Kada u Nušićevoj Gospođi ministarki mali Raka razbije nos sinu engleskog konzula i opsuje mu oca, Živka pokušava da izgladi „diplomatski incident“ objašnjavajući da je psovanje oca kod nas narodni običaj, kao kada bi se na engleskom reklo „Dobar dan“. Januara 2025. jedan „mali Raka“ je drugi put postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država i nastavio je da psuje očeve, uključujući i engleske. Donaldu Trampu je još u prvom mandatu uvreda bila kao „dobar dan“, ali sada se i u njegovoj stranci tu i tamo pomisli da je njegovo ponašanje zapravo „laku noć“ pameti. Šefica Trampovog štaba Suzan Vajls pokušala je da objasni gazdin karakter tvrdeći da glavni stanar Bele kuće ima „ličnost alkoholičara“. To ne treba shvatiti doslovno, jer Tramp, kažu poznavaoci, zaista nema taj porok. Ali Vajlsovoj, čini se, nije ostalo drugih poređenja za njegovu neobuzdanost.
„Karakteri alkoholičara postaju prenaglašeni kada popiju. Trampova ’ličnost alkoholičara’ znači da misli kako sme da uradi bilo šta“, rekla je Vajls u jednom od nizu razgovora sa novinarom Krisom Viplom, nedavno objavljenima u magazinu Vaniti fer.
Životinje i ludaci
Politika je nezgodna društvena igra, pa čak ni predsednik SAD nema karticu koja mu dopušta da „uradi bilo šta“, ali barem sme da lupi šta god mu se ćefne, i to Tramp efektno ilustruje i u drugom mandatu. Počelo je, recimo, u februaru, kada je predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog nazvao „diktatorom“. Usput je rekao da Zelenski jedino ume „da šeta Džoa Bajdena kao kera“ – u slobodnom prevodu – ali Trampove uvrede na račun prethodnika toliko su česte i poznate da je suvišno baviti se i njima. Kada je pak reč o „diktatoru Zelenskom“, svet je u takvim opaskama čuo kako se Bela kuća prestrojava i sprema da proda Ukrajince. Stvarnost nije baš tako jednostavna i Tramp sigurno nije prvi američki funkcioner koji je pomislio da taj rat treba prekinuti makar i na štetu Ukrajine. Sadašnji predsednik SAD jeste hodajuća skarednost, ali ne bi imalo smisla optužiti ga da je prvi koji iz te fotelje emituje imperijalnu aroganciju. Njegova je samo nepristojnija no što je uobičajeno.
Sastanak kabineta pred kamerama iskoristio je da ponovi kako su za Bajdenovog vakta neimenovani „inostrani lideri širom sveta“ praznili zatvore i ludnice, i njihove stanare „bacali“ u SAD
To se moglo čuti i u martu, kada je pred Kongresom listao neke američke spoljne troškove koje je smatrao „zapanjujuće rasipnim“. Tvrdio je da Vašington troši osam miliona dolara kako bi unapredio prava seksualnih manjina u Lesotu, „u zemlji za koju niko nikad nije čuo“. Ta je afrička parlamentarna monarhija jedina država čija se kompletna teritorija nalazi iznad hiljadu metara nadmorske visine, ali često promakne političkim posmatračima jer je kompletno okružena Južnom Afrikom. Teško se, dakle, vidi, naročito iz fotelje na Zapadu, ali ministar spoljnih poslova Lesota svejedno nije bio oduševljen. Rojtersu je rekao da je šokiran time što neki šef države može tako da oslovi njegovu zemlju.
