Krajem septembra i početkom oktobra 2025, Narodno pozorište u Beogradu postalo je poprište bunta i solidarnosti, a protesti zaposlenih, pre svega glumačkog ansambla, izazvani su stupanjem na snagu novog Pravilnika o radnoj disciplini. Centralni razlog za nezadovoljstvo leži u članu koji zaposlenima zabranjuje da „u obavljanju poslova Pozorišta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulacijom izražavaju svoju političku ili drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozorišta“.
Ova odredba, koja nesumnjivo predstavlja pokušaj uvođenja cenzure i gušenja osnovnih prava na slobodu govora i mišljenja garantovanih Ustavom, postala je neposredni povod za protest. Ansambl Drame je u ovoj meri prepoznao opasan presedan, povlačeći paralele sa Dekretom o pozorištu iz 1941, kojim je nacionalni teatar stavljen pod kontrolu nemačkog propagandnog odeljenja. U svetlu ovih događaja, ansambl Drame, podržan od strane sindikata Singlus, formulisao je tri ključna zahteva i to povlačenje spornog Pravilnika o radnoj disciplini, razrešenje Upravnog odbora sa Dragoslavom Bokanom na čelu i smenu ministra kulture Nikole Selakovića.
Tišina na sceni – cenzura davi kulturu
Kultura, u svojoj suštini, predstavlja dijalog – dijalog sa prošlošću, sa sadašnjošću i, što je najvažnije, sa samim sobom. Ona je ogledalo i kritičar društva, prostor u kojem se preispituju vrednosti, postavljaju bolna pitanja i traže novi putevi. Pokušajem da se ućutka ovaj dijalog, kao što to čini Pravilnik Narodnog pozorišta, ne zabranjuje se samo reč, već se guši i sam život kulture, a društvo se gura u opasnu stagnaciju.
Događaji u Narodnom pozorištu nisu izolovani incident. Oni su simptom širih i dubljih procesa nastojanja da se kultura svede na bezopasnu dekoraciju. Ove godine odložen je Fest i otkazani EXIT festival, Filmski susreti u Nišu i Pasaž fest u Novom Sadu. Ideja da bi umetnik-građanin plaćen iz javnih sredstava, trebalo da bude lišen prava na javni stav je podmukla zamena teza. Upravo zato što je deo nacionalne institucije, njegova odgovornost nije manja, već veća. Njegova uloga nije samo da zabavi, već i da uznemiri, da podstakne na razmišljanje, da bude savest društva. Oduzeti mu to pravo, znači oduzeti kulturi njenu svrhu.
Najrazornija posledica ovakvih administrativnih zabrana nije sama cenzura, već ono što ona neizbežno rađa – autocenzura. U atmosferi straha od sankcija, umetnici počinju da kalkulišu. Teme postaju „sigurne“, kritika se ublažava, a oštrina misli otupljuje. Pozorišne scene, galerije i koncertne dvorane prestaju da budu arene za borbu ideja i postaju saloni za prigodne svečanosti. Kreativnost, koja se hrani slobodom i rizikom, vene u okruženju poslušnosti. Time se ne gubi samo jedna predstava ili izložba. Gubi se čitava generacija umetnika koja odrasta sa unutrašnjim cenzorom na ramenu, uverena da je hrabrost opasna, a konformizam isplativ.
Marginalizacija kulture u brojkama
Odnos jednog društva prema kulturi je i njegov odnos prema budućim generacijama. U tom kontekstu, prva i osnovna stavka koju ekonomisti gledaju su izdvajanja države za kulturu. U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), Zakonom o budžetu za ovu godinu planirano je da se za Ministarstvo kulture izdvoji 17,8 milijardi dinara ili 0,17 odsto BDP-a. Poređenja radi, prosek Evropske unije je 0,5 odsto, dok Slovenija za kulturu izdvaja jedan, Hrvatska 0,7 i Crna Gora 0,4 odsto BDP-a.
Najrazornija posledica administrativnih zabrana nije sama cenzura, već autocenzura. U atmosferi straha od sankcija, gubi se čitava generacija umetnika koja odrasta sa unutrašnjim cenzorom na ramenu, uverena da je hrabrost opasna, a konformizam isplativ
U kojoj meri neko društvo stremi slobodi kroz izdvajanja za kulturu sa jedne ili represiju sa druge strane možemo naslutiti kroz komparaciju sa državnim ulaganjima u ministarstva sile i prinude. Tako je u 2025. za Ministarstvo unutrašnjih poslova planirano 131,4 milijarde dinara ili 1,3 odsto BDP-a, a za Ministarstvo odbrane 261,8 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP-a, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Grafikon 1. Planirana izdvajanja za ministarstva odbrane, policije i kulture u 2025. u milijardama dinara
Nadalje, ukoliko planirana izdvajanja za ova tri ministarstva stavimo u odnos sa brojem zaposlenih, dobićemo da je za ovu godinu planirano da se izdvoji 1,7 miliona dinara za svakog od 10.550 zaposlenih u kulturi, skoro duplo više ili 2,9 miliona dinara za svakog od 46.000 pripadnika MUP-a i skoro sedam puta više ili 11,6 miliona dinara za svakog od oko 22.500 ljudi na platnom spisku Ministarstva odbrane. Upadljivo visoka su i izdvajanja za Bezbednosno-informativnu agenciju, jer je za njeno finansiranje planirano 9,7 milijardi ili 4,7 miliona dinara za svakog od 2.100 zaposlenih u BIA.
