Iako je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković odlučio da će ključna reč u narednoj akademskoj godini biti „normalizacija“, teško da se išta od „pripremnih radnji“ koje su u toku može tako opisati. Od ministrove javno izgovorene ocene da su mreže Slobodni i Pobunjeni univerzitet ni manje ni više nego terorističke ćelije, preko redovnog targetiranja društveno angažovanih profesora u emisijama GONGO Centra za društvenu analizu koje se emituju i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama (taktika koja je konačno počela da daje rezultate, pošto je profesorka Smiljana Milinkov sa novosadskog Filozofskog fakulteta primila pretnju smrću na službeni mejl nakon jedne od epizoda serijala Centra), zatim „upozorenja“ funkcionera SNS-a da se priprema ubistvo studenta Pavla Cicvarića, određivanja 60 dana pritvora studentu Bogdanu Jovičiću za nedokazano krivično delo, policijske okupacije dela Novosadskog univerziteta iz „sanitarnih“ razloga… U takvom moru strahota, ocena ministra da su fakulteti isplanirali da nadoknadu propuštene nastave i ispita završe 31. oktobra da bi početak akademske godine vezali za „manipulaciju sa onim tragičnim slučajem pada nadstrešnice“, ne može ni da se kvalifikuje kao skandal – mada ne gubi na neukusu.
Ipak, najozbiljniji udar kojem je sistem visokog obrazovanja izložen poslednjih meseci jeste finansijske prirode, uprkos tome što se činilo da je usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju u martu konačno ispunjen makar jedan, četvrti studentski zahtev – da se povećaju budžetska izdvajanja za državne fakultete za 20 odsto i smanje iznosi školarina. Ministarstvo finansija je munjevito saopštilo da je za te potrebe izdvojeno 12 milijardi dinara iz budžetske rezerve, ali je samo par dana kasnije Vlada usvojila uredbu kojom su plate profesorima drastično umanjene. Sa druge strane, sredstva za pokrivanje stalnih troškova fakulteta, koje je novi zakon precizirao da država pokriva u celosti, prosto nisu uplaćivana sve do jula, bez ikakve uredbe koja bi to „opravdala“.
Dodatni problem u igri nerava sa Ministarstvom prosvete je što ukoliko neki fakultet suočen sa potencijalnim isključenjem struje odluči da iz sopstvenih sredstava plati dospeli račun, on neće moći da bude refundiran od strane države
A posle te jedne uplate kojom je država „častila“ fakultete koji su usvojili planove nadoknade nastave plaćanjem onoga što po zakonu mora da plaća, računi za struju i druge komunalne usluge nastavili su da se gomilaju, što je kulminiralo opomenom pred isključenje (najavljeno za prošli vikend) koje je nekoliko beogradskih fakulteta primilo od EPS-a.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić potvrdio je za Radar da do sečenja struje ipak nije došlo, iako se rizik od toga ne može isključiti. No izgleda da je ministar Stanković ispunio svoje obećanje da neće biti isključenja, tako što će nagovoriti komunalna preduzeća da – poput njega – ne poštuju propise i ne postupe po sopstvenim rešenjima, dok se Ministarstvo prosvete ne smiluje da isplati još jednu tranšu novca koji je davno obezbeđen iz budžeta.
Zbog toga se postavlja pitanje da li se takvo davanje sredstava na kašičicu, uz stalne pretnje ministra da će ukinuti i plate i materijalna izdvajanja ako se slučajno ponovo obustavi nastava, sprovodi samo u svrhu predupređivanja novog talasa blokada ili je zapravo cilj da se univerzitet maksimalno iscrpi?
„Mislim da je više ovo drugo, pošto takve pretnje mogu da imaju samo kontraefekat. Kao što mnogi potezi koji se vuku izazivaju kontraefekte – uključujući izjave o privatizaciji univerziteta pojedinih članova stranke na vlasti, poput advokata Đukanovića. Da su se iole raspitali, videli bi da prirodnih nauka nema na privatnim univerzitetima. Oni misle da su u Americi univerziteti privatni, a trebalo bi da znaju da su to neprofitni univerziteti koji se finansiraju iz fondacija, a novac koji dobijaju od školarina ne ide ni za šta drugo nego za poboljšanje kvaliteta studija. Mi se igramo obrazovanja i neki ljudi misle da može da se radi šta god da im padne na pamet“, kaže profesor Roglić.
