Lični spisak reda autentičnih Dušana je poduži. Od Matića, Makavejeva, Jakšića, Radovića, preko Prelevića, Trifunovića, Ivkovića, Savića, Gerzića, Kovačevića, Batakovića, Nedeljkovića, Vujoševića, Kojića… do nezaobilaznog Petričića. Svim tim Dušanima nešto je zajedničko u sudbini i radu: hvaljeni i voljeni od jednih, a napadani, spoplitani pa i zabranjivani od drugih.
Pripadajući decenijama onima što smatraju da imati Dušana Petričića u ovoj sredini nije samo privilegija, već sreća i bogatstvo posebne težine, sa znatiželjom bejah deo impresivne gužve u Galeriji grafičkog kolektiva i ispred nje, povodom otvaranja njegove zadivljujuće izložbe (ali i diskretne promocije predivne monografije Beograd onomad) posvećene našem Gradu „kojeg više nema, ili ga tek naslućujemo u tragovima“.
Simbolično, izložba je organizovana u komšiluku zdanja gde stoluje gradonačelnik, osvedočeni akter brojnih ekscesa. I umesto da se bar jednom ponese kako dolikuje prvom čoveku prestonice pa svojim prisustvom podrži umetnički podvig koji slavi ovaj grad, on baš u to vreme nasred ulice napada i tuče opozicionu odbornicu
Simbolično, događaj se dešavao u komšiluku zdanja gde stoluje gradonačelnik, osvedočeni akter brojnih beogradskih ekscesa. I umesto da se bar jednom ponese kako dolikuje prvom čoveku prestonice pa svojim prisustvom podrži umetnički podvig koji slavi ovaj grad, on baš u to vreme nasred ulice napada i tuče opozicionu odbornicu. Prvi gradonačelnik Beograda, despot Stefan Lazarević, darivao nam je nežnu poslanicu Slovo ljubve (Reč o ljubavi), a aktuelni Aleksandar Šapić podario je svoju koleginicu siledžijskom poslanicom. Sramotno.
Nije čudo što ozbiljan kritičar društvenih devijacija čije karikature jače od reči seciraju nakaznost sadašnjosti ovom emotivnom izložbom o „gradu kad nije bilo novih varvara“ izaziva toliku pažnju i poštovanje, jer, pošteno govoreći, prošlost Beograda iz koje dolazimo beše lepša, baš kao što su nam minule godine, vlasništvo mrzitelja ovog grada, ispostavljale ružne račune.
Petričićevi radovi oduvek dođu kao nepotkupljiva a lekovita poezija pred kojom se valja zaustaviti, zamisliti i diviti zbog njene jasne strukture i izuzetne poruke. Njegova ilustracija je uvek dragocena čarolija. Taj likovni rukopis je vrlo prepoznatljiv i voljen, ali izloženi radovi nisu jedini razlog što se okupilo toliko i takvog sveta.
To novo Petričićevo delo je koliko lični, toliko velemajstorski „portret grada koji više ne postoji“ i toliko i sentimentalna grafička simfonija „sazdana od ljudi, arhitekture, kulturnih, sportskih i drugih događaja, tračeva, mirisa, ukusa i nostalgije“ jednog prohujalog vremena.
Kad nema Duška Radovića da to bardovski kaže, ni Dušana Prelevića da mangupski spočita, evo nama, danas i ovde, Duška Petričića da na svoj način, poetikom obesmisli politiku urušavanja i poniženja zajedničkog Gnezda
Svaki od 45 izloženih radova ukrašen je autorovim zen opaskama, a postavka nas vraća „vremenu koje nam neumitno izmiče pod najezdom nekih novih silnika i namernog zaborava“. Kad nema Duška Radovića da to bardovski kaže, ni Dušana Prelevića da mangupski spočita, evo nama, danas i ovde, Duška Petričića da na svoj način, poetikom obesmisli politiku urušavanja i poniženja zajedničkog Gnezda. Predvodnik je umetnika koji svojim duhom daju snažne primere građanskog protivljenja svakodnevnim glupostima. Jer, đavo je gradsku šalu i duh uspešno zamenio rezignacijom.
Koliko ta izložba odražava duh kakav je jednom krasio Beograd, isto toliko skup okupljenih u Galeriji grafičkog kolektiva odslikava istomišljenike iz generacije koja je imala mirno odrastanje, ućarila u umetnosti i znanju, umela da živi punim plućima i odista napredovala, a u starosti doživela razorni stampedo od koga se teško oporavlja. Vredelo je biti na tom varoškom atolu među vršnjacima koje vezuje neskriveno poštovanje prema čoveku autentične hrabrosti nespremnog da, poput mnogih, istakne ličnu belu zastavu ili padne u apatiju.
Beograd onomad je, što reče uvažena Irina Subotić, „istinska oda gradu“. Nešto na šta moramo biti ponosni poput Nušićevih zapisa, Jankovićevog Pogleda sa Kalemegdana, Lamenta nad Beogradom Crnjanskog, Radičevićevog filma Ljubav i moda, Mihailovićeve novele Kad su cvetale tikve, Šekularčevih driblinga, Radovićevih minijatura Beograde, dobro jutro, Kovačevićevog i Šijanovog kalambura Ko to tamo peva ili pesme kvarteta Ivanović Pod sjajem zvezda.
