1730565165877
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Tuga i tišina u Novom Sadu

Da li je još nekog sramota?

264

Nije urušen objekat – urušeni su životi, urušeno je poverenje, urušena je odgovornost. Opet.

Dok građevinska dozvola za rekonstrukciju stanice na koju se Goran Vesić pozivao, uz terciranje Aleksandra Vučića, nestaje iz centralnog registra, a dokumentacija se ne objavljuje jer – pazi sad – kažu da izvođač radova to ne želi, neko negde pamti da je slikao i beležio da su umesto betona delimično stavljani zgužvani džakovi cementa (izneo Zoran Đajić, inženjer geologije koji je do marta 2023. radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu).

Zgužvani džakovi cementa.

Zgužvani. Džakovi. Cementa.

Četrnaestoro ljudi. Moglo je da bude četrdesetoro, a previše bi bilo i jedan.

U zemlji gde je korupcija pravilo, a pravda izuzetak, mogu li trgnuti reči profesorke u penziji iz Novog Sada Vesne Reljin. „Sramota me je što uopšte postojim. A ništa ne mogu da promenim. A postojim.“

Poslušajte je:

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

264 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 57

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]