Dodatni problem u igri nerava sa Ministarstvom prosvete je što ukoliko neki fakultet suočen sa potencijalnim isključenjem struje odluči da iz sopstvenih sredstava plati dospeli račun (sa FPN-a su ukazali da bi već gašenje servera moglo da onemogući rad), neće moći da bude refundiran od strane države.
„Država može da prebaci sredstva isključivo na budžetski račun i to na tačno određenu poziciju, a novac koji vam tako prebaci na račun energetskih usluga morate da potrošite do kraja godine. A ako ih ne potrošite, zato što ste račun već platili, dužni ste da ga vratite u budžet. Univerzitet je u konstantnoj borbi, mi se stalno borimo da nam se realizuju neki naši zahtevi. Imamo problema sa međunarodnim projektima, gde nam je onemogućeno otvaranje računa u trezoru. Naša praksa je bila da svaki projekat ima svoj račun i onda je neuporedivo lakša kontrola i nama i Evropskoj komisiji. Međutim, od marta meseca su stopirana otvaranja računa – ne samo za međunarodne, već i za domaće, pa su tako zaustavljeni i neki projekti preko Fonda za inovacionu delatnost“, objašnjava Roglić.
Sredstva za pokrivanje stalnih troškova fakulteta, koje je novi zakon precizirao da država pokriva u celosti, prosto nisu uplaćivana sve do jula, bez ikakve uredbe koja bi to „opravdala“
Za ministra prosvete, reakcije dekana na ugrožavanje rada fakulteta zbog neisplaćenih materijalnih troškova su „u najmanju ruku dvolične“ jer „kako nisu bili tako zabrinuti za univerzitet kada su plenumi i blokade bili jedini sadržaj univerzitetskog života“. Samo što su dekani odavno zabrinuti za obrazovni sistem, pa su (između ostalog) na pomenuti problem sa refundiranjem troškova ukazali još u februaru prošle godine, dali državi rok od tri meseca da odgovori, ali tadašnja ministarka Slavica Đukić Dejanović nije bila ni najmanje zainteresovana. Baš kao što su 2023. godine, kada je na funkciji još bio Branko Ružić, alarmirali javnost na po prosvetu poguban trend da se nastavnički smerovi na univerzitetu sve manje upisuju, dok postojeći kadar odlazi u penziju. I pritom ponudili rešenje, u vidu Inicijative za spas školstva, za koju ne možemo sa sigurnošću da kažemo da ju je iko iz vlasti uopšte pročitao.
A kako i da stignu, kada konstantno moraju da smišljaju nove metode za razračunavanje sa zaposlenima na svim nivoima obrazovanja.
„U septembru smo dobili samo prvi deo avgustovske zarade – umanjen, zato što smo bili na godišnjem odmoru. Za odmor se računa prosek plate, a nama je tri meseca uplaćivana plata koja je 12 posto naše redovne plate, zbog čega je prosek mnogo manji. Takođe nam je isplaćena nadoknađena zarada iz marta, a i dalje su nam dužni za april i maj. Pogotovo su ugrožene naše mlađe kolege u nižim zvanjima, asistenti i saradnici. Asistentska plata je manja nego da radite u pekari, a oni su od takve plate u tom periodu primali 12,5 posto. Dodatni problem je što su toliko male plate ispod minimalca, a ako isplaćujete ispod minimalca onda vam ne ostaje socijalno i zdravstveno osiguranje. Pa su mnogi dekani, da bi sačuvali osiguranje zaposlenih, odlučili da umesto da isplate tu mizeriju od oko deset hiljada, taj novac iskoristili da uplate doprinose u visini kao da jesu primili minimalac, i zato su ljudi umesto deset, dobijali samo hiljadu dinara. Neke kolege su zbog toga podizale tužbe protiv fakulteta ili i države i fakulteta“, kaže Jelena Kleut, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kome je ispitni rok održavan uz prisustvo policije ispred ulaza koja je beležila ko u zgradu ulazi.
Policije koja još uvek nije reagovala na poruku Vojislava Šešelja na televiziji Informer da rektora beogradskog univerziteta Vladana Đokića treba „uhapsiti, ako treba upotrebiti i najlon kesu, da sve ispriča“. Verovatno zato što je takva pretnja mučenjem izrečena „u kondicionalu“ i potpuno hipotetička (ko je rekao Marko Kričak?), i kao takva nepogodna za postupanje tužilaštva. A kako je primetio profesor FPN-a Filip Ejdus, preostalo je još da se ministarstva prosvete i unutrašnjih poslova spoje, pa da jednim policijskim dekretom narede šta i ko treba da predaje.
