Pišu: Studenti u blokadi Ekonomskog i Matematičkog fakulteta
Četvrti zahtev studenata
Povećanje budžeta za visoko obrazovanje u iznosu od 20 odsto
Ideja oko koje je formulisan četvrti studentski zahtev bila je poboljšanje kvaliteta i povećavanje pristupačnosti visokog obrazovanja. Način na koji bi se to ostvarilo, po našem mišljenju, jeste povećavanje budžetskih davanja za visoko obrazovanje za 20 odsto, pri tome da se deo od toga odvoji za smanjenje školarina za 50 odsto.
Veliki korak ka ispunjenju ovog zahteva bio je usvajanje izmena i dopuna postojećeg Zakona o visokom obrazovanju. Međutim i sa njim postoji problem. Naime, Zakon predviđa da student ostvaruje pravo na smanjenje školarine za svaki predmet, odnosno godinu, koji je prvi put upisao, što u mnogim slučajevima znači da je školarina umanjena za znatno manje od 50 odsto.
Na gotovo svim fakultetima studenti koji su stekli bar 48 ESPB se rangiraju i u zavisnosti od mesta na listi stiču pravo na finansiranje iz budžeta. Dakle, kada govorimo o izmenjenom Zakonu o visokom obrazovanju i smanjenju školarine, govorimo najpre o studentima koji su položili 47 ESPB i manje. Kako ovi studenti prenose bar 13 ESPB u sledeću godinu, to znači da oni ne stiču pravo na umanjenje školarine od 50 odsto za sve ESPB, već za samo onaj broj ESPB koje su položili u prethodnoj godini. To znači da će ukupno umanjenje školarine biti najviše 39 odsto, a u većini slučajeva i manje u zavisnosti od broja položenih ESPB. Dakle sa originalnih 50 odsto se polako približavamo gotovo upola manjim olakšicama.
Bitno je naglasiti da mi u zahtevu nismo tražili refundaciju sredstava, već smanjenje školarine. Pored toga, u Zakonu o visokom obrazovanju piše da je rok za prvi deo povrata školarina studentima 30. april i taj rok nije ispoštovan, dok je za to Ministarstvo prosvete dalo obrazloženje kako nisu dobili svu potrebnu dokumentaciju od fakulteta i da će sredstva biti isplaćena kada se za to steknu uslovi, odnosno kada izađemo iz blokade i kada se normalizuje nastava. Iz ovoga je jasno da vlast ni ove izmene i dopune Zakona ne poštuje, već ovo možemo okarakterisati kao još jedno u nizu izbegavanja odgovornosti trulog režima.
Odgovornost se tako sa univerziteta prebacuje na studente, koji će u slučaju da država ne ispoštuje zakon morati svoja prava da traže na sudu, pojedinačnim tužbama. Što problem čini još većim. Ali našim brigama ni tu nije kraj
Odgovornost se tako sa univerziteta prebacuje na studente, koji će u slučaju da država ne ispoštuje zakon morati svoja prava da traže na sudu, pojedinačnim tužbama. Što problem čini još većim. Ali našim brigama ni tu nije kraj. Nova vlada je 8. maja donela zaključak kako je potrebna Radna grupa za nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju. U jeku velikog pritiska na autonomiju univerziteta, opravdano imamo strah da novi zakon ugrožava ispunjenje 4. zahteva, koji najverovatnije neće biti u tekstu istog zakona. Takođe, otvara i mnogo veće i značajnije pitanje za celu akademsku zajednicu, da li će postojati univerzitet koji smo do sada poznavali i čiju podršku imamo od početka, da li će postojati univerzitet za koji se borimo.
