Doduše, to možda ne bi ni bilo dobro, jer kad smo ranije izvozili naša „dešavanja“ u region, to nije bilo dobro ni za region, a ni za nas. Produkcija je, dakle, na zavidnom nivou, a u tom nizu događaja – a znate kako kažu, događaju se u zube ne gleda – neka zanimljiva dešavanja nam ili skroz promaknu ispod radara ili im ne posvetimo pažnju koju zaslužuju.
Tako je proteklog vikenda pomalo nedovoljno ispraćena vest da je neidentifikovani leteći objekat (NLO) ušao u vazdušni prostor Srbije, pa je čak i Vojska morala hitno da interveniše. E sad, šta to tačno znači? Pa, u ovom slučaju, nisu uspeli da ga uhvate i podvrgnu ispitivanju, ali sada je makar jedna stvar jasna – ovo više nije slučajno i Srbija se očigledno nalazi pod koordiniranim napadima sa svih strana. Što bi Aleksandar Vulin rekao – hibridni rat! Dok vlast sa zemlje napada identifikovani Dinko Gruhonjić i sa njim zna kako će, sa neba napada NLO – kažu da je u pitanju balon, komada jedan, koji je nestao sa radara čim smo digli migove. Prpa, bato, reći ćete, ali nemojmo potcenjivati neprijatelja, makar bio i balonskog tipa. Nije baš najjasnije kako balon može tako brzo da utekne sa mesta zločina, ali ko zna, nisu više ni baloni kao što su bili. Danas je sve genetski modifikovano.
Protiv Srbije se, što bi rekao Vulin, vodi hibridni rat, jer vlast sa zemlje napada identifikovani Dinko Gruhonjić, a sa neba neidentifikovani leteći objekat, kažu balon, komada jedan. Sa Dinkom znaju šta će, a balon je uspeo da im pobegne, iako su podignuti i vojni migovi
Na svu sreću, i u ovoj situaciji najbrže je delovala naša protivvazdušna odbrana (PVO), oličena u predsedniku Aleksandru Vučiću, koja već ima ogromnog iskustva u identifikovanju NLO širom zemlje. Efikasnost kojom ova elitna jedinica deluje imali smo prilike da vidimo 2017. u Rumi, kada je Vučić pred TV kamerama izvršio vizuelnu detekciju helikoptera koji leti i, na licu mesta kao vrhovni komandant oružanih snaga, izdao naređenje: „Proveri samo, gde ide, šta radi ovaj helikopter…“ Za helikopter više nismo čuli, ali verovatno sada ni ne razmišljate o njemu, već o tome da li se taj događaj zaista odigrao pre sedam, 10 ili 20 godina. Previše događaja, kažem vam.
Dakle, naš PVO je i ovoga puta delovao odmah, ali balonski vesnik hibridnog rata ipak je uspeo da umakne iz rejona Valjeva, gde je primećen. „Pokupio podatke i pobegao“, kratko je Vučić sumirao incident. I možda ovo nekome deluje kao da vlast nije odreagovala kako je trebalo, da je dozvolila da NLO uđe, snimi šta mu treba i izađe, ali nije tako. U stvari ga je pustila, jer je čak i prema špijunskim balonima tolerantna, transparentna i principijelna, jer nema šta da krije. Osim možda dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcu, ili Briselskog sporazuma, na primer, al’ to ovu špijunčinu nije ni zanimalo. I sada se provukao jeftino, ali sledeći put biće: „Prvo pucaj i obaraj, pa onda pitaj čiji je“, tako je otprilike predsednik dao instrukcije.
A ko je uopšte mogao da nas špijunira? Ne bismo ništa da prejudiciramo, nije ni lepo ni fer ni profesionalno, a ni geopolitički pametno da okrivimo bilo koga bez dokaza, ali sto posto su Hrvati. Verovatno su hteli da malo gvirnu i vide kako, pobogu, ovako „kidamo“ na svim mogućim poljima, koja je to tajna zdravog BDP-a Aleksandra Vučića i kako da i oni štrpnu malo „zlatnog doba“. A možda iza svega stoje i neki naši mangupi. Iako smo svi čuli da je u pitanju špijunski balon, možda je i ovo bila samo stara dobra i svima nam poznata – prašina u oči.
