Pet dana nakon kritike EPS-a, u moju zgradu stigoše majstori… Da zamene naše strujomere!!! A, ja se ponadala da su došli – da ih očitaju. Zašto ih menjate? Ispravni su. Nisu krivi naši strujomeri, već ljudi koji nam struju ne čitaju, a za to su plaćeni – kažem ja njima. Dok pričam, oni iz kutija vade sive sprave, koje kako kažu – mere na daljinu. Stavljamo pametne strujomere, kratko odgovaraju. Znači li to da su ovi naši strujomeri koje smo koristili bili glupi?, pitam. Ćute. Da ih malo otkravim, ponudim domaćinski – kafa, sok, voda? Voda – kažu preznojeni. Odem, vratim se, donesem… očekujići neku priču. Opet ništa. Razmišljam… Umesto da zamene ljude koji svoj posao nisu obavili, oni menjaju strujomere. Kazna ili nagrada za građane koji su se žalili na visoke račune? Usput gledam kako umesto naših crnih strujomera, niču bezlični i sivi… Proizvedeni u Srbiji. U vremenu kad nemamo stručnjake ni šteker da zamene, mi proizvodimo strujomere sa čitanjem – ni manje ni više, nego na daljinu. Mejd in Žeks ili neko drugi? Bilo bi dobro da su leteći, da nestanu. I da nam ostanu oni naši, kojima smo verovali – kad se redovno čitaju.
Zagledam majstore, da procenim – koliko su stručni. U sve sumnjam u ovoj našoj zemlji. Crv sumnje mi rovari po glavi… Jer, sve što je uvedeno kao pametno, pokazalo se pametnim samo za one koji vladaju. Zato i razmišljam, šta li je u pitanju?! Zovem stručnjake, koji su iz EPS-a najureni i dovedeni novi, koji ne znaju ni sijalicu da zamene u svojoj gajbi. Dok telefon zvoni, crvić me pita – da li ovi novi strujomeri zrače? Hoće da nas potruju litijumom, zašto nas i strujomerima ne bi dokusurili?! Nešto mi nelogično, da se pare iz budžeta troše olako. Ko li je svoje džepove napunio, a naše ispraznio – ovom bespotrebnom zamenom? Puštam crva da i dalje radi svoje… da rovari…
Proizvedeni u Srbiji. U vremenu kad nemamo stručnjake ni šteker da zamene, mi proizvodimo strujomere sa čitanjem – ni manje ni više nego na daljinu. Mejd in Žeks ili neko drugi? Bilo bi dobro da su leteći, da nestanu
Da li to zrači?, pitam stručnjaka, a crv suflira. Da. Postoji jako visokofrekventno elektromagnetno zračenje koje emituju ti strujomeri… Priča mi potom o nekim mernim jedinicama kojima se to iskazuje, ali mene zanima samo ono prvo što je rekao – da ovi strujomeri zrače. Još se ni sa litijumom nismo izborili, a oni nam uvaljuju strujomere. Čemu? Niko od nas nije se žalio na svoj strujomer, već na visok račun. Dok moj crvić razmišlja – baš kao ja, prijatelj mi kaže – kad su brojila napolju, na nekoj banderi, to nema veliki uticaj na zdravlje. Ali, kad su u zgradama, opasno je za stanare, posebno za one koji žive u blizini ormana sa pametnim brojilima. Jer u trenucima kad se šalju podaci, sprave za merenje pokazuju da je merač odlepio od visokofrekventnog RF zračenja koje se emituje. Svako zračenje koje je veće od 0,01 mikrovat po kvadratnom centimetru, izaziva elektromagnetni stres. Posebno ako se iza tog zida nalazi nečiji krevet, kaže mi stručnjak za ovu oblast…
Najpametnije je biti glup. U Srbiji
Živim na petom spratu. Nisam ni blizu tog ormana i ne bi trebalo ovim da se bavim. Ali – kad izlazim iz zgrade, ili ulazim u nju, treba li da trčim – niz i uz stepenice, bežeći od metalnog ormana pored kojeg htela-ne-htela, moram da prolazim? Treba li da odbijam komšinici poziv na kafu – jer živi u prizemlju, tik uz orman i pametne strujomere? Da li da joj predložim da krevet iz spavaće sobe prebaci u hodnik ili na terasu? Ili da pustim da živi srećna u neznanju? Privilegija je – ne znati šta ova vlast radi. Najpametnije je – biti glup. U Srbiji!
