Bila je sreda 22. oktobra ove godine, kada je na sceni Studio, čitaj maloj, Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, odigrana premijera komada Džone Adams Gidionov čvor, u režiji gosta iz Beograda Ivana Vanje Alača. Reč je o mladom reditelju koji je ove godine, na brojnim festivalima pokupio najveće nagrade za svoju prethodnu režiju komada Ljudi od voska koju je postavio u Narodnom pozorištu u Somboru. Te večeri, na Alačevoj premijeri, u prvom redu sedela su dvojica bivših direktora CNP i bivših ministara kulture, Janko Ljumović i Branislav Mićunović, i gošća iz Niša Ana Savić, v. d. direktora Narodnog pozorišta u Nišu. U prepunoj sali bili su i crnogorske rediteljke Radmila Vojvodić i Marija Perović, iz Beograda je došla nekolicina mladih glumaca među kojima i član Jugoslovenskog dramskog pozorišta Teodor Vinčić, viđene su književnica Lana Bastašić i filmska rediteljka Ana Maria Rossi…
Kažem svom domaćinu, direktoru CNP-a Iliji Subotiću, kako sam prijatno iznenađena činjenicom da nisu izostali i bivši direktori ove kuće, a on me obaveštava da je nekoliko dana ranije otvorena 72. sezona ovog nacionalnog teatra predstavom Večeras improvizujemo nobelovca Luiđija Pirandela, u režiji Paola Mađelija, koja je prvi put izvedena u ovoj kući. Otvaranju su prisustvovali predsednik Crne Gore Jakov Milatović i premijer Milojko Spajić. I, naravno, sve je to uobičajeno ponašanje u ovom pozorištu, svi su na listi protokola, i svi uglavnom dođu kad su pozvani. Bude mi teško oko srca, jer znam gde to nije uobičajeno ponašanje, ali to nije tema ovog teksta.
CNP je sa 140 zaposlenih i promenljivim brojem saradnika najveća institucija kulture u Crnoj Gori, s više od 20 predstava na mesečnom repertoaru
Sagovornik Radara je magistar Ilija Subotić i budući doktorand teorije savremene umetnosti, koji nam odmah saopštava da je prošla sezona nacionalnog teatra bila veoma uspešna, zabeleženo je blizu 32.000 gledalaca, što svedoči da ovo pozorište sa dve scene (velika ima 378 mesta) dobro neguje tradiciju i prati savremenu dramu:
„Osim što predstave karakterišu visoki umetnički i produkcioni dometi, nastojimo da izborom tekstova odgovorimo na aktuelne teme koje tište naše društvo, ali se mogu prepoznati i u drugim sredinama. U protekloj godini samostalno ili u koprodukciji realizovali smo sedam značajnih premijera, počev od predstave Naličje, reditelja Borisa Liješevića, koja je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju ostvarila izuzetan uspeh. Član našeg ansambla Aleksandar Radulović dobio je Sterijinu nagradu za najbolju mušku ulogu, a Boris Liješević za režiju.“
Naličje nije samo veoma uspešna i zanimljiva, već i veoma posećena predstava. Njen autor Boris Liješević je sa glumačkim ansamblom ispričao priču, kako je rekao, „o vremenu čiji je Bog postao novac, a molitva – sticanje. O vremenu koje ne bira sredstva. O iscrpljivanju dužnika do posljednjeg centa. O čovjeku koji više ne vidi čovjeka. O čovjeku koji zaboravlja na postojanje. Priča o vremenu koje je izgubilo lice i koje više ne razlikuje lice od naličja“.
Uspeh Naličja potvrđen je i na sarajevskom MESS-u gde su nagradu za najbolje mlade glumce dobili Lazar Đurđević i Anđela Marunović, dok je predstava u Banjaluci dobila tri nagrade. Na festivalu u Nišu nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Kristina Obradović za barunicu Kasteli u predstavi Gospoda Glembajevi, Stevan Vuković za najboljeg mladog glumca, dok je predstavu nagradio i novinarski žiri. Publika u Velesu (Makedonija) svoju nagradu je dala Nušićevom Pokojniku u režiji Egona Savina, u izvođenju CNP.
