Kada je Evropska unija pozdravila naprednjački napor da kroz ustavne reforme bar jednom demonstrira demokratičnost i „dozvoli“ nezavisnost pravosuđu, teško da je u vidu imala izvedbu u kojoj je Milan Radoičić, lik sa Interpolove poternice, na sigurnom i nežno ušuškan od strane tužilaštva, a predsednikov kum Nikola Petrović slobodan i srećan jer „nezavisno tužilaštvo“ ne vidi ništa sporno u saobraćajnom divljanju pod uticajem samo malo alkohola i malo više kokaina. Ili što je viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović propustio da „primeti“ dovođenje ljudi iz Male Krsne zbog promene prebivališta uoči beogradskih izbora, a republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac da joj se „Mala Krsna“ događa u svakom gradu.
Pa čemu je onda služila ta skupa i dugotrajna farsa izmene Ustava, koja nije donela ništa imajući u vidu da tokom pregovora o pristupanju Srbije EU poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe, ni posle osam godina nije zatvoreno?
„Postojala je politička volja da se nešto na normativnom planu izmeni, ali su vrlo brzo javni donosioci odluka shvatili da na kadrovskim rešenjima mogu i hoće da drže stvari pod kontrolom. Papirnato pravo je jedno, kadrovska politika je drugo i sve me to donekle podseća na onu staljinističku maksimu: kadrovi mogu sve, kadrovi rešavaju sve, kadrovi koče sve“, kaže član Visokog saveta tužilaštva (VST) i tužilac Predrag Milovanović.
A kako savršen kadar za tužioca izgleda, imali smo priliku da vidimo na nedavnom konkursu na kom je VST rasporedio 38 tužilaca u Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT). U prvom planu se našao Nikola Pantelić, za koga je režimski deo VST, potpomognut navodno nerežimskim „uglednim pravnicima“, imao samo reči hvale. Ustanovljeno je da „izuzetno uspešno obavlja javnotužilašku funkciju“ i da to vredi 50 bodova, ali i da je pokazao „visoki nivo u pogledu veštine komuniciranja“, kao i „naglašeni profesionalni integritet“ zbog čega je ocenjen sa maksimalnih dodatnih 20 bodova.
Napredovaćete ukoliko ste protivnik svih promena proklamovanih u novim javnotužilačkim zakonima, odreknete se samostalnosti i ukoliko bespogovorno slušate svakog glavnog javnog tužioca
Kako komunicira, nažalost, građani nisu imali prilike da vide jer nijednom nije našao za shodno da im se obrati dok je vodio slučaj Banjska, što bi bio bar osnovni red imajući u vidu da su neki ljudi tamo izgubili život, i da objasni razloge zbog kojih je istraga tako dugo na čekanju i pored činjenice da je ne samo domaća već i međunarodna javnost zainteresovana za ishod. A još manje da lično predoči po kojim kriterijumima je zaključio da Milan Radoičić ne mora da provede nijedan dan u pritvoru iako je bio na čelu organizovane grupe, što znači da može da utiče na svedoke, već je od četiri tačke po kojima može da zatraži pritvor (pre svega, uznemirenje javnosti) sudu predložio samo jednu – opasnost od bekstva. Najbesmisleniju, kada se zna da za Radoičića nema sigurnijeg mesta od Srbije u kojoj se lično Vučić stara za njegovu udobnost, a desetak tipova u crnom za sigurnost.
Pomenuti „integritet“ smo ipak imali priliku da vidimo na delu čak i bez njegovog javnog obraćanja, kroz način na koji se ophodio prema studentima koji su demonstrirali zbog izborne krađe ispred Skupštine grada Beograda, kada je za više od njih 30 zatražio 30 dana pritvora zbog nasilničkog ponašanja. Ali, zlu ne trebalo, i zbog rušenja ustavnog poretka. Iz čega možemo da zaključimo da je po njegovom mišljenju aktuelna vlast nedodirljiva čak i kada je dokazano učestvovala u pljački, a da oni koji su svesni toga nemaju ustavom zagarantovano pravo na protest.