Nemoj se opterećivati, daleko je tvoj stan od tog ormana, kaže mi drugar, jer vidi da ima posla sa hipohondrom, koji bi se rado vratio na petrolejku i šporet na drva. Ono zbog čega treba da razmišljaš je – ko će te strujomere čitati!? EPS nema stručne ljude koji bi se time bavili. Računi će i dalje biti haotični… nastavlja da mi objašnjava. Iz svega kapiram da će EPS na naše adrese i dalje slati priučene klince, da čitaju naše strujomere – kako ko zna i koliko ume. Pričaju mi prijatelji da su im sa ovim prepametnim brojilima, stizali preglupi računi – kao da žive u industrijskim postrojenjima, a ne u gajbama. Pogrešno očitavanje, ili loš kvalitet nabavljenih brojila? Jer, zašto bi, već nakon dve godine od promene strujomera u pojedinim delovima Beograda – na Bežanijskoj kosi i na Novom Beogradu – postavljali nove? Pametnije od pametnih – koje su postavili nedavno. Ili ta pamet kod strujomera brzo napreduje. Brže nego kod građana – pa treba češće da se menjaju?! Ne građani, već strujomeri. Za građane je poželjno samo da budu glupi. Otkud nam novac, da se rasipamo?, pitali bismo da smo pametni.
Nisu problemi u EPS-u rešeni. Ukidanjem šaltera, postali su nevidljivi. Time ste izbegli sopstveni blam. A, nemogućnošću plaćanja na šalterima bez provizije, harač od 30 dinara, puta broj računa koji izdajete, iznosi preko 100.000 evra, tako kažu stručnjaci
Kad se postavljaju strujomeri, postavlja se i oprema koja uz njih ide. Ko će proveriti da li je to stvarno urađeno? Crvić mi kaže da je neko ostavio staru opremu, a napisao trošak i sve to naplatio. Uvek sam verovala tom crvu. I sad nazirem neku muljku. Jer, otkud, inače, ogromna primanja pojedincima u EPS-u? O tome ne priča moj crv, već mediji? Neki Nadzorni odbor… Šta li oni nadziru za tolike pare? Plus naknade troškova smeštaja, prevoza, ishrane… Bože… Šta li ti ljudi rade dok narod ulaže reklamacije? Da li s prozora svojih kancelarija gledaju dugačke redove na vrelom asfaltu, dok oni sede ispod erkondišna i nešto glockaju? Da li vide vršnjake svojih roditelja, baka i deka, kako u nesvest padaju, dok oni uživaju. Može im se. Mi ćutimo… A, treba li?
Nećemo naoružanje jer nećemo ratove
Sanjala sam jedne noći kako EPS daje pozajmice Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nemoguće. MUP ima svoj budžet, zaključila sam kad sam se probudila. Onda sam taj svoj ružan san pročitala i u novinama. Ma, nemoguće, rekla sam opet i pocepala ih – da me ne truju. Jer, na šta bi taj MUP-ov budžet bio potrošen – da bi pozajmljivali? Na oružje i opremu za odbranu, čula sam na te-veu. Za odbranu u ratu?, upitala sam svoj te-ve. Ćutao je. A, u kom bismo se to ratu mi odbranili ako bi nas neko napao? Danas – kad se ratuje dronovima i novim oružjem… nastavila sam da objašnjavam svom televizoru koji je i dalje ćutao. Bio je isključen. Očigledno sam u besu to učinila. Skroz sam prolupala, crv mi je rekao. Kad sam te-ve ponovo uključila, čula sam kako nam Francuzi prodaju rafale. E, tu sam zanemela. Zar nam nije bilo dosta rafala 2023? „Ribnikar“, Orašje, Dubona… Još nam rafali odzvanjaju u ušima, dok vršnjaci streljaju vršnjake u školskim klupama i parkovima…
