Ministarstvo kulture predlozima, a Vlada odlukama, polako gase svetlo na umetničkom nebu Srbije. Kap koja je prelila čašu jeste imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Rešenje je doneto brzinski, ali očigledno planski, na kraju sezone.
„Ovaj potez Vlade Srbije je logičan nastavak ’zlatnog‘ niza odluka aktuelnih vlasnika vlasti koje za cilj imaju vrlo tendenciozno razaranje svih institucija Srbije. Šahovskim rečnikom rečeno, ovo je pacerski potez kojim uvređeno Ministarstvo, koje kao da je izašlo iz nekog Nušićevog komada, iz straha od razuma, bez ikakve saradnje s aktuelnom upravom menja UO Narodnog pozorišta kojem nije istekao mandat i koji je, gle čuda, dobro radio svoj posao, a za predsednika postavlja osobu za koju pouzdano zna da će izazvati oštre negativne reakcije ne samo zaposlenih u Nacionalnom teatru, već i celokupne kulturne javnosti u Srbiji i šire“, priča za Radar dramaturg Željko Hubač i dodaje: „Namerno se fokusiram na činodejstvovanje Macut&Selaković company, a ne na lik i delo Dragoslava Bokana, jer su oni ti koji su obavezu da unaprede rad institucija od nacionalnog značaja podredili interesu političke oligarhije koja se oseća ugroženom i koja svoju šansu za opstanak vidi isključivo u svakolikom zaoštravanju sukoba koji može biti opasan po opstanak celog društva.
Ko god misli da su ovo prejake reči koje daju značaj nečemu što taj značaj suštinski nema, postavljam pitanje kako drugačije protumačiti odluku da se funkcija predsednika UO Narodnog pozorišta poveri čoveku koji je, komentarišući aktuelnu političku krizu u zemlji, izjavio da ne vidi „šta ima tako tragično u građanskom ratu, ako on u sebi nosi ’trijebljenje gube iz torine’ radi isceljenja čitavog naroda“.
Niko od članova prethodnog Upravnog odbora, kako saznajemo, nije bio obavešten da više neće obavljati ovu dužnost. Docentu na Pravnom fakultetu Filipu Bojiću, predsedniku UO, iskrenom zaljubljeniku u pozorišnu umetnost koji je predano radio na ovoj poziciji, mandat je još bio u toku, do 14. oktobra. Članovima Jeleni Medaković, direktorki Muzeja grada Beograda, i glumcu Vuku Kostiću ističe naredne godine, a u aprilu je istekao kompozitoru Ivanu Iliću i producentkinji Mileni Trobozić Garfild.
O tome zašto je Dragoslav Bokan nepoželjan za ovu funkciju, zaposleni ali i deo javnosti, komentarišu da je to suvišno pitanje ako se zna njegova prošlost, a i sadašnji angažman. Niko ne osporava njegovo obrazovanje, nego način na koji ga koristi, posebno preko prorežimskih medija na kojima takoreći dnevno gostuje.
Ovo je sada otvoreni rat. Mislim da su ovi koji donose odluke malo izgubili kompas, pa sada idu prstom u oko. Oni mogu da rade šta hoće, da nas sve otpuste, pa neka im ćaciji glume
Darko Tomović
Bokan je diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a postdiplomske studije završio na Filozofskom fakultetu. Kako je neko primetio, režijom se najmanje bavio. Iako smo skloni da brzo zaboravljamo, deo njegove biografije ipak nismo. A to je njegovo članstvo u Srpskoj narodnoj obnovi (SNO), gde je osnovao paravojnu jedinicu „Beli orlovi“. Bio je učesnik oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH, a osuđen na šest meseci zatvora zbog posedovanja oružja, potom je izvođen pred sud za razbojništvo u Novom Sadu… Sve to ga nije sprečilo da se kandiduje za predsednika Srbije, kada je osnovao Srpski otadžbinski savez.
U Bokanovom životopisu posebno mesto zauzimaju njegovi prečesti nastupi na prorežimskim medijima, čiji je cilj vrlo jasan, sejanje podela i mržnje, vređanje i prozivanje ljudi po nacionalnoj osnovi kao što je uradio, na primer, opozicionoj poslanici Mariniki Tepić… Zato je iznenađenje bilo kada je pre dve godine izabran za člana Saveta Filološkog fakulteta u Beogradu. Ne treba zaboraviti i na podatak koji je u javnosti malo poznat, a to je da je sa maestrom Bojanom Suđićem i advokatom Milutinom Nikolićem suosnivač Srpske filharmonije. Zanimljivo je i to da je svoj udeo u vlasništvu prebacio na Suđića ovog 15. juna.