Međutim, mali Raka iz Vašingtona tek se zahuktavao. U aprilu je uspeo da uvrede izruči na potezu od Severne Amerike do Azije. Kako je tada primetio kanadski Si-Bi-Si, posle čitave sedmice uzdržanosti opet je počeo da govori o Kanadi kao potencijalnoj 51. američkoj državi. Navodno mu je premijer Džastin Trudo – koji je u januaru podneo ostavku – priznao kako „Kanada ne bi postojala bez trgovine sa SAD“. Dodao je da je Trudoa zvao guvernerom „iz milošte“. Sastanak kabineta pred kamerama iskoristio je da zaključi kako je „Evropska unija stvorena da bi iskorišćavala Sjedinjene Američke Države“. Istom prilikom je ponovio da su za Bajdenovog vakta neimenovani „inostrani lideri širom sveta“ praznili zatvore i ludnice, i njihove stanare „bacali“ u SAD. Na kongresu republikanaca, tokom frke zbog najavljenih tarifa, saopštio je da ga zovu iz zemalja koje su na meti i „ljube mu zadnjicu“.
Dok je u Fort Bregu slavio 250 godina američke vojske, nazvao je Los Anđeles „hrpom đubreta“ u kojoj „čitave kvartove kontrolišu kriminalci“. I u kome „životinje“ protestuju protiv deportacija.
U tom zanosu nije propustio da potkači ni Vladimira Putina, pa je u maju, nakon ruskih raketnih napada na ukrajinske gradove, na društvenim mrežama objavio da je predsednik Rusije „apsolutno poludeo“. Zarad ravnoteže, dodao je da sve što izađe iz usta Volodimira Zelenskog stvara probleme. Ipak, nijedna uvreda nije slatka kao ona upućena bližnjem svom, pa se predsednik SAD u junu vratio na domaći teren. Dok je u Fort Bregu slavio 250 godina američke vojske u veselom spoju vašara i vojne parade, nazvao je Los Anđeles „hrpom đubreta“ u kojoj „čitave kvartove kontrolišu kriminalci“. I u kome „životinje“ protestuju protiv deportacija.
Ta ga je tema opsedala i posle letnje pauze, u septembru, kada je visokim oficirima u Kvantiku poručio da je „Amerika pod unutrašnjom invazijom“. Domaći neprijatelj, upozorio je, nije drugačiji od spoljnog, ali je protiv njega teže jer ne nosi uniforme. Odgovoran kakav jeste, Tramp nije zanemario spoljne nevolje zbog unutrašnjih. Govornicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iskoristio je da optuži Ujedinjene nacije za „globalnu migracionu agendu“, te da poruči vođama zapadnih nacija kako UN „finansira napade na njihove zemlje“.
„Ako ne zaustavite ljude koje nikada niste videli, sa kojima nemate ništa zajedničko, zemlje će vam propasti“, rekao je o imigrantima predsednik zemlje koju je imigracija izgradila.
Somalijci na meti
Lična meta Trampa tom prilikom je bio gradonačelnik Londona Sadik Kan, „užasni, užasni gradonačelnik“ izvesno užasnog grada koji „namerava da uvede šerijat“. Zabave radi, pomenućemo da su tvrdnje o Kanovoj ljubavi prema šerijatskom pravu u opticaju godinama. Još 2020, podsetio je u septembru Gardijan, na internetu se pojavila fotografija Sadika Kana sa navodnim citatom: „Isprobavamo šakiru u tri londonska okruga.“ E sad, ukusi jesu različiti, nekom se ta muzika sviđa, nekom ne, ali valjda nije tema za Ujedinjene nacije to što neki londonski okruzi isprobavaju latino-pop. No čak i ako ostavimo po strani nepismenost mrežnih lažova, treba primetiti da je predsednik SAD tokom 2025. zaista stigao da se pozabavi šou-biznisom. U maju se na svojoj društvenoj mreži upitao: „Je li neko primetio kako Tejlor Svift više nije ’vrela’ otkako sam rekao da je mrzim?“ Istina, popularnoj pevačici je nekada na drugim društvenim mrežama pisao da je prelepa, a u avgustu je povodom njene veridbe pomenuo da je sjajna osoba, ali šta ćemo – u političkim plovidbama važna je i sposobnost da se kormilo naglo smota.
