Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. avgusta da je ponosan na paket mera za podršku građanima, koji namerava da predstavi početkom septembra. „Verujem da će građani biti zadovoljni tim merama. Hoću da se kroz taj paket vidi da je pravda dostižna, da možemo da pomognemo onima koji žive lošije i od vas i od mene, onima koji imaju mnogo manje plate nego mi, onima koji žive teško, da prema tim ljudima pokažemo pažnju i što se cena tiče i što se izvršitelja tiče i što se bankarskih kreditatiče, ali i što se mnogih drugih stvari tiče, čak do ogrevnog drveta“, poručio je Vučić, naglašavajući da u taj „paket“ polaže „ogromnu nadu“.
Znajući predsednika, nije isključeno da je on već tada imao informacije, koje je Republički zavod za statistiku obelodanio šest dana kasnije. A prema tim podacima cene hrane u Srbiji u poslednjih 12 meseci, od jula prošle do istog meseca ove godine povećane su 7,4 odsto. Na prvi pogled, ništa strašno za zemlju u kojoj su pre nešto više od tri decenije, zbog hiperinflacije, svi građani bili milijarderi, koji za svoje plate i penzije već posle dan, dva ništa nisu mogli da kupe.
Za vlast, suočenu sa sve glasnijim buntom nezadovoljnih građana, mnogo veća nevolja je što se međugodišnji rast cena hrane u Srbiji ne smanjuje, već naprotiv, značajno ubrzava i to već šest meseci zaredom. Uprkos obećanjima i nenadležnog predsednika Vučića, nadležne guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, pa i ministra finansija Siniše Malog da će ove godine inflaciju svesti na planirani okvir od tri plus-minus 1,5 odsto.
Za vlast, suočenu sa sve glasnijim buntom nezadovoljnih građana, mnogo veća nevolja je što se međugodišnji rast cena hrane u Srbiji ne smanjuje, već naprotiv, značajno ubrzava i to već šest meseci zaredom. Uprkos obećanjima i nenadležnog predsednika Vučića, nadležne guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, pa i ministra finansija Siniše Malog
U februaru je, naime, međugodišnji rast cena hrane bio 3,4 odsto, u martu četiri, u aprilu je blago ubrzan na 4,1, a potom u maju na 4,7 procenata. U junu je već značajno ubrzan na 6,7 a u julu na 7,4 odsto. Pri tome su neke namirnice u poslednjih 12 meseci poskupele znatno više od proseka – voće za rekordnih 35,7 odsto, kafa, čaj i kakao za 27, povrće za 14,8 a bezalkoholna pića za 13,3 odsto.
Istine radi, predsedniku su neke slične ideje i ranije padale na pamet. U jesen 2023. lično je lansirao akciju „Bolja cena“, uz sadejstvo Siniše Malog i u međuvremenu uhapšenog Tomislava Momirovića, tadašnjeg ministra trgovine. Godinu dana kasnije usledila je akcija „Najbolja cena“, čiji je promoter – kakve li slučajnosti – bio premijer Miloš Vučević, koji je nešto kasnije podneo ostavku zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
I što je vlast više „brinula“ o građanima, to je njih skuplje koštalo. Konkretno, cene hrane u Srbiji su, prema zvaničnim podacima, od januara 2021. do kraja jula ove godine povećane čak 64,55 odsto. Šta bi tek bilo da se vlast nije setila akcija „Bolja“ i „Najbolja cena“? Otuda mnogi i strahuju od najava Vučića da će novim „paketom“ oboriti cene mnogih, pre svega prehrambenih proizvoda za „više od 15 do 20 odsto“. Samo da za toliko ne porastu.