Ovog puta su odmah reagovali Sindikat Singlus, Sindikat baletskih igrača i Sindikat muzičkih umetnika Narodnog pozorišta. U svom saopštenju su, između ostalog, istakli da „njegovi javni nastupi, na kojima je više puta koristio govor mržnje prema pojedincima i zajednicama izazivaju strah da bi uloga predsednika Upravnog odbora mogla biti zloupotrebljena za ideološko usmeravanje repertoara ili cenzurisanje umetničkih programa“.
„Kada smo čuli ko će doći na čelo Upravnog odbora, ostali smo u neverici, pitali se da li nas neko zavitlava. Onda su se smenjivala osećanja od besa, do onog – šta smo drugo i mogli da očekujemo, jer počelo je sa jastrebovima od prosvete sa novim ministrom, pa je na red došla kultura. Ovo je sada otvoreni rat. Mislim da su ovi koji donose odluke malo izgubili kompas, pa sada idu prstom u oko. Oni mogu da rade šta hoće, da nas sve otpuste, pa neka im ćaciji glume. Pokušao sam da smirim deo mojih ljudi time da kakav god da bude ovaj Upravni odbor, ne može da potraje jer nas čekaju izbori vrlo brzo. A, ako ih ne bude, onda nas čeka ulica“, kaže za naš list glumac Darko Tomović, predsednik Sindikata Singlus.
Prvakinja Drame Dušanka Stojanović Glid misli da ih vlast kažnjava izborom Dragoslava Bokana za predsednika UO: “Zato što mesecima publika na kraju doživljava katarzu u podršci studentima. Ko god je kročio ovih poslednjih pola godine u Narodno pozorište i sva gradska pozorišta imao je priliku da uživo vidi i oseti šta je solidarnost u pobuni i aktivno širenje požara svesti. I zato sada vade najgoru ekipu. Dakle ni na jedan zahtev nikada nikome nisu odgovorili nikada. Ni studentima, ni prosveti, ni kulturi. I sada hoće grubo da nametnu volju metodom zastrašivanja, pa makar to bio i neko iz samog Danteovog pakla. Ali to su sve potezi potpunih gubitnika.“
Da je ovo kazna, smatra i dramska umetnica Dragana Varagić, nekadašnja članica Narodnog pozorišta, koja je bila vrlo jasna: „Udar zvučnog topa u kulturu Srbije. Iz mraka devedesetih. Svako od nas je odgovoran za društvo u kome ćemo živeti, kojim putem idemo dalje. Na kom putu će biti naša deca. Nema ćutanja!“
Za nove članove Upravnog odbora nacionalnog teatra izabrani su glumac Milenko Pavlov, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski i Iva Bojović Petković, direktorka Baletske škole „Lujo Davičo“. Nedostaje i predstavnik nacionalnog teatra, ali kako o ovim izmenama nisu bili obavešteni, tek naknadno će predložiti svoje kandidate.
Milenko Pavlov, nekadašnji glumac ovog teatra, kaže nam da ga mnogi zovu i čestitaju, nadajući se da će, koliko može, iz ljubavi prema Narodnom pozorištu da pomogne. „Nisam znao ko će sve biti u Upravnom odboru, niti sam pitao. Ministar kulture me je zvao pre nekoliko dana i upitao me da li bih se prihvatio te obaveze, odgovorio sam – vrlo rado, i to je to. Ima niz problema koje treba rešiti, tako da mi je samo to bilo važno. Meni je kultura najvažnija, i idem na sve televizije kada me zovu samo ako je to tema“, priča Pavlov, ovogodišnji dobitnik nacionalne penzije koji je trenutno i predsednik Upravnog odbora Kulturnog centra Pančevo.
Svako od nas je odgovoran za društvo u kome ćemo živeti, kojim putem idemo dalje. Na kom putu će biti naša deca. Nema ćutanja
Dragana Varagić
I Miroljub Aranđelović Rasinski, takođe nosilac nacionalne penzije, smatra da treba da se bavi samo onim što najbolje zna, a to je muzika: „I da Narodno pozorište, kao u stara dobra vremena, bude okrenuto nacionalnom repertoaru. I želja mi je da svojim iskustvom i poznavanjem srpske kulture pomognem, pogotovo muzičkim interesima svoga naroda.“
Isto smatra i Ana Iva Bojović Petković, koja je od šeste godine odana baletskoj umetnosti: „Pristala sam, jer ne želim da oni koji ne znaju prihvate da se bave ovom strukom.“
Zbog svega ovog što se dogodilo, Željko Hubač apeluje: „Tražim od interesne grupacije koja sebe naziva Vladom Srbije da preispita sve moguće posledice ovog svog nerazumnog poteza i povuče odluku koja je u praktičnom smislu pogubna po Narodno pozorište, a na simboličkom planu je, najblaže rečeno, strašna.“
