Gotovo tri nedelje traje ofanziva ukrajinske armije na teritoriji Rusije, tačnije u pograničnom pojasu Kurske oblasti. Među međunarodnim izveštačima renomiranih listova poput londonskog Ekonomista i predstavnicima uticajnih tink-tenkova poput britanskog RUSI formiran je konsenzus da Ukrajina nije unapred dogovorila datu vojnu operaciju sa svojim zapadnim partnerima.
Naposletku je te to potvrdio i sam predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, tvrdeći da je razlog za zadržavanje informacija bilo to što su predstavnici velikih sila sa Zapada bili ubeđeni u postojanje ruskih crvenih linija u slučaju napada ukrajinskih snaga na rusku teritoriju.
Pogledi partnera
Ispostavilo se da Ukrajina može da uvede 30 dobro opremljenih i posebno odabranih bataljona na rusku teritoriju, i to zaista na međunarodno priznatu, a ne nelegalno anektiranu teritoriju na istoku i jugu Ukrajine, te da Rusija ne povuče nikakav drastični potez. Crvene linije Moskve empirijski dokazano ne postoje u onom obliku u kojem ruska diplomatija nastoji da ih prikaže.
Pomenute linije svakako postoje, ali se ne tiču neprikosnovenosti teritorije Rusije, pa čak ni direktnih ataka na njenu, sve više rastegnutu, ekonomiju – te linije povučene su oko Kremlja. Ne u smislu bukvalnog prostora, već u značenju stabilnosti režima. Crvena linija je tamo gde Putin i njegovo najbliže okruženje počnu da se boje gubitka vlasti. U tim uslovima, oni će biti spremni na sve, pa i na nuklearni armagedon, ali taj trenutak nije nastupio.
Ukrajinska ofanziva u Kursku može se posmatrati kroz četiri, međusobno povezana, aspekta: geopolitičkom, političkom, ekonomskom i vojnom.
Kina ne može smatrati potpuno nezaštićene granice Rusije, usled obimnog rata koji traje više od dve godine, znakom da Kremlj uspešno rukovodi sukobom
U geopolitičkom smislu Ukrajina ne samo da je demonstrirala da ruske crvene linije nisu zaista tamo gde je Kremlj uporno tvrdio da jesu, već kurskom ofanzivom Ukrajina iznova započinje debatu o ukidanju svih ograničenja na korišćenje dalekometnog zapadnog naoružanja na teritoriji Rusije, što je Vašington sve vreme dosad odbijao da učini upravo iz straha od nezadržive eskalacije rata i od datih crvenih linija. Uticajni tink-tenkovi iz Berlina, Londona i Vašingtona pokrenuli su kampanju ka tom cilju, ali Bela kuća, koja je u faktičkoj fazi tranzicije ka novom rukovodstvu, za sada ostaje neumoljiva u ograničenjima.
Osim uticaja na zapadne centre odlučivanja, pa i na tamošnje javno mnjenje, geopolitički aspekt odnosi se i na partnere Kremlja. Svakako da Kina ne može smatrati potpuno nezaštićene granice Rusije, usled obimnog rata koji traje više od dve godine, kao znak da Kremlj uspešno rukovodi ovim sukobom. Na isti način ponižavajuću situaciju za Rusiju gledaju i iz Irana. Naravno da se računica Pekinga ili Teherana zbog toga neće promeniti, ali će evidentno umanjeni potencijali Rusije biti zabeleženi.
Politički smisao se odnosi na unutrašnju politiku i društveno raspoloženje, kako u Ukrajini tako i u Rusiji. U Rusiji, koja je u pogledu ove ofanzive napadnuta strana, dakle vojna dejstva su se prebacila na njenu teritoriju, nije došlo do skoka patriotizma, ali ni do otvorenog nezadovoljstva. Poslednji podaci ruskog državnog istraživačkog centra FOM pokazuju da anksioznost stanovništva jeste skočila, ali se nalazi na nižem nivou od onoga gde je bila kada je objavljen talas mobilizacije u septembru 2022. godine. Najnovije istraživanje javnog mnjenja nezavisnog centra Russian Field od juna, pokazuje da je jastrebova, onih koji su za rat do konačne pobede nad Ukrajinom, 17 odsto, lojalista, onih koji bi podržali bilo koju odluku Kremlja, 24, dok je golubova mira, onih koji su za primirje i početak pregovora, 49 posto.
Slično je raspoloženje i u Ukrajini. Centar Razumkov, ugledni centar za sociološka istraživanja baziran u Kijevu, u julu je objavio studiju u kojoj se oko 44 odsto građana Ukrajine opredelilo za opciju da je došlo vreme za početak mirovnih pregovora, dok se istima protivi 35, uz još 21 posto neopredeljenih. Međutim, apsolutna većina respondenata ne podržava uslove za pregovore koje je pre kurske ofanzive izneo ruski lider, Vladimir Putin, a koji se tiču odustajanja Ukrajine i od delova teritorije koji su pod kontrolom njene armije. Podrazumeva se da kurska ofanziva, kao dugo očekivana pozitivna vest sa ratišta, podiže duh Ukrajinaca.
