Taman što je izvidao rane od snimatelja koji mu je pred Ursulom fon der Lajen dobacio „nećeš kopati“, Aleksandar Vučić se susreo sa grupom koja je ostala imuna na njegovo božansko lice. U trenutku dok je izgovarao novu poslanicu o sebi: „Ukoliko bih sutra rekao BRIKS, bila bi ubedljiva pobeda BRIKS-a, a ukoliko bih rekao Evropska unija, bila bi ubedljiva pobeda EU“, kamermani na televiziji Prva mu nisu uzvratili aplauzom, već su pričali između sebe. Besan jer njegova reč nije najvažnija, Vučić je od voditeljke zatražio red i mir potreban za njegovu koncentraciju, jer je „samo čovek“, a prethodne noći je do 23 časa večerao sa Fon der Lajen, tog jutra ju je u sedam ujutru ispratio i preumoran je za nestašno biračko telo.
Iako bi bilo logično da ga voditelja Marija Savić Stamenić upita zašto onda nije otišao da se odmori (pa samo je čovek) već je dotrčao u program da bi ispričao nešto što ni tehničkom osoblju u studiju nije bilo interesantno, ona je ipak iskazala razumevanje za nervozu i mirno nastavila da sluša sudbonosne misli poput „ko sme meni da kaže ne smeš da se suprotstaviš Rezoluciji o Srebrenici u UN“. Nije pomoglo, desetak minuta kasnije Vučić se setio da njegov govor nije bio propraćen na način koji je očekivao kada je ušao u medijski prostor dizajniran za njegove potrebe, pa se ipak još jednom obrušio na kamermane: „Pitaju se ovi momci ovde, a kakve to veze sve ima s njima? Evo imaju Srđana Kopernikusa (Srđan Milovanović, vlasnik TV Prva i B92), on će da im da platu, to je njegovo. Pa ima. Neće da imaju platu ako mi ne budemo imali 83.000 zaposlenih u nemačkim fabrikama. Nema Srđan te pare da im da. Pošto to uzima i od države. Sve televizije. Nije ova televizija izuzetak. Sve televizije. To država hrani. Sve. Od prve do poslednje. I nijedna nije na tržištu sama, već dolazi iz ćupa državnog.“
Vučićeva poruka – ja ću izvući iz „državnog ćupa“ ako mi se mnogo ulagujete i mnogo mi služite, ali pazite šta će sa vama biti ukoliko samo još jedan kamerman ne bude stajao mirno dok ja govorim šta hoću i koliko hoću
Dakle, ljut jer ga oni koje plaća da ga slušaju nisu slušali, predsednik je poručio: da, ja kršim zakon; da, ja zloupotrebljavam budžet i finansiram privatne medije; da, ja državnim novcem namenjenim za bolnice, škole i saobraćaj kupujem medijsku lojalnost i bezrezervnu podršku svemu što uradim; i da, ja mogu da vas ugasim ili kaznim kad god mi se prohte ukoliko ne budete poslušni. Nedostajalo je samo da doda: „I šta mi možete.“
Očigledno ništa pošto tužilaštvo nije reagovalo iako se radi o ozbiljnom kršenju zakona imajući u vidu da je zabranjeno da država finansira medije, a posebno iz „državnog ćupa“. Ona to može da radi neformalnim kanalima preko projekata, umanjenja poreza ili naredbom firmama da se na tim medijima oglašavaju, ali to se radi u sivoj zoni i o tome se ne govori javno. Nedavno smo imali priliku da vidimo jedan od načina kada je obelodanjeno da je RTS, finansiran iz pretplate građana, potrošio 77,8 miliona dinara na reklamu u provladinim medijima, što baš nije dočekano ovacijama od strane građana. Zbog toga Vučićeva potreba da saopšti kako finansira od naših para i sve ostale koji mu kliču („reč je o desetinama miliona evra“, precizirao je samo davanja za Prvu) sugeriše ili da se radi o apsolutnom gubljenju kontrole, kome sve češće prisustvujemo, ili o novoj fazi njegove vladavine u kojoj će legalizovati svaki kriminal i svaku bahatost čiji je on autor. U ovom konkretnom slučaju – ja ću izvući iz „državnog ćupa“ ako mi se mnogo ulagujete i mnogo mi služite, ali pazite šta će sa vama biti ukoliko samo još jedan kamerman ne bude stajao mirno dok ja govorim šta hoću i koliko hoću.
A, gle čuda, ne samo da nije reagovalo tužilaštvo već ni EU čije je sve zvanične vrednosti potkopao priznanjem da u Srbiji ne postoje medijske slobode jer on finansira gotovo celokupnu medijsku scenu.
