Poslednjih godina, bezbednosni sistem Srbije doživljava ne samo političku, već i suštinsku transformaciju od stuba države do oruđa u rukama vladajućih elita. U ekskluzivnom razgovoru, penzionisani general policije Bogoljub Živković, kao gost tužiteljke Jasmine Paunović u novoj epizodi Radar Foruma, izneo je alarmantne uvide o krizi profesionalizma i političkoj čistki koja je pogodila policiju – izgubila je autonomiju, profesionalci su proterani, a bezbednost zamenjena strahom.
Policija koja je nekada postojala da štiti građane danas funkcioniše pod političkim uticajem koji menja i njen smisao i način delovanja. Na to u uvodu podseća Jasmina Paunović, primećujući da policija danas i ona od pre deset godina više nisu iste – pre svega zbog ljudi koji je čine. Živković se slaže da je policija u sistemskoj krizi, ali da problem nisu samo „loši pojedinci“, već spuštanje profesionalnih normi i strah unutar njenih redova iako naglašava da i dalje postoji veliki broj poštenih policajaca.
„Danas je policija u jako lošoj situaciji. Ali znam da i u današnjoj policiji ima veliki broj poštenih, vrednih, časnih i hrabrih policajaca. I upravo su oni jedan od razloga zbog čega ja želim da se javno pojavim. Ti ljudi danas nemaju priliku da to kažu, iz zakonskih razloga, jer dok ste unutra ne možete da izlazite u javnost. A i dosta je prisutan strah. Opšte je trenutno shvatanje da smo mi kao policija u lošoj situaciji, da smo ostavljeni, prepušteni jednom ogromnom političkom uticaju i da smo policija koja, rekao bih, ne vodi računa o svojim osnovnim nadležnostima, a to je da je u službi građana“, jasan je general.
Negativna selekcija i partijska hijerarhija
Živković ukazuje na to da je država izgubila kontrolu nad sopstvenim instrumentima bezbednosti u trenutku kada su ti instrumenti postali sredstvo selektivne primene moći. Paunović precizira kako je do toga došlo – ne slučajno, već svesnim ubacivanjem partijskih kadrova na mesta na kojima je nekada stajala struka.
„Politika je ušla u sve pore ovog društva. Ušla je u institucije. Kako? Tako što je na određena ključna i kredibilna mesta postavila ljude koji su sve, uglavnom, partijski poslušnici. I kao takvi, u vrhu, oni oko sebe prave ešalon upravo takvih ljudi“, naglašava tužiteljka Paunović.
Negativna selekcija, kako je vidi Živković, nije samo kadrovski problem nego mehanizam kontrole, odnosno sistem koji svesno eliminiše stručnost da bi nagradio poslušnost. „Postoje ljudi koji dođu, koji nemaju dana u policijskoj školi, koji nemaju obrazovanje, koji nemaju iskustvo. Ljudi koji u jednom danu polože po nekoliko nivoa rukovođenja – osnovni, srednji, visoki nivo – da bi dobili radno mesto. Mislim da je najveći problem u negativnoj selekciji, u dolasku upravo ljudi koji nisu kompetentni, ljudi koji nemaju integritet ili čak i oni ljudi koji su ga imali su dozvolili sebi da ih neko liši integriteta, etike.“
Politika je ušla u sve pore ovog društva. Ušla je u institucije. Kako? Tako što je na određena ključna i kredibilna mesta postavila ljude koji su sve, uglavnom, partijski poslušnici. I kao takvi, u vrhu, oni oko sebe prave ešalon upravo takvih ljudi
Ova praksa, prema rečima tužiteljke Paunović, identična je i u pravosuđu, gde se mladim tužiocima koji odbiju premeštaj u Više tužilaštvo otvoreno kaže: „Samo ti dođi, ionako nećeš raditi kako ti misliš, nego kako ti mi kažemo“.
Posle svih godina ulaganja u znanje, obuku i standarde policije, danas se, kaže Živković, pokazuje da je sve bilo, maltene, uzalud. Sistem koji je godinama građen na profesionalnosti, srušen je u nekoliko brzih, političkih poteza, a poverenje građana koje se decenijama gradilo, rasulo se u svega nekoliko meseci.
„Mi smo u poslednjih 25 godina uložili mnogo u obuku i razvoj srpske policije, da je napravimo po meri naših građana. Međutim, sa ove tačke gledišta, može se reći da je to sve neko u jednom danu ili u poslednjih deset meseci pogazio i doveo srpsku policiju na te grane da vi danas imate to da niko ne želi da se prijavi, što je katastrofalno. Ljudi gube poverenje, a vi ovakvim ponašanjem – nesrazmernom upotrebom sile, neselektivnom upotrebom sile, nezakonitom upotrebom sile – upravo urušavate sve ono što su generacije i generacije policajaca pre nas radile. I nisu bitni pojedinci, bitna je institucija. Nama su potrebne institucije, nezavisne institucije koje će voditi najbolji profesionalci i oni koji se drže zakona jednako prema svakome.“
Selektivno postupanje
Na ulici se sve to pretvara u praksu, složni su sagovornici. To se najjasnije ogleda u ponašanju policije oko takozvanog Ćacilenda, na šta je ukazuje i Paunović. Dok se prema jednima postupa s oprezom i „u dogovoru“, prema drugima se reaguje demonstriranjem moći.
