Sistem je pokazao znake života: nakon zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, vezanih za Konkurs za finansiranje umetničkih dela iz oblasti savremene vizuelne umetnosti (ili, popularno – za otkup), i potonjeg uskraćivanja prava na uvid u tražene dokumente, o čemu je Radar pisao u dva prethodna broja, našem nedeljniku ipak su dostavljeni traženi zapisnici sa žiriranja datog javnog poziva.
I, iako oni ne sadrže sporni komisijski predlog konkursnog rešenja, oko kojeg se cela priča i zavrtela, sad bar znamo da se jedna od članica žirija, Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne umetnosti u Jagodini, stvarno izuzela iz finalne odluke ministra kulture Nikole Selakovića.
Naime, u trećem i poslednjem zapisniku jasno piše da se Bašičević Antić nije složila s promenom liste projekata koju je predložila komisija. Jer, kako je navela, izmenama je „u potpunosti narušena podrška ne samo određenim umetnicima, već i uravnoteženost podrške celokupnom sistemu vizuelne umetnosti“.
Administrativna rašomonijada
Pa ipak, njen potpis i dalje stoji na rešenju ministra Selakovića, što je izazvalo opštu zabunu, i bacilo senku na tvrdnju Bašičević Antić na Fejsbuku o njenom izuzimanju. Jer, ko bi još verovao opravdanjima na društvenim mrežama, u odnosu na zvanični dokument Ministarstva?
Kako je uopšte došlo do te administrativne rašomonijade, odnosno, kako je povučeni potpis osvanuo na konačnoj odluci, moglo bi biti predmet daljeg istraživanja. Ali, kako se u to upustiti, drastično okrnjenog poverenja u predstavnike Ministarstva koji su prvo tvrdili da novinarka Radara nema prava da stekne uvid u zapisnike (po Zakonu o opštem upravnom postupku), a na kraju ih ipak dostavili?
Obaška što se možda i spontanim, i ničim spolja instriusanim pokušajem da se istina zataška, ukaljao ugled „odbegle“ članice žirija, važnije je, generalno, to što je kulturna javnost time zamajana. Pa se po kuloarima i dalje raspravljalo o pretežnom strahu kulturnih poslenika da se zameraju institucijama od čije milosti im zavisi egzistencija, a ne o manjkavosti birokratije, konkretnije presudne za epilog ove serije tekstova. Mada, ruku podruku, te dve zloćudne pojave fatalno utiču na bitisanje umetničke scene, ali i očuvanje kulturne baštine.
Ili, što bi rekla kustoskinja Milica Pekić, na već razrađene načine „nikako da se u dijalog uključe svi koji umetnost i kulturu proizvode“. I nikako da se kulturnim akterima „omoguće dostojanstveni uslovi za rad“, u kojoj god da su oni ulozi.
Kašnjenje preko dara mere
Međutim, iz dostavljenih zapisnika stiže se do još jedne poražavajuće diskrepancije, u odnosu na tvrdnju predstavnika Ministarstva koji su pozvali na sastanak novinarku Radara (Miodrag Ivanović, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo, Dimitrije Tadić, savetnik za savremene vizuelne umetnosti i Vladimir Nedeljković, samostalni savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva), i stanja fakata.
Premda su pomenuti tvrdili da je administrativno-stručna služba tog organa državne uprave „na vreme obavila svoj posao“ birokratske obrade konkursa u našem trenutnom fokusu, ispostavlja se da je žiri prvi put zasedao u punom sastavu (Vesna Burojević i Stevan Marinović, pored Bašičević Antić) tek 31. jula godine na isteku. Ili – više od dva meseca otkad je trebalo da rezultati već budu objavljeni. Tek tada su članovi komisije bili upoznati s konkursnim procedurama i kriterijumima glasanja, kao i drugim osnovnim konkursnim informacijama. Tada je bila i razmatrana prva grupa projekata, i sve to zajedno za svega tri sata.
Ako o pravcima razvoja kulture sudimo po mapi kretanja ministra Selakovića, i tu ćemo naići na kulturološke nedoslednosti. Jer, danas je on u Parizu, radi ceremonije otvaranja Notr Dama, juče je bio u Vatikanu, prekjuče je boravio u Ekvatorijalnoj Gvineji, sa svrhom potpisivanja šest „važnih sporazuma“ sa čitavom plejadom ministara. Sutra će on biti ko zna gde, ako je to u „interesu naše države“
Na drugom zasedanju žirija 5. avgusta, nepoznatog trajanja, analizirane su i ostale konkursne aplikacije, njih ukupno 123. Iz trećeg sastanka, održanog 27. avgusta, proizašla je „revidirana“ lista s početka teksta, koje se Bašićević Antić odrekla, a ostala je potpisana.
Tako će javnosti ostati nepoznato koji su sve umetnici i ustanove odstranjeni iz predloga rešenja koji je sačinila komisija, ionako samo savetodavna. Nećemo saznati ni kada je pomenuta administrativno-stručna služba uspela da sroči obrazloženja odbijenica, sve i ako su ona bila kopi-pejstirana.
Kopi-pejstirana obrazloženja
Znamo samo, na osnovu rešenja koji je Selaković verifikovao tek 18. novembra, da nisu podržani projekti čija je „upitna usklađenost s opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i „kvalitet i sadržajna inovativnost projekta“, ali i da je kod takvih „upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“.
I tako sve ukrug, sve ono što su odobreni projekti imali, prema obrazloženjima pomenute službe. U njenu, tj. svoju odbranu, navedeni predstavnici Ministarstva ustvrdili su da „ulaže dodatni trud“ u odnosu na slične službe drugih ministarstava, koja se ni ne bakću s obrazloženjima.
Možda je bolje da se i sami vrate na isti princip, kad se na osnovu njihovih „generičkih“ poruka ne može saznati šta je ko trebalo da poboljša u aplikaciji, odnosno u svom viđenju državnih kulturnih prioriteta. Niti se shvata čime su tačno odobreni projekti (36 od 123) zaslužili podršku države. A još manje, generalno govoreći, zašto aplikanti uopšte treba da se prilagođavaju difuznoj i ispraznoj zvaničnoj kulturnoj strategiji, nezaživeloj u praksi.
Ako o pravcima razvoja kulture sudimo po mapi kretanja ministra Selakovića, čini se jedinog merodavnog za kulturnu politiku, i tu ćemo naići na kulturološke nedoslednosti. Jer, danas je on u Parizu, radi ceremonije otvaranja Notr Dama, juče je bio u Vatikanu, zbog promocije novih kardinala, prekjuče je boravio u Ekvatorijalnoj Gvineji, sa svrhom potpisivanja šest „važnih sporazuma“ sa čitavom plejadom ministara te „geografski udaljene zemlje“ koja nas „aktivno podržava u našoj borbi za Kosovo i Metohiju i zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta“. Sutra će on biti ko zna gde, ako je to u „interesu naše države“.