Vratimo se hronologiji. Donald Tramp je u oktobru morao da se suoči sa protestom nazvanim „Protiv kraljeva“, masovnim i održanim širom zemlje. Odgovorio je veštačkom inteligencijom. Podelio je video-zapis na kome upravlja avionom i izbacuje sadržaj kanalizacije na demonstrante. Na trupu aviona je naravno pisalo „Kralj Tramp“. A u decembru je nesuđeni američki monarh bio zauzet kao u aprilu. Trebalo je, na primer, vređati Somalijce.
Jedna grupa Somalijaca optužena je za prevaru u doba pandemije. Predsednik SAD je to iskoristio da sve američke Somalijce proglasi „đubretom“
„Ne doprinose ništa. Ne želim ih u našoj zemlji. Njihova zemlja sa razlogom ne valja. Zemlja im smrdi, a mogao bih to da kažem i o drugim zemljama. Ići ćemo pogrešnim putem ako nastavimo da primamo đubre. Ilhan Omar je đubre. Njeni prijatelji su đubre“, ispaljivao je predsednik SAD rafal za rafalom početkom decembra.
Da ne bi ispalo kako toj salvi prostakluka nedostaje kontekst, podsećamo da je prošlog meseca u žižu američke javnosti opet dospela priča o jednoj prevari iz doba pandemije. Tada je u Minesoti navodno pronevereno 300 miliona dolara namenjenih ugroženima, za to su optužene desetine ljudi, a dobar deo njih jesu Somalijci. U novembru je jedan konzervativni portal izneo tvrdnju da je deo proneverenog novca stigao u ruke terorističke grupe El Šabab. Bila to istina ili ne, u Minesoti živi više od sto hiljada ljudi somalijskog porekla. Počeli su tamo da stižu devedesetih, kada se Somalija urušila, i prihvatili poslove koje nijedan propisno beli Amerikanac nije hteo, poput rada u ruralnim mesnicama, čišćenja ili taksiranja. Neki su doseljenici iz Somalije u međuvremenu postali i pravi domaći konzervativci, pa i glasači Donalda Trampa. A Ilhan Omar, demokratska predstavnica Kongresa somalijskog porekla, bila je trn u Trampovom oku i pre pandemije.
Najžešća Trampova uvreda za 2025. godinu upućena je na drugi kraj sveta. Reč je naravno o opasci predsednika SAD da će od Pojasa Gaze napraviti rivijeru.
Predsednik SAD je godinu zaokružio još jednim ponižavanjem Evrope, takvim da se zapadnoevropski lideri zamalo nisu pobunili ili su barem tako zvučali. Spočitao im je da bi bez njega imali treći svetski rat, da njihove nacije propadaju, da mnoge evropske zemlje neće biti održive sa ovakvom imigracionom politikom, i tako dalje. Budući da vođe Evrope i zaslužuju vređanje, bez obzira na to što su ga zaslužili iz razloga koji su upravo suprotni Trampovim razlozima, na tome se nećemo zadržavati. Bolje je da dodamo kako je mali Raka iz Bele kuće uspeo da u 2025. udene još jednu ličnu uvredu. O nedavno ubijenom holivudskom reditelju Robu Rajneru rekao je da je bio „veoma loš za Ameriku“.
Spisak bi mogao da se prelije i na druge stranice Radara. Moglo bi se i o tome kako je Tramp stranačkog saborca Tomasa Mesija nazvao „bednikom“ jer je Mesi bio autor zakona koji nalaže da se objave dokumenti o slučaju Epstin. Međutim, najžešća Trampova uvreda za 2025. godinu upućena je drugom kraju sveta i baš je pomenuti evropski lideri većinom nisu ni shvatili kao uvredu. Reč je naravno o opasci predsednika SAD da će od Pojasa Gaze napraviti rivijeru. Da li je moguća jača uvreda od najave profitabilnog etničkog čišćenja? Da li se najmanje sedamdeset hiljada mrtvih može nečim uvrediti gore nego profitabilnom podrškom ubicama? Američke kompanije se već guraju u redu kako bi obnavljale ono što je uz pomoć Amerike uništeno. I to nas podseća da samog Trampa ipak ne treba vređati zbog svega što govori, već zbog svega što čini.
