Kakve veze imaju Njegošev Gorski vijenac i Kopaonik biznis forum, koji svake godine okupi oko 1.500 privrednika iz Srbije i regiona? Moglo bi se reći, baš nikakve. Uostalom, vladika Danilo u Gorskom vijencu kaže da „ko na brdo, ak’ i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom“. A Danilov tata, predsednik Aleksandar Vučić, u Beogradu je 28. februara, na sastanku sa odabranim privrednicima u PKS, video ono što njegovi najbliži saradnici ni sa vrha Kopaonika tri dana kasnije nisu videli. Ili su se bar pravili da ne vide.
Iako ni za to nije nadležan, Vučić je u PKS izjavio da su „blokade i neodgovorno ponašanje naneli ogromnu štetu (Srbiji)“. Time je avansno krivicu za eventualne ekonomske probleme hteo da prebaci na studente i građane koji zahtevaju da sve institucije počnu da rade svoj posao, da se obračunaju sa korupcijom, da ne čekaju da jedan čovek umesto njih o svemu odlučuje.
No, za razliku od predsednika, jedan od nadležnih, ministar finansija Siniša Mali sa Kopaonika je 3. marta poručio da je naš BDP lane dostigao 82 milijarde evra „i da već sada, sa sigurnošću možemo da kažemo da ćemo ispuniti cilj da 2027. premaši 100 milijardi evra“, da je Srbija „za sada prva, a biće svakako među tri zemlje sa najvećom stopom rasta u Evropi“, da će tako biti i ove godine, da je zaposlenost najveća u istoriji, nezaposlenost rekordno niska, da plate i penzije realno rastu, da su direktne strane investicije dostigle rekordnih 5,2 milijarde evra… Sve rekord do rekorda. Nijedne reči koja bi, daleko bilo, ukazala na bilo kakav problem.
I NBS je, po rečima guvernerke Jorgovanke Tabaković, ostvarila sva tri cilja – nisku inflaciju, visok privredni rast i finansijsku stabilnost. „Inflacija će nastaviti da usporava, dok će BDP-a ove godine da poraste 4,5 a u naredne dve između četiri i pet odsto, s tim što će 2027, zbog Ekspa, biti bliže gornjoj granici“, poručila je Tabaković.
Kome sad verovati? Onom ko se za sve pita, a nije nadležan, ili onima koji su bar formalno nadležni, ali se malo šta pitaju? Ili bolje rečeno, za sve pitaju nenadležnog šefa. Koji uzgred ima vremena da broji učesnike protesta širom Srbije. Pa je dan pre majanja po Nišu, 1. marta, kazao da je u petak u taj grad stiglo 6.000 automobila više od proseka, da je u njima bilo 18.000 ljudi, a da ih je na ulice to veče izašlo oko 16.500, „jer mnogi od njih nisu ni otišli na protest, već su bili po kafanama, diskotekama, klubovima“. U subotu tačkasti softver je zakazao. Ili je bilo previše „tačaka“ za brojanje.
S obzirom na to da predsednik voli da prebrojava i da sve odmerava, smeo bih da se kladim da će na moj rođendan, 15. marta, u Beograd doći mnogo više ljudi nego na njegov, 5. marta. Pritom sam odavno prestao da slavim rođendane.
Kome sad verovati? Onom ko se za sve pita, a nije nadležan, ili onima koji su bar formalno nadležni, ali se malo šta pitaju? Ili bolje rečeno, za sve pitaju nenadležnog šefa. Koji, uzgred, ima vremena da broji učesnike protesta širom Srbije. Sve dok naprednjački tačkasti softver ne zakaže zbog previše „tačaka“ za brojanje
Bar neko će u Beograd doći i zbog toga što vlast do danas nije srušila nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, iako je rušenje bilo zakazano još u avgustu 2018. Uprkos tome, on je nadživeo sve ministre koji su obećali da će biti srušen. Na kraju, umesto nelegalnog objekta, srušena je pravna država. Kao što je pre toga srušena u aprilu 2016, kada su ljudi sa fantomkama na glavama noću rušili u Savamali. I kao što je prilikom svake posete svojim simpatizerima ruši nenadležni predsednik, koji mimo Zakona o budžetu, obećava desetine miliona evra za lokalne puteve, vodovode, kanalizaciju…
Da su brojni slučajevi rušenja Ustava i zakona rešeni na vreme, možda se u međuvremenu ne bi srušila i nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, pod čijim teretom je poginulo 15 ljudi. Da nije bilo studenata i građana koji podržavaju njihove zahteve, možda ni za taj zločin niko ne bi odgovarao. A u Srbiji je već bilo previše zločina bez kazne.
