Jedan od najsvežijih protesta studenata i građana desio se ispred Ustavnog suda Srbije. Znamo, znamo, sve je teže pratiti proteste po Srbiji, „zapalili“ su se čak i majušni gradovi kao što su Brus ili Aleksandrovac, ali u Beogradu je gotovo 30.000 ljudi ili, što što bi Informer tačkastim softverom prebrojao 3.978 u glavu, zatražilo krajnje jednostavnu, mada u današnjoj Srbiji pomalo jeretičku stvar, da se poštuje Ustav i da se oni koji ga krše kazne.
Ustavni sud se, baš kao i vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, ne meša previše u svoj posao, što možda i nije loše, jer kad bi se bavili samo dnevnim kršenjima Ustava predsednika Republike, ne bi stizali da rade ništa drugo, a ni te njegove prestupe ne bi uspeli da procesuiraju. Zato su studenti izašli da podsete i njih, ali i sve nas, da u ustavna ovlašćenja predsednika ne spada da nabavlja i raspodeljuje respiratore, crta puteve, pred kamerama raspodeljuje javni novac za projekte odokativnom metodom, da na sednicama vlade preslišava ministre i naređuje im šta da rade ili da, pred kamerama, naravno, nosi decu po snegu i mećavi. I još mnogo, mnogo toga ne spada u ustavne nadležnosti predsednika, ali bi nabrajanje svih primera bio poduhvat koji bi potrajao verovatno do kraja njegovog mandata i ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Ne predsednik, već poduhvat.
Nekako smo došli do toga da je Tomislav Nikolić ispao oličenje ozbiljnog i odgovornog predsednika koji poštuje svoja ovlašćenja. Sve ono što je došlo kasnije prolazilo je godinama, po sistemu „da se Vlasi ne dosete“, a Vlasi realno nisu ni mogli da se dosete jer je većina lagano skuvana, do te mere da im ne bi palo na pamet da izađu ispred najviše instance ustavne odbrane i mašu im tim dokumentom za koji su očigledno zaboravili kako izgleda. Zato su se studenti dosetili, pa su uradili baš to i sad se vlast suočava sa još jednim ozbiljnim problemom, jer mora da se brani od optužbi da krši Ustav. A to je teško odbranjivo, jer je tako očigledno. Ali je do sada prolazilo jer je većina skuvana… ma shvatate celu ovu kvaku 22!
Valjda sada neće vlasTi da se dosete da, na primer, ukinu Ustav, po prostoj logici – a šta će nam? Ranije je bilo inicijativa da se Ustav menja, ali to je prevaziđen koncept, ovo bi bio neki logičan naredni korak koji bi nekom pravnom geniju iz redova vladajuće stranke mogao da padne na pamet. I zaista, ako ga ne poštuju oni koji su se nad njim zaklinjali da će ga poštovati, ako ga ne brane oni koji su se nad njim zaklinjali da će ga braniti, zašto bismo uopšte imali taj dokument da nam tu nešto stalno smeta?
Ako posle protesta studenata ispred Ustavnog suda vlast ukine najviši pravni akt i čoveku koji ga svakodnevno krši omogući da kaže „Ustav, to sam ja“, možda bi više Bugara došlo da vidi prvu zemlju u svetu sa živim, hodajućim Ustavom, nego da uživaju u preskupoj novogodišnjoj rasveti
Ne možeš prekršiti Ustav ako nemaš Ustav, glasi drevna narodna poslovica, a s obzirom na to da u poslednje vreme viđamo sve originalnije pokušaje rešavanja različitih problema, ne bi bilo preveliko iznenađenje da vlast, na primer, raspiše referendum sa pitanjem „da li ste za to da ukinemo smarački i nepotrebni Ustav Republike Srbije?“ i samo jednim ponuđenim odgovorom – „da, naravno“!
Tako bi ono „predsednik radi šta ‘oće“ najzad bilo formalno ozvaničeno i ne bi bilo u suprotnosti ni sa čim. Sve bi ponovo bilo po propisima ili bar ne protiv njih, a ona dosadna studentarija ne bi više mogla da poručuje predsedniku kako „nije nadležan“, jer ko kaže da nije? Ustav svakako ne. Ha!
Tako bi Srbija postala sedma zemlja na svetu koja nema Ustav kao zvanični dokument, a otvorio bi se tu i prostor da neko možda kaže „Ustav, to sam ja!“, što bi Srbiju učinilo prvom zemljom na svetu koja ima živi, organski, hodajući Ustav. Pa kad nagrnu Bugari da vide gospodina Ustava, ima da ih oderemo više nego onomad kad su dolazili da uživaju u svetlostima preskupe novogodišnje rasvete. A nije nas koštalo ništa. Dobro, jeste, ali nećemo sad o tome.