Iz svega kapiram da će EPS na naše adrese i dalje slati priučene klince, da čitaju naše strujomere – kako ko zna i koliko ume. Pričaju mi prijatelji da su im, sa ovim prepametnim brojilima, stizali preglupi računi – kao da žive u industrujskim postrojenjima, a ne u gajbama
I tu sam pukla. Sve mi se skupilo. I san koji sam sanjala. I novine koje sam čitala. I te-ve koji sam gledala. Bilo mi je nebitno ko je kome i koliko pozajmio. Meni kao građanki, zatrpanoj crnim vestima – obaveza je da kažem da nećemo naoružanje, jer nećemo ratove! I da želimo da živimo u miru! Svakodnevnom pričom o naoružanju, živimo u strahu. Kao što nas plaše i priče o izgradnji i rekonstrukciji objekata, budućih kasarni… Tromesečne obuke, ništa ne znače današnjim klincima. Našoj deci i unucima, rodoljublje nije usađeno od rođenja – kao što je nama bilo. Za tri meseca naučiće nažalost da pucaju, al’ ne da brane domovinu. Pucanja je bilo dosta, zar vam nije jasno? Ali, kao glupoj građanki s pametnim strujomerom, zanima me… Ako je moj san bio istinit – kakve veze ima MUP sa EPS-om? Hoću da znam, da li svojim visokim računima za struju – plaćamo naoružanje, za crne dane koje nam predviđate – svojom crnom politikom koju vodite – sedeći na dve stolice.
Da nam struju ne mere ni pametni strujomeri, ni ponavljači
Kad mućnem svojom glupom glavom, pa prođem pored sandučeta sa vašim pametnim strujomerom, sine mi ideja poput munje. Kao Nikoli Tesli na Nijagari. Otimate građanima, kako bi začepili rupe u ovoj truloj državi. Ne menjaju se nama brojila bez interesa. Postoji tu mogućnost dobre zarade, kroz razne manipulacije – kažu mi stručnjaci. Pošto je moj crv u glavi baš radoznao, oni nastavilljaju ovu priču… prebacivanje struje – sa skupe na jeftinu. EPS može to da radi – kad mu se ćefne. Iz svoje centrale, može ručno da pusti skupu struju i kad je jeftina. Kako da proveriš, pita moj crv?
Ti čekaš devet uveče, da pereš, peglaš, kuvaš i da napuniš termo-peć… Do zore ne spavaš, ne bi li prištedeo, a tebi kuca skupa tarifa umesto jeftine. Kad stigne račun od kojeg se zanesvestiš, a ne možeš da dokažeš, kome da se žališ, sem prijatelju ili komšiji. Bio si na odmoru, a strujomer je kucao. Ko ti je kriv što ga nisi poneo sa sobom?! Odsad – i strujomer u kofer.
Pogrešno očitavanje, ili loš kvalitet nabavljenih brojila? Zašto bi, već nakon dve godine od promene strujomera u pojedinim delovima Beograda – na Bežanijskoj kosi i na Novom Beogradu – postavljali nove? Pametnije od pametnih – koje su postavili nedavno
U međuvremenu – šalteri u EPS-u su ukinuti! Kad nema ljudi ispred zgrade, sve je naizgled okej. Kako reče lepa ministarka energetike i rudarstva, mis naše Vlade, imaju samo 0,4 posto žalbi. Draga ministarka, i sami znate da nije tako. Samo pevate ono što vam komponuju. Nisu problemi u EPS-u rešeni. Ukidanjem šaltera, postali su nevidljivi. Time ste izbegli sopstveni blam. A, nemogućnošću plaćanja na šalterima bez provizije, harač od 30 dinara, puta broj računa koji izdajete, iznosi preko 100.000 evra, tako kažu stručnjaci. A, ja sam sanjala da to ubira kompanija čiji je vlasnik blizak vladajućoj stranci. Baš me čudi, što ne poveriste da ovo radi – neko – ko nije vaš. Recimo, ja – koja sam sve to sanjala. U budnom stanju, celu sumu dala bih EPS-u – za školovanje kadrova. Da nam struju ne mere ni pametni strujomeri, ni ponavljači – koje ste vi zaposlili.