Još je mračnija slika kada se ukupna izdvajanja za ove namene preračunaju na 6,6 miliona stanovnika, pa ispada da svako za kulturu izdvaja oko 2.700 dinara, za MUP 20.000, a za Vojsku čak 40.000 dinara, što se može videti i na grafikonu broj 2.
Grafikon 2. Planirana izdvajanja za odbranu, policiju i kulturu u 2025. godini
U prilog prethodno rečenom govore poslednji dostupni podaci o prosečnim neto zaradama po sektorima iz septembra 2024. Tako je prosečna neto zarada u Srbiji od 96.100 dinara pokrivala 91,9 odsto prosečne potrošačke korpe, koja je koštala 104.600 dinara. Opet, prosečna neto zarada u sektoru državna uprava i odbrana je iznosila 105.400 dinara, bila je iznad republičkog proseka i pokrivala je 101 odsto potrošačke korpe. S druge strane, neto prosečna zarada zaposlenih u sektoru umetnost, zabava i rekreacija od svega 79.700 dinara bila je među najnižima, za čak 21 odsto niža od republičkog proseka i pokrivala je tek 76,4 odsto prosečne potrošačke korpe.
Borba za opstanak jedne zajednice
Ovako izražene disproporcije svakako govore u prilog tome da vlast značajno investira u represiju i istovremeno gura kulturu na društvene margine, što je, naravno, oportuno, ali iz perspektive nasleđa za dolazeće naraštaje vrlo štetno i pogrešno, jer je ulaganje u kulturu strateška investicija u najvredniji resurs jednog društva – njegov kreativni i socijalni kapital.
Rečju, kultura spada u osnovne stubove održivog razvoja, jer održivi razvoj nije samo ekonomski rast, već predstavlja ravnotežu između ekonomskog prosperiteta, socijalne pravde i zaštite životne sredine. Kultura je četvrti, nevidljivi stub koji drži ova tri zajedno. Ona gradi socijalnu koheziju, jača osećaj pripadnosti, promoviše dijalog među različitim grupama, čuva kolektivno pamćenje i gradi zajedničke vrednosti.
Društvo bez snažnog kulturnog identiteta je krhko i podložno podelama. Bez socijalne kohezije, nema dugoročne stabilnosti, a bez stabilnosti, nema ni održivog ekonomskog razvoja. Takođe, kultura oblikuje i naš odnos prema životnoj sredini. Naše navike, stil života i potrošački obrasci duboko su ukorenjeni u kulturnim normama. Promocija ekološke svesti i održivih praksi najefikasnija je kada se sprovodi kroz kulturne kanale kao što su pozorište, film, muzika, podkasti…
Ideja da bi umetnik-građanin plaćen iz javnih sredstava trebalo da bude lišen prava na javni stav je podmukla zamena teza. Njegova uloga nije samo da zabavi, već i da uznemiri, da podstakne na razmišljanje, da bude savest društva. Oduzeti mu to pravo, znači oduzeti kulturi njenu svrhu
Istorija nas uči da društva koja su gušila svoje umetnike nisu postajala stabilnija, već krhkija. Ućutkivanjem kritičkih glasova ne rešavaju se problemi, već se samo odlaže suočavanje s njima, sve dok ne postane prekasno. Zabrana izražavanja političkih stavova u Narodnom pozorištu stoga nije samo pravno pitanje ili interni spor. To je napad na samu ideju kulture kao prostora slobode i napad na mogućnost da se društvo kroz nju menja, postaje bolje i razvija se.
Zaključak da ovakve zabrane koče razvoj kulture je nedvosmislen. Zapravo, one ga ne koče, one ga ubijaju. Pretvaraju živu, pulsirajuću snagu u preparirani leš. Zato borba glumaca Narodnog pozorišta nije samo borba za njihova radna prava. To je borba za pravo celog društva na kulturu koja diše, misli i postavlja pitanja.
Grafikon 3. Prosečne neto zarade po sektorima delatnosti u Srbiji u hiljadama dinara