U cilju afirmacije koreodrama, nedavno je premijerno izvedena predstava Koliko do kraja, u koprodukciji s Baletskom trupom Ballo, uz podršku Fondacije „Miloš Karadaglić“.
Ne propušta Ilija Subotić da pomene kako je u februaru Radmila Vojvodić na ovoj sceni postavila takođe autorski projekat Princeza Ksenija od Crne Gore – Izgnanička tugovanka doma Petrovića, u kojoj igra i gost iz Sarajeva Izudin Bajrović. Na liniji internacionalizacije i otvorenosti CNP, gostovao je slovenački reditelj Diego de Brea, postavio je predstavu Predmet Medeja, koja je sjajno primljena. Tome treba dodati i činjenicu da je poslednju premijeru na velikoj sceni postavio stari znanac Mađeli, Italijan koji je najveći deo života proveo u Srbiji i Hrvatskoj, da je prvi put u ovom pozorištu režirao beogradski reditelj Ivan Vanja Alač, a da u veoma gledanoj predstavi Gospoda Glembajevi u režiji Danila Marunovića, igra u ovom trenutku najtraženiji i najzaposleniji srpski glumac Svetozar Cvetković. Direktor Subotić to jednostavno objašnjava:
„Međunarodna saradnja je deo našeg identiteta i suštine našeg rada. Dok sam rukovodio Kraljevskim pozorištem Zetski dom Cetinje, najstarija pozorišna kuća u Crnoj Gori postala je članica Evropske teatarske konvencije – najuglednije mreže javnih pozorišta u Evropi. Tokom sadašnjeg mandata, ostvarili smo i članstvo nacionalnog teatra u istoj asocijaciji, potvrđujući otvorenost prema najširem kulturnom prostoru.“
Tema duodrame Džone Adams Gidionov čvor pobudila je veliku pažnju svuda gde se igra, pa je tako bilo i u Podgorici. Reditelj Ivan Vanja Alač je tim povodom odgovorio na pitanje zašto je ovaj komad bio njegov izbor za CNP:
„Crna Gora prednjači u odnosu na zemlje regiona kada je suicid u pitanju. Prema podacima svetske zdravstvene organizacije, četrnaesta je na svetu, a uvek među prvih deset u Evropi. Za uzrast od 15 do 29 godina, samoubistvo je vodeći uzrok smrti nakon saobraćajnih nesreća. Zato smatram volju pozorišta da na svoju scenu postavi ovu dramu, primerom odgovornog promišljanja repertoarske politike koja korespondira sa univerzalnim pitanjima, ali i sa lokalnom zajednicom čiji je neodvojivi deo. Ova drama pokreće značajna pitanja, ali može služiti kao uteha, ali i opomena.“
Prošla sezona nacionalnog teatra bila veoma uspešna, zabeleženo je blizu 32.000 gledalaca, što svedoči da ovo pozorište sa dve scene (velika ima 378 mesta) dobro neguje tradiciju i prati savremenu dramu
Glumice Dubravka Drakić i Kristina Obradović su sa velikim umećem iznele na sceni ovu priču o jednom đaku koji je izvršio samoubistvo, njegovoj majci i njegovoj nastavnici, svi upetljani u čvor iz kojeg nema izlaza. Ilija Subotić tim povodom kaže:
„Ova premijera nije bila samo važan umetnički događaj, već i značajan društveni čin. Suočava nas s ozbiljnim pitanjima poput suicida, mentalnog zdravlja adolescenata, odgovornosti roditelja, obrazovnog sistema, zajednice, ali i tišinom u kojoj se tragedije događaju. Nastojaćemo da ovaj repertoarski biser vidi najšira publika, jer se ovo pitanje tiče svih nas.“