Zahvaljujući vrlo sličnim „zaslugama“, na konkursu je prošao i Milan Šućur, tužilac Trećeg osnovnog tužilaštva u Beogradu, specijalizovan za zaštitu uzbunjivača i prava deteta, a proslavljen zbog hapšenja valjevske policajke Katarine Petrović „zbog odavanja tajnih podataka“ o malo droge i još manje alkohola nađenih u telu Nikole Petrovića nakon saobraćajke. I zbog toga je tražio sedam meseci zatvora, što ne samo da je nesrazmerno visoka kazna, već i siguran način da je trajno izbaci iz MUP-a – ono ide po automatizmu ukoliko je kazna duža od šest meseci. Uz to je čak i potpisao zahtev kojim je tražio da joj se odredi pritvor dok se ne sasluša jedini svedok – njen suprug, što je apsolutna besmislica – bliski srodnici nisu po zakonu ni dužni da svedoče. To što je Katarina Petrović oslobođena, a njegova optužnica okarakterisana kao odmazda a ne kvalitetno urađen optužni predlog, nije bila prepreka da takođe „osvoji“ 50 poena u postupku vrednovanja rada. Ipak, VST je u ovom slučaju pokazao i malo kritičnosti – umesto maksimalnih 20 bodova koji se dobijaju za „jaku volju“ u obavljanju tužilačke funkcije i „integritet“, dodelio mu je samo tričavih 19,8.
Nakon masakra u Ribnikaru predmet je otet od postupajućeg tužioca koji je bio na licu mesta i uguran u sigurne ruke Stefanovićevog izaslanika
Uz Pantelića i Šućura, na pomenutim izborima su prošli i svi ostali kadrovi koji su verno služili višem javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću, zaduženom da sve predmete koji bi mogli da imaju štetno dejstvo po vlast zadrži pod kontrolom. Recimo Nikola Uskoković, koji je svojom biografijom ali i pomenutom „veštinom komunikacije“ i „integritetom“, takođe zadivio VST i to mnogo pre konkursa – nakon masakra u „Ribnikaru“ predmet je otet od postupajućeg tužioca koji je bio na licu mesta i uguran u sigurne ruke Stefanovićevog izaslanika. Upućeni kažu da je izbor za tužioce požurivan upravo zbog njega, jer mu je trebalo adekvatno zvanje da bi dostojno vodio slučaj masakra u školi.
Uz pomenute već proslavljene tužioce, tu su se našli i neki sa ne baš upečatljivim biografijama, ali sa zadovoljavajućim stažom u lojalnosti, poput Aleksandre Mrdović koja je na mesto zamenika javnog tužioca u Prvom opštinskom sudu stupila u februaru 2022. (do tada je bila savetnik u Direkciji za imovinu), da bi samo 10 meseci kasnije bila upućena u Više javno tužilaštvo. Tih nekoliko dana tužilačkog staža je ostavilo snažan utisak, pa je bez problema prošla na konkursu. Baš kao i Jelena Milutinović Ziljkić, koja je sa samo godinu dana staža u osnovnom tužilaštvu prebačena u više, gde je preuzela slučaj EPS-a. Dakle, predmet koji je do tada vodila tužiteljka Bojana Savović uz suštinski a ne deklarativni integritet i koja je nakon hapšenja šest lica (među kojima i nekih koje nije „smela“ jer su bliska vlasti) skinuta sa slučaja i prebačena u drugo odeljenje. Uz to, Ziljkić nije stekla poverenje samo tokom razvodnjavanja slučaja EPS-a, već je biografiju obogatila i sekretarskim stažom u VJT, a nezvanično saznajemo da i dan-danas radi nešto slično – piše pritužbe na sve kolege koje nisu po volji Stefanoviću, jer on sam ne može da stigne, s obzirom na to da ih ima baš mnogo.
Uz takve kandidate, na koje vlast u svakom trenutku može da računa, naravno da nije mogla da prođe javna tužiteljka Jelena Stevančević sa sedam godina tužilačkog staža i dve godine provedene u Višem javnom tužilaštvu tokom kojih je samostalno postupala u vrlo složenim predmetima korupcije. Očito nije shvatila kako se tumači pojam „integritet“, pa je nakon istrage i prikupljenih dokaza odbila da pred sudom zastupa optužni predlog protiv policajaca Miodraga Isakova koji je učestvovao u otkrivanju afere Jovanjica i to u jeku državno-tabloidne hajke da se dokaže kako je Jovanjica humanitarno gazdinstvo koje se našlo na udaru korumpiranih policajaca.
Ali ako je slučaj tužiteljke Stevančević logičan imajući u vidu ko nam kroji nezavisnost pravosuđa, primer tužiteljke Jelene Kocić, koju je Nenad Stefanović lično doveo iz Osnovnog tužilaštva u Nišu u VJT u Beogradu (i to u najelitnije odeljenje za sprečavanje korupcije) predstavlja enigmu. Ni ona nije prošla na izboru i vraćena je u Niš, iako je prvo otkrila dva minuta snimka koji nedostaju u slučaju ubistva Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi kod Doljevca, a potom prihvatila sugestiju da su nebitna i zaćutala o njima. Njeno ćutanje je nagrađeno premeštajem, ali se izgleda pokazalo da je vlastodršcima neophodno da uz kategoriju podobnih i nepodobnih tužilaca uvedu i treću – potrošna roba. U trenutku kada je čitav slučaj završen i kada je zakonski zastarela mogućnost da se pokrene sudski postupak protiv osobe koja je modifikovala snimak i izvršila krivično delo ometanje pravde, tužiteljka Kocić je postala višak. Umesto nje i njoj sličnih dovedeno je sedam tužilačkih saradnika, koji nikada nisu samostalno postupali u predmetima. I koji će, valjda na vreme, naučiti da ako i otkriju dva minuta koja nedostaju nikada o tome ne progovore, jer je tako bolje nego naknadno demantovati sopstvene reči.