Poslednji podaci ruskog državnog istraživačkog centra FOM pokazuju da anksioznost stanovništva jeste skočila posle napada, ali se nalazi na nižem nivou od onoga gde je bila kada je objavljen talas mobilizacije u septembru 2022. godine
Demoralisana Rusija
Ipak su najzanimljiviji zaključci koji se tiču ruske unutrašnje politike. Sama činjenica da ulazak ukrajinske vojske u Rusiju nije pokrenuo talas patriotizma u Rusiji, naprotiv, najamnina za regrutaciju ruskih vojnika nastavlja da raste, pokazuje dugo pretpostavljeno stanje totalne apatije u kome se rusko društvo nalazi, a koje je proizvod višedecenijskog autoritarizma i sistemskog isključenja društva od uticaja na procese donošenja političkih odluka. Ne da nema patriotskog duha poput onog sovjetskog u Drugom svetskom ratu, već čečenske jedinice u Kurskoj oblasti lojalne Ramzanu Kadirovu, feudalnom gospodaru tog regiona koji se faktički nalazi iznad zakona Ruske Federacije, služe kao kaznene trupe za ruske jedinice koje beže pred ukrajinskim.
Ekonomski aspekt je možda i najbitniji. Iako zapadne sankcije nisu srušile rusku ekonomiju, niti je zaista izolovale u potpunosti, ona se protokom vremena sve više pregrejava. Strukturalni i akutni problemi, kao što su manjak kvalifikovane radne snage i rast inflacije sve više ubrzavaju pomenuti negativan proces. Već tokom leta 2023. godine, 43 odsto industrijskih preduzeća u Rusiji je prijavilo nestašicu neophodne radne snage. Talasi emigracije su iznosili i do milion visokokvalifikovanih ljudi, a ratni gubici i mobilizacijski efekti dovode cifru smanjenja radne snage u Rusiji za oko 2,8 miliona ljudi do kraja 2023. godine. Ove brojke su katastrofalne, imajući u vidu loše demografske pokazatelje, a od početka rata i smanjenje migracionih tokova iz srednje Azije u Rusiju.
Čečenske jedinice u Kurskoj oblasti, lojalne Ramzanu Kadirovu, služe kao kaznene trupe za ruske jedinice koje beže pred ukrajinskim
Povlačenje
U tom pogledu, glavni je izazov Putinovom režimu koji kurska ofanziva predstavlja, ne politički, ni geopolitički, već kako pravilno rasporediti oskudne resurse kojim raspolaže. Već je jasno da raspoloživih trupa za održanje kurskog fronta nema i to je vojni aspekt. Mladi vojnici na odsluženju vojnog roka, kojima je obećano da neće učestvovati u ratnim dejstvima, masovno se predaju u prvom kontaktu sa ukrajinskom armijom, a njihovo zarobljavanje ili eventualna pogibija izazivaju političke trzavice u Rusiji. Bitna je politička razlika između odjeka pogibije svesnog plaćenika na ratištu i nečijeg osamnaestogodišnjeg sina.
Kada postane jasno da vojnici na odsluženju roka nisu efikasan resurs, drugi korak je povlačenje snaga sa frontova u Ukrajini. Tu je nedoumica Putina da li da zaustavi ofanzivu u Donbasu, što je njegov trenutno jedini adut da prisili Ukrajinu na pregovore i utiče na zapadne sile, ili da dalje oslabi harkovski, zaporoški i hersonski front, na kojima nema ofanzivnih dejstava. Izveštaji sa ratišta već svedoče o tome da je povučen deo jedinica sa sekundarnih frontova, ali ne i sa donbaske ofanzive.
Ako se ukrajinska ofanziva u Kursku nastavi, pred ruskim rukovodstvom ostaće samo jedan izbor – nova mobilizacija ili zaustavljanje ofanzive u Donbasu. Sve su prilike da je Putin izdao naređenje da se ofanzivna dejstva u Donbasu održe po svaku cenu, te da će na kraju mobilizacioni talas biti neminovan. U tom smislu će ponajviše nastradati prenategnuta ruska ekonomija, koja je već uhvaćena u inflacionu spiralu, što je i razlog da ruska Centralna banka drži kamatne stope na neverovatnih 18 odsto. Procenat je bio viši, tačnije 20, samo na početku rata kada su efekti sankcija na rusku ekonomiju još bili nepoznanica i država se spremala za finansijski šok kroz odliv inostranog investicionog kapitala.
Ovde je jasno koliko se vojne potrebe preklapaju sa ekonomskim i da će jedna od njih biti zakinuta. Sudeći po prethodnim odlukama Putina, ekonomija će biti žrtva te dileme. Kursk će takođe odložiti bilo kakav pregovarački proces na neodređeni rok. Isplivala je u javnost činjenica da je Rusija na pregovorima u Kataru bila spremna na delimičan prekid vatre, što se zaustavljanja međusobnih udara na infrastrukturu tiče, pošto joj ukrajinski napadi dronovima na naftne rezervoare čine ozbiljnu štetu, ali da je ofanziva ukrajinske vojske to zamrznula.