Consecration Ljubav smrt ljubav album cover
Foto: Promo
Muzika: Consecration

U borbi sa sopstvenim demonima

Izdanje 41
1

„Ljubav, smrt, ljubav“ grupe Consecration je izuzetan konceptualan album, a omot je inspirisan crtežima Klaudija Vile za strip Dilan Dog, što je odlična odskočna daska u paranormalan muzički zapis

Sa distancom od par meseci od izlaska albuma i nakon nedavno održanog koncerta u beogradskom Studentskom kulturnom centru, možemo ostati pri tvrdnji da bend Consecration (čine ga: Ivan Aranđelović, bas gitara, Aleksandar Maksimović, bubanj, udaraljke, Aleksandra Gegović, teremin i frontmen Danilo Nikodinovski, gitara, vokal, sintisajzer) stvara muziku koja komunicira na dubljim nivoima doživljaja savremenog rokenrola.

Počevši od njegovog naziva, savršenog i vrlo sugestivnog vizuala omota, preko muzičkih pejzaža do konkretnih pesama, Consecration je ponudio izuzetan konceptualan album. Danilo Nikodinovski je sigurno jedan od najboljih gitarista u svojoj generaciji. Zadivljujuća je veština kojom tretira svoj instrument. U jednom trenutku je to rajska mandolina, u narednom giljotina sa oštricom u padu. Apsolutna iskrenost i posvećenost interpretaciji je možda najuzbudljiviji momenat koji krasi izdanje Ljubav, smrt, ljubav (izdanje Geenger Records, Pop depresija).

Consecration photo by Marko Ristic
Foto: Marko Ristić

Fatalizam pesama Imam a naročito trinaestominutne Delirijum, približavaju bend Consecration veličinama kao što su Can i Nine Inch Nails. S druge strane posebno mesto u, takozvanoj, vokalnoj sekciji čini numera Demonska lepota, nastala u maniru najteskobnijih pesama Nikole Vranjkovića iz vremena rada u grupi Block Out. Nikodinovski ovde briljira. Tekst o tumaranju, mraku, depresiji, kolotečini i izbavljenju na kraju kulminira vokalnom death metal katarzom – „Sveća je za (sve) njih, žive i nežive, što i dalje hoće nešto od mene, oproštaj i izbavljenje, lomaču i udavljenje, bol i raznesenje“. Vokalne celine na albumu Smrt, ljubav, smrt isprepletane su instrumentalima. Takve melodije, instrumentalne skice i zvučne anomalije upotpunjuju kinematografski ambijent ovog izdanja.

Pored muzičkih referenci posebno mesto zauzima vizuelni identitet albuma čiji je autor Niko Potošnjak. Inspirisan crtežima Klaudija Vile za strip Dilan Dog, dao je odličnu odskočnu dasku u paranormalan muzički zapis benda Consecration. Čak se i Dilanova tragikomična svakodnevica uklapa u tematski milje albuma Ljubav, smrt, ljubav. Na njemu pratimo autora ujedno i glavnog junaka u borbi sa sopstvenim demonima čija će lica i slušaoci sigurno prepoznati. Nije lako, a njegova odlučnost da u tom nadmetanju istraje je vredna poštovanja.

Imajući u vidu sve aspekte albuma Ljubav, smrt, ljubav, kao i njegovu unikatnu pojavu na lokalnoj rokenrol sceni koja je odavno zanemarila zahtevnije umetničke sadržaje, bend Consecration je svoju nekontrolisanu snagu, strahove i bes umešno uobličio. Publici je isporučio delo nalik subverzivnoj umetničkoj figuri koju iz različitih uglova uvek vidite/doživite drugačije.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

1 komentar
Poslednje izdanje