Članica CNP Kristina Obradović je svedočila: „Veče prije premijere, na generalnoj probi, imali smo tridesetak đaka iz danilovgradske gimnazije i Medicinske škole. Nakon predstave ostali smo da razgovaramo gotovo dva sata. To je bio jedan od najljepših susreta koje sam imala u skoro dvadeset godina provedenih u ovom pozorištu. Ti mladi ljudi su nam pružili suvo zlato – iskrene, duhovite i pametne reakcije, u skladu s njihovim godinama. Bila sam duboko dirnuta tim razgovorom. Toliko je bio iskren i živ, nastao iz ove naše igre i priče koju smo pokušali da ispričamo – i to je ono zbog čega pozorište ima smisla.“
CNP je sa 140 zaposlenih i promenljivim brojem saradnika najveća institucija kulture u Crnoj Gori, s više od 20 predstava na mesečnom repertoaru. Zakon o pozorišnoj delatnosti, kojem ovih dana predstoje izmene i dopune, donet je pre 25 godina, pa direktor Subotić objašnjava:
„Inoviranje normativnog okvira je veoma važno, jer postojeći zakon ne definiše sve oblasti pozorišne delatnosti, prilično je arhaičan i ne prati aktuelni trend razvoja. Uz to, neadekvatno je rešeno i pitanje pozorišnih umetnika.
Za dvadeset godina karijere u kulturi, nikada nisam čuo da je neko zadovoljan visinom sredstava koja dobija od države ili grada. Deset godina sam u Ministarstvu kulture bio savetnik za pozorište i film i znam kako sistem funkcioniše s obe strane. Uz stabilan budžet koji dobijamo od države, ostvarujemo sopstvena sredstva, koprodukcije i sponzorske inicijative.“
„Kada je reč o muzičko-scenskoj delatnosti, 1. novembra za Dan CNP gostovaće Akademija Milanske skale, kao rezultat razgovora koji sam u aprilu imao s generalnim i umetničkim direktorom Skale Fortunatom Ortombinom. To će označiti početak odnosa s najprestižnijim svetskim operskim teatrom.“
Ilija Subotić nikada nije bio ni u jednoj partiji. Na pitanje Radara da li kao direktor ima problema jer mu se politika meša u rad pozorišta, naš sagovornik rezolutno odgovara:
„Ne, nemam nikakvih problema, jer ne dozvoljavam mešanje politike u rad pozorišta. Tokom direktorskih mandata na Cetinju i Podgorici promenile su se četiri vlade. Moj prioritet je uvek bio da ponudimo referentan repertoar, da poslovanje bude zakonito, da se nacionalne institucije sačuvaju od bilo kakve vrste uticaja, a sve u skladu sa zakonom i najboljom praksom.“
S velikim zadovoljstvom nam Ilija govori o budućnosti svog teatra. U decembru počinju probe za predstavu Kockar prema Dostojevskom, u režiji Lidije Dedović, čija je premijera predviđena za početak marta iduće godine. Nakon toga Romea i Juliju radi Branislav Mićunović, koji 20 godina nije režirao u ovoj kući čiji je bio direktor. Nije režirao dok je bio ministar kulture Crne Gore, ni dok je bio ambasador Crne Gore u Srbiji, nakon čega se opet vratio svom pravom poslu. Crnogorska rediteljka Nataša Milićević radiće predstavu Pred penzijom, Tomasa Bernharda, a makedonska rediteljka Nela Vitošević komad Pukotina Lusi Kirkvud. Naš sagovornik nas na kraju razgovora informiše:
„CNP donosi još jedan dramski iskorak – predstavu Crnojevići, po tekstu Maje Todorović, u režiji Ane Vukotić, posvećenu jednoj od najznačajnijih, ali i najmanje scenski obrađivanih dinastija u našoj istoriji, čiji su vladari oblikovali temelje crnogorske državnosti u vreme velikih istorijskih lomova. Premijera je 1. novembra naredne godine.“
