Primetili ste verovatno da se u ovoj kolumni u poslednje vreme često bavim fenomenom Ćacilenda i njegovih stanovnika. I tako će biti sve dok to ultimativno ruglo ne bude uklonjeno sa lica zemlje, a područje preorano i zatim temeljno i mnogo puta dezinfikovano, pa možda i okađeno, što da ne. Za svaki slučaj.
Jer ne znam da li do kraja svi razumemo šta se dešava, ali od svih užasnih i bizarnih stvari koje je Srpska napredna stranka do sada uradila, zauzimanje centralnog područja glavnog grada iz čiste obesti, da bi u njemu naselio sav postojeći šljam koji možeš da sakupiš i potplatiš – kriminalci uključeni u cenu – i njegovo korišćenje kao baze za delovanje kriminogenih paravojnih falangi tamo gde treba i kad treba, nešto je što definitivno nikada i nikome u istoriji ove zemlje nije palo na pamet.
Nulti ćaci
Da kao običan građanin uopšte ne možeš da prođeš kroz park u samom centru grada, a ni oko njega se nije preporučljivo motati da te neka protuva ne bi napala, predstavlja fenomen kakvom bi se i mnogo nebezbednije zemlje čudom načudile. Imamo i mi, druže, favele u koje ni policija ne sme da zađe, ali one nisu smeštene između parlamenta, predsedništva i gradske skupštine, to bi bilo baš preterano.
Član Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uvek voli da bude u nečemu prvi i jedinstven u istoriji, ali se takvi pokušaji uglavnom završe na jednom velikom ničemu, e pa po ovome ćemo ga definitivno pamtiti, mada će uz to pamćenje sigurno uvek ići i rečenica „Sačuvaj Bože“, a ostaće upamćen i po tome da je pod njegovim patronatom Miloš Pavlović, u narodu poznatiji kao nulti ćaci, zvanično prijavio prebivalište u Pionirskom parku. Da li bi to bilo kome od nas, nećacija, pošlo za rukom, veliko je pitanje, mada odgovor manje-više znamo. Ne samo da nam ne bi uspelo, već bi nas policajci verovatno malo zadržali i u pritvoru jer se sprdamo sa policijom i propisima.
Imamo i mi, druže, favele u koje ni policija ne sme da zađe, ali one nisu smeštene između parlamenta, predsedništva i gradske skupštine, to bi bilo baš preterano
Ali nulti ćaci može sve, pa me ne bi začudilo da njegovim stopama krenu i ostali koji obitavaju ovih dana u parku i oko njega. Što ne bismo napravili novu izbornu jedinicu od Pionirskog parka, pa to bi za SNS bilo sjajno jer bi to verovatno bilo jedino mesto u kojem mogu da pobede bez nasilja, potkupljivanja, ucene i krađe glasova. Jer su među glasačima već svi ili potkupljeni ili ucenjeni ili skloni nasilju i krađi. Mada, znajući tamošnju ekipu, ne bih se ja previše uzdao u njih, teško možeš očekivati lojalnost od nekoga koga si kupio, naročito ako se pojavi neko ko može da plati više. Sendvič više.
Dezinfekcija umova
Doduše, da ne grešimo dušu, jesu ćaci-pioniri poslednjih dana imali posla. Najpre je nulti ćaci morao da ode u grotlo Studentskog grada u nadi da će isprovocirati neki incident, a zatim su ostali ćaciji masovno morali u Zaječar i Kosjerić ne bi li odbranili pravo Srpske napredne stranke da mulja na izborima. I u jednom i u drugom slučaju možemo reći da je rezultat bila Pirova pobeda i to ne na mišiće nego na mišiće mišića. A i to je sve upitno, pošto ništa još nije gotovo.
I Ćacilend će nestati uskoro, takva abominacija jednostavno ne može dugo da poživi, ali je problem što će ćaciji ostati. Jer biti ćaci nije pitanje epohe, ćaciji su postojali i pre SNS-a, postojaće i posle SNS-a, samo je stvar u tome što im je za vreme SNS-a dato da budu bitni i važni, a data im je i policija da ih čuva i obezbeđuje dok tuku narod. Stoga će nakon pada Ćacilenda biti mnogo posla, ne samo na dezinfekciji platoa između Skupštine i Predsedništva, već i na dezinfekciji zagađenih umova. Ako na tom zadatku padnemo, nema prepreke da cela Srbija postane Ćacilend, baš kao što je predsednik Srbije nedavno i priželjkivao.
