I Kosovo i litijum, i nepošteni izbori i fizičko obračunavanje s neistomišljenicima, i smrtonosne posledice korupcije i jačanje represije – u godini za nama susreli su se svi problemi naprednjačke Srbije. Šta god da se desi u narednoj, revolt je nezapamćen, a vlast sa sve manje pameti šta da radi. U našem osvrtu možete da se podsetite na to kako je i zašto 2024. godina postala godina pobune, zaključno s, kažu neki, najmasovnijim protestom u istoriji Beograda koji se 22. decembra odvio na Slaviji. Na njenom isteku, prostora za dijalog više nema, a barikade su ušančene kao nikada od 2012. godine. Senka predsednika Vučića sve je bleđa, a vera u izbore kao u izlaz sve tanja…
U intervjuu s Anitom Mančić, prvakinjom Jugoslovenskog dramskog pozorišta koja je početkom decembra dobila Dobričin prsten za životno delo, razgovarali smo o njenom dosadašnjem kulturnom, ali i društvenom angažmanu, kao i o situaciji u Srbiji koja je, čini se, prilično uzavrela.
„Za mene ne postoji vlast. Postoji država, postoje državne funkcije i tačno je zapisano šta one rade i za koga rade. Nikada nisam imala autoritete, pogotovo ne u politici. Političari su ljudi koji nešto rade ili ne rade. I sve ovo što danas živimo smo mi izabrali. Zato što reagujemo samo kada se osećamo lično ugroženi. A suština slobode je braniti onog drugog koji je ugrožen. Jer, ako tebe taj drugi ne zanima ovog trenutka, ti si sledeći“, rekla je Mančić za Radar.
U naš diktafon je govorila i sutkinja Vrhovnog suda u penziji i potpredsednica Međunarodnog udruženja pravnika (ICJ) Radmila Dragičević Dičić, koja je odbijanje pobunjenih studenata da razgovaraju s predsednikom Vučićem obrazložila nepoverenjem, ali i – poštovanjem Ustava.
„Oni znaju šta je u nadležnosti predsednika i da on nema ingerencije za ono što im obećava. Ustav kaže da predsednik izražava državno jedinstvo, što znači da je on predsednik svih građana Srbije. Njegovo delovanje treba da vodi ka pomirenju, dijalogu, a ovo što radi i izgovara vodi nasuprot, podsticanju nasilja. Huška ljude jedne protiv drugih, stvara mržnju i vređa“, predočava Dragičević Dičić za Radar.
Da broj ne prođe bez ekskluzive, potrudili smo se kada smo saznali da je za 27. decembar zakazana javna prodaja Rudnika Lece kod Medveđe, po početnoj ceni od 34,5 miliona evra, praktično upola manjoj od 69 miliona, kolika mu je bila procenjena vrednost početkom godine. Kako je rudnik zlata, olova i cinka, koji i u stečaju ostvaruje profit od desetak miliona evra godišnje, ovoliko potcenjen i viđen za prodaju tokom prednovogodišnje buke – čitajte u dvobroju.
Na koncu, tu je i osvrt na pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i na neobično selektivno objavljivanje dokumentacije koje su studenti iznudili. Problem nije samo u tome što postoje dokumenti koje neko nije želeo da objavi, već što nekih i nema. A nema, niti je ikada bilo najvažnijeg od svih, upotrebne dozvole za stanicu. I to je najveći problem. Predsednik taj dokument nikada neće ni moći da pokaže…
Od srede, 25. decembra, čitaoci će moći da na prodajnim mestima nađu novogodišnji dvobroj našeg nedeljnika. Sledeće izdanje će se pojaviti 9. januara, a u međuvremenu možete da nas pratite na radar.rs.
