Donald Tramp je zadovoljan svojim rijaliti šou performansom, Vladimir Putin se sa Aljaske za Moskvu vratio bliži ostvarenju svojih strateških ciljeva, a Volodimir Zelenski i njegovi evropski saveznici ostavljeni su sa teškim mislima o budućnosti Ukrajine.
Nema dogovora dok ne bude dogovora, ali ima velikog progresa, sumirao je američki predsednik rezultate tročasovnog susreta sa šefom Kremlja, prvog od početka rata. Progres? Oko čega? Nema primirja. Ljudi i dalje ginu.
Pothranjivanje sujete
Tramp insistira na tome da se Rusija ne bi odlučila na invaziju da je on 2022. bio predsednik. Putin je na Aljasci vešto pothranjivao njegovu sujetu, ali činjenice ukazuju da je od vremena kada je preuzeo drugi mandat Rusija pojačala napade na Ukrajinu a on nije učinio ništa da ih spreči.
Tramp je u aprilu poručio: „Vladimire, STOP!“ Krajem maja bio je upitan da li Putin želi da prekine rat. „To ne mogu da vam kažem, ali znaćete za oko dve nedelje… Utvrdićemo da li nas zamajava ili ne, a ukoliko to radi uzvratićemo malo drugačije.“
Tramp je poslednjih nedelja uložio dosta da bi Putina nagovorio na prekid vatre. Hvalio ga je, pa pretio. Razastro je pred njim crveni tepih, u više navrata mu se obraćao sa Vladimire, a uoči susreta je upozoravao na „teške posledice“ ukoliko se rat ne prekine posle samita.
Ruski predsednik zna šta hoće i kako do toga da dođe. Američki kolega se čas divi, čas preti
Rus je u Enkoridž doputovao bez primirja. Otputovao je sa neočekivanim dobitkom „teških posledica“: Amerikanac je odustao od svog prvog principa, insistiranja na hitnom primirju koje je predstavljalo temelj njegove mirovne ukrajinske politike.
Obećao je Tramp da neće u ime Ukrajinaca razgovarati o ideji razmene teritorija, koju je nedavno lansirao i koja bi podrazumevala da Rusija pod punom kontrolom – koju zasad nema – zadrži četiri oblasti na istoku u zamenu za delove petine sada okupirane ukrajinske zemlje.
Preko leđa Zelenskog
Pošto nije uspeo išta da dobije, Trump sada teret svaljuje na Zelenskog. „Savetuje“ ga da se dogovori sa Putinom o predaji Donbasa iako zna da je Ukrajincu to neprihvatljivo. Trampov zaključak posle samita je da Putin želi teritoriju. Još jedna pogrešna procena.
Putin hoće Donbas kao nagradu, kao opravdanje pred ruskim narodom da stotine hiljada žrtava specijalne vojne operacije nisu bile uzaludne. Njegov strateški cilj je viši. Pomenuo je tokom samita da želi da otkloni „korene konflikta“.
Ruski lider i dalje smatra da je raspad SSSR-a najveća katastrofa 20. veka i želi Rusiju koja će imati svoju sferu uticaja i bezbednu granicu na zapadu. Traži demilitarizaciju Ukrajine i neutralan status zemlje van NATO, ali i širi dogovor o bezbednosti koji evropske zemlje ne bi „torpedovale“.
Predsednik SAD jeste pravi sagovornik na te globalne teme, ali ne i Tramp. On nema geostrateški potencijal. Želi sporazum, možda i Nobela za mir. Razmišlja u biznis kategorijama o „fantastičnim“ mogućnostima poslova sa Rusima. Vođen je istim kalkulantskim pragmatizmom kada pregovara o carinama i o miru.
Predsednik SAD jeste pravi sagovornik za globalne teme, ali ne i Tramp. On nema geostrateški potencijal
Imate jednog ko zna šta hoće i kako do toga da dođe. I drugog koji se čas divi, čas preti. Insistira na prekidu vatre, a ne zna šta bi posle. Dok diplomatski kalfa nestrpljivo čeka sporazum o primirju kao krunski dokaz svoje maestralnosti u sklapanju dilova, majstor iz Moskve eksploatiše njegovo nestrpljenje.
Tramp se oslanja na teatralnost, a njegov cikcak pristup je manifestacija površinske taktike. Putin razmišlja dubinsko strateški i želi pobedu. Velika je to razlika.
Trumpov pristup nosi i elemente moralne kratkovidosti. On Rusiju i Ukrajinu stavlja u istu ravan, posmatra ih kao aktere konflikta koji treba rešiti. Propušta da jasno napravi razliku između prozapadne demokratije i istočnjačke autokratije, između žrtve i agresora. Velika je šteta što država koja pretenduje da bude lider slobodnog sveta ima ovakvog predsednika.
