Na aukciji kuće Christie’s u Njujorku, 21. maja 2025. godine, postignut je istorijski rekord: slika Miss January (1997) Marlen Duma prodata je za 13,6 miliona dolara, postavši najskuplje delo žive umetnice ikada prodato na aukciji! Kupac je bio anonimni kolekcionar koga je predstavljala Sara Fridlander, potpredsednica ove aukcijske kuće, što ukazuje na ozbiljnu institucionalnu podršku ženskim autorima. Prethodni rekord držala je Dženi Savil, čija je slika Prosekt (1992) 2018. prodata za 12,4 miliona dolara.
Dok se tržište umetnosti tradicionalno orijentiše na muške autore (samo dva odsto aukcionih rekorda drže žene), poslednjih godina primećuje se značajan pomak. U 2024. godini 35 odsto prodaja savremene umetnosti na vodećim aukcijama pripalo je ženama, što predstavlja porast od 15 odsto u odnosu na prethodnu deceniju. Ipak, jaz i dalje postoji, najskuplje delo živog muškog autora (Džef Kuns) prodato je za više od 90 miliona dolara 2019, što govori da je ravnopravnost još uvek dalek cilj.
Marlen Duma (rođena 1953. u Kejptaunu) južnoafričko-holandska je umetnica čiji rad predstavlja „estetiku nelagode“, kako je opisuje kustos Hans Vilijam Smit. Njen opus, koji se kreće između ekspresionizma i konceptualizma, istražuje teme seksualnosti, rasne politike i smrti kroz tehniku kontrolisanog haosa. Slikajući po fotografijama, Duma nam nameće pitanja o objektivizaciji tela. Kao što kritičarka Laura Kamington ističe: „Duma ne prikazuje žensko telo, već ga dekonstruiše. Njene figure su istovremeno subjekti i objekti, što podriva tradicionalnu dinamiku moći.“
Ovaj dijalog otvara dublja pitanja o prirodi umetničkog tržišta. Kanonske institucije dugo su žensku umetnost tretirale kao sporednu, što je uticalo na njen status na tržištu
Njeno iskustvo rasne segregacije u Južnoj Africi i kasnije iseljeništvo u Evropu duboko su oblikovali njen vizuelni jezik, gde se lična trauma prepliće s političkom angažovanošću. Upravo ta ambivalentnost između privatnog i javnog, lepog i uznemirujućeg, čini je jednom od najuticajnijih savremenih umetnica današnjice. Radove je izlagala u najprestižnijim institucijama, uključujući Tate Modern i MoMA, ali uprkos svetskom priznanju, njen najskuplji rad Miss January izazvao je podeljena mišljenja.
Slika Miss January prikazuje plavokosu ženu u svetlucavoj majici i roze čarapama, koja stoji samouvereno, s rukama na kukovima, ali bez donjeg veša. Iako Duma često obrađuje teme seksualnosti, ovaj rad je izazvao posebne reakcije. Zašto baš ova, eksplicitna slika, postaje najskuplje delo žene umetnika?
Kritičari ističu da se ovde radi o paradoksalnoj situaciji gde tržište prihvata „bezbednu provokaciju“ – onu koja zadovoljava muški pogled pod maskom feminističke kritike.
Problem nije u umetnosti Marlen Duma, koja je nedvosmisleno kritička, već u sistemu vrednovanja koji žene umetnice i dalje procenjuje kroz prizmu dominantnih muških standarda
Duma je nesumnjivo genijalna umetnica, ali sistem vrednovanja i dalje favorizuje određene vrste ženskih prikaza. Elena Foster, urednica magazina Frieze, smatra da ipak treba da se fokusiramo na revolucionarni momenat i stavimo u fokus osnaživanje ženskih umetnica i umetnosti. „Ovo je pobeda feminističke umetnosti! Duma eksplicitno razotkriva kako mediji seksualizuju žensko telo. Visoka cena potvrđuje da kritička umetnost može biti komercijalno uspešna.“ S druge strane, dr Luiza Vels za Gardijan postavlja kritičko pitanje: „Da li je progresivno što najskuplja slika žene umetnika prikazuje golotinju? Tržište i dalje nagrađuje ono što odgovara tradicionalnim očekivanjima.“
Ovaj dijalog otvara dublja pitanja o prirodi umetničkog tržišta. Kanonske institucije dugo su žensku umetnost tretirale kao sporednu, što je uticalo na njen status na tržištu. Iako feministička teorija umetnosti dekonstruiše ove obrasce, tržište sporo apsorbuje promene, a dela žena često se vrednuju kroz biografske (a ne formalne) kriterijume, što umanjuje njihovu percipiranu univerzalnost. Problem nije u umetnosti Marlen Duma, koja je nedvosmisleno kritička, već u sistemu vrednovanja koji žene umetnice i dalje procenjuje kroz prizmu dominantnih muških standarda. Kada bi Duma naslikala isti kompozicioni kadar s muškim modelom, pitanje je da li bismo govorili o rekordnoj prodaji.
Ovo ipak nije iznenađujuće s obzirom na to da čak 73 odsto kupaca na aukcijama čine muškarci. Dominacija muškaraca među elitnim kolekcionarima i investitorima održava preferencije prema muškim umetnicima, dok se žensko stvaralaštvo često smešta u „rodno osvešćene“, a ne glavne tokove.
Miss January nije kraj priče, već prvo poglavlje u novoj epizodi umetničke istorije. Ova prodaja jeste istorijski korak, ali i podsetnik da borba za ravnopravnost nije gotova
Ipak, generacija mladih kolekcionarki poput Elisabet Vong menja tokove tržišne prodaje: „Kupujem isključivo ženske autore, ne zato što su žene, već zato što njihove priče najbolje odgovaraju našem vremenu“, izjavila je u nedavnom intervjuu za Vog.
Miss January nije kraj priče, već prvo poglavlje u novoj epizodi umetničke istorije. Ova prodaja jeste istorijski korak, ali i podsetnik da borba za ravnopravnost nije gotova. Iako pojedinačni rekordi poput ovog privlače pažnju, sistematska promena zahteva daleko više- veću zastupljenost žena u ključnim galerijama, ravnomernu distribuciju muzejskih retrospektiva i prevazilaženje duboko ukorenjenih stereotipa o „ženstvenoj umetnosti“. Ostaje da vidimo da li će ovaj rekord biti izolovan slučaj ili početak duboke strukturalne promene. Jedno je sigurno – vreme kad su žene bile samo modeli na platnima svojih muških kolega definitivno je prošlo. Sada je red da budu i autorke rekordnih cena. Samo da još njihov rad bude vrednovan ne kao izuzetak, već kao norma.
