nego i u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj. Ruska ratna mašina se zahuktava, a njen cilj je jasan: da zastraši ne samo Ukrajince, već i društva zapadnih zemalja.
Takvo postupanje ima tri očigledna cilja. Prvo, Putin nije niti je ikada bio zainteresovan za uspostavljanje mira. Drugo, svako narušavanje teritorijalnog integriteta, svaki podmetnuti požar, svaki sajber napad nisu posledice grešaka, već delovi svesno odabrane strategije čiji je cilj da se testira otpornost Evrope i njenih saveznika. I treće, ove provokacije nisu znak ruske snage, već sve veće slabosti.
Uprkos odlučnosti i surovosti s kojom Kremlj vodi ovaj rat, njegova nastojanja da potčini Ukrajinu rezultirala su katastrofalnim neuspehom. Rusija je izgubila preko milion ljudi – što poginulih, što osakaćenih – a još milion ih je pobeglo iz zemlje; narušila unosne trgovinske veze s Evropom; navela još dve zemlje – Finsku i Švedsku – da se priključe NATO; proćerdala milijarde dolara; i sebe dovela u zavisnost od autoritarnih saveznika. Da nije njihove pomoći, ovaj rat bi se odavno završio porazom agresora.
Ali bez obzira na to što je ekonomski, demografski i politički oslabljena, Rusija ostaje ozbiljna pretnja kako po Evropu, tako i po međunarodni poredak. U situaciji kad su Sjedinjene Države i Kina preokupirane svojim geopolitičkim rivalstvom, Rusija pokušava da se, na račun Evrope, nametne kao treći stub globalne trijade. Izazov za EU sastoji se u tome da svoj ekonomski potencijal transformiše u globalno liderstvo i uticaj.
To je nešto što je samo ujedinjena Evropa u stanju da izvede; bude li podeljena, ostaće paralizovana. EU se stoga suočava s radikalnim izborom: ili će postati zajednica sposobna za delanje, ili se pomiriti s tim da bude svedena na igralište supersila – barem kada je reč o prikupljanju digitalnih podataka i trgovini.
Jedini put koji Evropu vodi ka uspehu jeste kroz produbljivanje saradnje na poljima odbrane, migracione politike, tehnologije i spoljne politike. To je način na koji možemo da steknemo snagu potrebnu da odvratimo agresore, sačuvamo socijalnu koheziju, odbranimo vrednosti na kojima naša civilizacija počiva i, ne na poslednjem mestu, zaslužimo poštovanje saveznika, na prvom mestu SAD.
EU i SAD imaju najplodotvornije ekonomske odnose na svetu. Na njih u zbiru otpada približno 44 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda i skoro 30 procenata svetske trgovine robama i uslugama. Obe strane ostaju najveći trgovinski partneri i investitori jedna drugoj, a od njihove saradnje zavise milioni radnih mesta. Taj odnos se ne sme olako dovoditi u pitanje, jer revizionistički režimi – posebno onaj u Moskvi – pažljivo prate šta se dešava. Putin motri na promene na terenu i 2026. bi mogao da vidi kao priliku da kroz intenzivirano hibridno ratovanje, sajber napade i energetske pritiske testira rešenost Zapada.
Putin motri na promene na terenu i 2026. bi mogao da vidi kao priliku da kroz intenzivirano hibridno ratovanje, sajber napade i energetske pritiske testira rešenost Zapada
Savezništvo zapadnih zemalja i dalje ima veliki potencijal i privlačnost. Na njemu počivaju višedecenijski globalni prosperitet, demokratska stabilnost i tehnološki napredak. Ako dopustimo da se taj savez raspadne, to ne bi samo oslabilo Zapad, već redefinisalo svet kakav smo dosad poznavali. Podeljeni Zapad otvara vrata haotičnoj budućnosti u kojoj će demokratske vrednosti i ljudska prava ustuknuti pred brutalnom silom. Nejedinstvo će nas skupo koštati.
Naš globalni poredak, utemeljen na međunarodnom pravu, svakako nije savršen – kao što to nije nijedna ljudska kreacija. Ali uprkos svojim nedostacima, taj poredak ostaje najbolja alatka koja nam je na raspolaganju za sprečavanje globalnog haosa. Treba ga stalno unapređivati i poboljšavati, ali to treba činiti kroz debatu i pregovore, ne kroz ratove i istrebljenje. Ili ćemo ga braniti, ili će svečano obećanje naših predaka – „Da se ne ponovi“ – uskoro biti prekršeno, samo 80 godina nakon što je izrečeno. Trebalo bi da nas takva perspektiva sve noću drži budnima.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