„Ćacilend je najduži javni skup u istoriji Srbije, i sama ta činjenica govori dovoljno. Nagledali smo se tamo raznoraznih situacija gde je postupanje policije različito. Kada treba da postupaju prema licima koja se nalaze unutra, onda je jedna vrsta postupanja u smislu dogovora, razgovora ili čak nepostupanja. A u drugoj situaciji, kada neko eventualno pokuša da na neki način uđe u taj prostor ili da prokomentariše ili da prošeta, imate postupanje policije koje je jako efikasno, brzo“, poručuje general.
U nastavku, Živković ukazuje na ono što naziva najopasnijim oblikom urušavanja – trenutak kada sila prestaje da bude sredstvo zaštite i postaje poruka. Opisuje prizore s protesta koji su, kako kaže, razorili poverenje građana u instituciju koja bi trebalo da ih štiti.
Ćacilend je najduži javni skup u istoriji Srbije, i sama ta činjenica govori dovoljno. Nagledali smo se tamo raznoraznih situacija gde je postupanje policije različito. Kada treba da postupaju prema licima koja se nalaze unutra, onda je jedna vrsta postupanja u smislu dogovora, razgovora ili čak nepostupanja. A u drugoj situaciji, imate postupanje policije koje je jako efikasno, brzo
„Zabrinjava me kada vidim neke intervencije policije u raznim gradovima Srbije – scenu gde više policajaca udara nekog ko je bespomoćan, ko leži na ulici, bez ikakvog otpora. Vaša intervencija mora prestati. Mora biti srazmerna. Mene brine što među tih deset policajaca mora biti najmanje jedan starešina prisutan, i što tu niko nije reagovao da to zaustavi, da spreči tog policajca u prekoračenju ovlašćenja. I ne vidim reakciju sutradan, da starešine, ili iz direkcije policije, izađu i kažu javnosti da su prema određenim policajcima preduzete mere, suspendovani su, udaljeni. Mi takvu reakciju nemamo i zato građani nemaju poverenje u rad srpske policije.“
Paunović podseća da srž policijskog posla nije u oružju, već u moralu. „Nije hrabrost nositi za pojasom pištolj i biti policajac. Hrabrost je imati integritet – zaštititi svoju struku, zaštititi sebe. To je hrabrost, to je čovek. Bez koga nema ni dobrog policajca.“
Odmazda i zloupotreba
Za generala Živkovića, granica između službe i privatnog nestala je onog trenutka kada je njegov sin Petar izašao na studentski protest, zbog čega je on ubrzo i prinudno penzionisan. Međutim, osveta se nije zaustavila na njegovoj karijeri, već i organizovanim nasiljem nad njegovim sinom i zloupotrebom policijskog aparata.
„Rečeno mi je otvoreno da je razlog mog penzionisanja Petrova aktivnost u studentskom protestu. Ono što se desilo posle toga jeste hajka u medijima. Ali ono što me je najviše zabolelo, jeste to što ja znam ko je organizovao da Petar bude pretučen. Njemu su razbili glavu. To je organizovano. Petra su petorica inspektora kriminalističke policije izveli iz stana sa lisicama u svojstvu građanina i odveli ga u policijsku stanicu gde je bilo i nameštano snimanje. On ih je prozreo i rekao: ‘Evo da se nasmejem za tu i tu televiziju, jer znam gde će snimak završiti.’ Tako je i bilo. Advokat je tražio pravni osnov, a odgovor je bio da je snimak rađen radi analize policijskog postupanja prilikom hapšenja, a to nije moglo biti hapšenje jer je on u svojstvu građanina.”
Rečeno mi je otvoreno da je razlog mog penzionisanja Petrova aktivnost u studentskom protestu. Ono što se desilo posle toga jeste hajka u medijima. Ali ono što me je najviše zabolelo, jeste to što ja znam ko je organizovao da Petar bude pretučen. Njemu su razbili glavu. To je organizovano
Sve kroz šta je porodica Živković prošla – od fizičkog nasilja, do insceniranog postupka i curenja informacija u medije – šalje poruku kako se zastrašivanjem gasi građanski otpor. „Ako ovako radimo sinu dojučerašnjeg generala, čemu da se nadaju druga deca i drugi roditelji? Poruka je jasna – da unese strah i da zaplaši. Ja znam stotine, hiljade dece, a ne znam nijedno dete koje je strani plaćenik, koje je izdajnik, koje je terorista, koje je ustaša ili šta već, a vi tu decu nazivate tako. Imate potrebu da najbolje učinite najgorim, da okrenete vrednosti. Ja na to neću da pristanem nikada, ni pod kakvim zastrašivanjem, ni pod kojim pritiskom. A srećan sam što na to neće da pristane ni moj sin. On voli ovu zemlju i želi da ostane ovde“, jasan je Živković.