Iz Odeljenja za borbu protiv korupcije prvo je izbačena Ana Borović koja je prešla u advokaturu, a za njom su premeštene Milena Božović, Branka Trifunović, Nataša Pavlica…, čime je tužilaštvo bilo spremno za „samostalnost“
Da ustavna reforma neće ništa uraditi, uglavnom je bilo jasno u startu. Nakon sasvim blage kozmetičke promene usvojeno je još pet pratećih zakona sa zadatkom da „poprave“ ono što Ustav nije definisao, a najavljeni su i prateći akti koji će omogućiti da sve to „funkcioniše“. Paralelno sa tim, vlast se dosetila da bi nakon promena Zagorka Dolovac mogla da ostane bez mandata, pa je mimo zakona zakazala hitnu skupštinsku sednicu, da bi joj tokom letnje pauze obezbedila još jedan i time je dovela do tužilačkog punoletstva – zagarantovanih 18 godina na čelu tužilaštva. Sa mesta poverenika za samostalnost tužilaca je otišao nezgodni Goran Ilić, a postavljen je Milan Tkalac, koji ne samo da nije zaštitio samostalnost „nepodobnih“ tužilaca već se proslavio i izjavom da do smene tužiteljki u slučaju EPS-a nije došlo zbog „spoljnog uticaja“ – samo je rukovodstvo VJT malo zarotiralo kadrove da bi razbilo monotoniju, vlast se uopšte nije umešala da bi zaštitila svoju omiljenu firmu Bauvezen.
Uz to je na mesto višeg javnog tužioca u Beogradu imenovan Nenad Stefanović koji je odmah iz odeljenja za korupciju najurio skoro sve stručne kadrove i doveo neiskusne, ali lojalne. Iz Odeljenja za borbu protiv korupcije je prvo izbačena Ana Borović koja je prešla u advokaturu, a za njom su premeštene Milena Božović, Branka Trifunović, Nataša Pavlica…, čime je tužilaštvo bilo spremno za „samostalnost“ jer je preventivno očišćeno od nepodobnih kadrova, a na ključna mesta su zacementirani podobni. Kvar je nastupio tek kada su smenjene tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović, jer su one bile prve tužiteljke koje su se pobunile od dolaska SNS na vlast, nakon Predraga Milovanovića koji se pobunio kada je Dolovac odlučila da mu oduzme predmet protiv bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića i ostalih optuženih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
Udruženje tužilaca koje je u startu podržalo ustavne reforme, a potom pokušalo da zaštiti smenjene tužiteljke bez sporenja kvaliteta reformi, definitivno je promenilo stav nakon 30. januara kada su izabrani tužioci u više osnovnih i četiri viša javna tužilaštva. Njihova ocena je bila da takav vid izbora svedoči o „dubini krize javnotužilačke profesije“, zbog čega je potreban hitan društveni dijalog o funkcionisanju pravosuđa. Takođe, da je takav način izbora poruka svim javnim tužiocima na celoj teritoriji Srbije.
A ona u saopštenju UTS glasi: „Napredovaćete ukoliko ste protivnik svih promena proklamovanih u novim javnotužilačkim zakonima i odreknete se svoje samostalnosti; napredovaćete ukoliko bespogovorno slušate svakog glavnog javnog tužioca i kao stručni saradnici bićete izabrani za javne tužioce u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, iako nemate ni životnog ni profesionalnog iskustva da postupate u krivičnim postupcima za najteža krivična dela. Visoki savet tužilaštva neće biti garant vaše samostalnosti prilikom izbora za javne tužioce i neće se ustručavati da u javnom prenosu diskriminiše, prvenstveno kolege koje imaju profesionalno i životno iskustvo. Kao društvo, dobili smo još jednu glasačku mašinu i to u okviru tužilačkog Saveta. Posledice toga osetiće svi građani a ne samo javni tužioci“.
Pa biće da građani već osećaju posledice jer je tužilaštvo ne samo prespavalo nedavnu izbornu krađu, već je apsolutno nestalo sa radara (ne i našeg) u jeku priprema za nove.