Slučaj generala Živkovića nije usamljen – Spasoje Vulević, dugogodišnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), takođe je naprasno penzionisan kao još jedan dokaz da se stručnost u ovoj zemlji sve češće doživljava kao pretnja. Paunović podseća da je nakon toga i njegovom bratu zapaljen automobil, što, kako kaže, uvek izgleda kao poruka.
„Spasoje Vulević je izuzetan profesionalac. Mi kao društvo, kao zemlja, kao policija, moramo da budemo ponosni na takvu jedinicu, da je negujemo, i svako ima odgovornost za to. I politika, i javnost, i mediji, i mi kao policajci, kao penzioneri, i vi kao tužioci, svako. Međutim, način na koji je on smenjen, odnosno penzionisan, ne doprinosi tome. Ili smo mi ozbiljno pogrešili što nam je valjao 20 godina, ili je on zaista valjao 20 godina, a mi sada nešto drugo radimo. I u jednom i u drugom slučaju, komandant SAJ-a mora da bude ispraćen u penziju dostojanstveno, uz sve počasti. Ne zbog njega kao njega, Spasoja Vulevića, ili bilo koga. Znači, nisu bitni pojedinci, bitna je institucija. Nije bitno ko je direktor policije, bitna je institucija direktora policije, načelnika policijske uprave, uprave bilo koje. Mi moramo da prestanemo da znak jednako stavljamo između personalnog i funkcije. Svi smo mi zamenljivi, svi grešimo, ali i zato često kažem, sve dok u policiji postoji jedan pošten policajac, policija kao institucija je poštena. I ne dozvoljavam nikada da se priča o tome da smo mi kao institucija korumpirani. Ne. To su pojedinci i moramo da govorimo imenom i prezimenom o njima“, podvlači general.
Ako ovako radimo sinu do juče generala, čemu da se nadaju druga deca i drugi roditelji? Poruka je jasna – da unese strah i da zaplaši. Ja znam stotine, hiljade dece, a ne znam nijedno dete koje je strani plaćenik, koje je izdajnik, koje je terorista, koje je ustaša ili šta već, a vi tu decu nazivate tako. Imate potrebu da najbolje učinite najgorim, da okrenete vrednosti. Ja na to neću da pristanem nikada
Iza svake uniforme, kaže Živković, i dalje stoji čovek koji čeka da mu se vrati pravo da radi svoj posao. On oštro kritikuje i nošenje fantomki napominjući da policija mora da bude vidljiva i odgovorna.
„To su stotine, hiljade, desetine hiljada policajaca, bivših i sadašnjih, koji jedva čekaju da dođe vreme kada će moći da se bave svojim poslom i kada će ponovo da ih deca i građani na ulici dočekuju sa osmehom i da u njima vide nekoga ko će da ih štiti, kome mogu da se obrate za svaku vrstu pomoći. A ne kao danas. Šta znače ove fantomke. Mi znamo zašto smo to uveli – zbog jedne ili dve situacije u godini kada hapsite najteže kriminalce, članove organizovanih kriminalnih grupa. Nemojte to da nosite ispred svojih građana. Nemojte plašiti decu. Ako ste policajac, morate svoj posao da radite svojim licem, da pokažete ko ste, da ljudi znaju i da u vašem oku vide poverenje, sigurnost, a ne strah. Shvatite da vas se ljudi plaše. Ja nikada u ovim javnim skupovima to ne bih stavio, skinuo bih po cenu bilo čega. Ako ne mogu da radim pod svojim izgledom, identitetom, onda ne treba da radim ni pod maskom.“
Šta znače ove fantomke. Mi znamo zašto smo to uveli – zbog jedne ili dve situacije u godini kada hapsite najteže kriminalce, članove organizovanih kriminalnih grupa. Nemojte to da nosite ispred svojih građana. Nemojte plašiti decu. Ako ste policajac, morate svoj posao da radite svojim licem, da pokažete ko ste, da ljudi znaju i da u vašem oku vide poverenje, sigurnost, a ne strah. Shvatite da vas se ljudi plaše
Razgovor se završava povratkom na ono što je na početku izgubljeno – ideju da sistem ne počiva na naredbama, već na ljudima koji imaju integritet. „Jedan profesionalac, čovek od integriteta, čovek od profesionalizma pre svega, čini jednu kvalitetnu instituciju. Ta institucija čini kvalitetan sistem. Do tog sistema mislim da nećemo još dugo da čekamo, jer definitivno mora da se menja“, zaključuje Paunović.
*Ceo razgovor Jasmine Paunović i Bogoljuba Živkovića u četrdesetoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i na televiziji N1.
