Nakon mesec dana okončano je Evropsko prvenstvo u fudbalu. Iz ove vizure posmatrano – na jedini mogući način – trijumfom Španije. Svaki drugi ishod bio bi poraz fudbala. Ekipa selektora Luisa de la Fuentea od starta do kraja turnira je igrala sa autoritetom, znanjem i skromnošću. U finalu smo gledali dve različite utakmice. Prvo poluvreme nije bilo na nivou očekivanja, i Španija i Engleska su bile sputane značajem utakmice, opterećene važnošću trofeja. Drugo poluvreme nam je donelo sve ono što fudbal čini najpopularnijom igrom na svetu. Videli smo tri najlepše akcije na čitavom prvenstvu, iz kojih su i pali golovi, neizvesnost, pregršt šansi… Videli smo i da je najteže igrati jednostavan fudbal bez pametovanja i komplikovanja.
Pobeda sistema
Pobeda Španije ujedno je i pobeda sistema, uspeh kolektiva, ali smo, s druge strane, ostali uskraćeni za individualnu magiju. Možemo reći da su do savršenstva doveli timsku igru. S druge strane je bila engleska reprezentacija, na papiru prepuna zvezda, ali u najvećem delu šampionata bez prave igre. Čuvena maksima da je „fudbal jednostavna igra u kojoj uvek pobede Nemci“, mogla bi se pretvoriti u izreku da je „fudbal jednostavna igra u kojoj na kraju uvek izgube Englezi“. Najvećim delom, to je rezultat lošeg rada selektora. Treba imati poseban „talenat“ pa dva puta zaredom izgubiti finale Evropskog prvenstva, polufinale Svetskog šampionata.
Pobeda Španije ujedno je i pobeda sistema, uspeh kolektiva, ali smo, s druge strane, ostali uskraćeni za individualnu magiju
A Sautgejt je u tome uspeo. Očigledno je da tu nešto nedostaje. Sasvim je moguće da su engleski igrači preplaćeni i da novac koji zarađuju ume da zavara. Dobar primer je Hari Kejn, igrač čija se vrednost meri u desetinama miliona evra, a koji je turnir odigrao ispod svih očekivanja. Većina igrača je precenjena, mislim da bi jedan Zidan i danas, u ovim godinama, mogao mnogo toga da pokaže sadašnjim klincima.
Kraj umetnosti
U prvoj fazi šampionata da nije bilo „slabijih“ ekipa, poput Gruzije, Slovačke, Češke, Turske, Ukrajine, Rumunije, gledali bismo prilično loš fudbal. Ali, ove ekipe su pokazale zašto je šampionat interesantan. Na kraju krajeva, Slovačku su delile sekunde od toga da izbaci finaliste Engleze. Kako je šampionat odmicao, bilo je sve manje golova i sve više taktike… Ali, vremena se menjaju, živimo u virtuelnom svetu, svetu novih tehnologija, robotike, a onaj fudbal koji je bio na granici umetnosti, prepun lucidnih igrača i poteza, više nećemo gledati. Ostalo nam je samo da pamtimo ta vremena i prepričavamo kako se nekada igralo. Ovo Evropsko prvenstvo pokazalo nam je da i igrači, manje-više, liče jedan na drugog. Činjenica da je Rodri, koji neupitno poseduje određeni kvalitet, najbolji igrač, najrečitije govori o tome. Robotika, taktička i fizička sprema postali su važniji od suvog fudbalskog talenta. Istina, dešavalo se da i golman bude najbolji igrač, ali činjenica da je sada to defanzivni vezni je prilično deprimirajuća. To je poraz savremenog fudbala.
Većina igrača je precenjena, mislim da bi jedan Zidan, i danas, u ovim godinama, mogao mnogo toga da pokaže sadašnjim klincima
Piksi je šamar fudbalskoj Srbiji
U senci velikog finala, u srpskom fudbalu dešavale su se određene promene, padale su i ostavke, ali su ključni ljudi, selektor Dragan Stojković i predsednik Saveza Dragan Džajić ostali na svojim mestima. To što je Piksi nakon svega dobio podršku je ozbiljan šamar fudbalskoj Srbiji i to iz nekoliko razloga. Najpre, niko ni iz Saveza, ni sam selektor se nisu udostojili da se obrate javnosti koja je godinu dana u kvalifikacijama i tokom samog prvenstva zdušno bila uz reprezentaciju. To je velika sramota za koju ne postoji izgovor. Drugo, Stojkovićev ostanak na klupi je ozbiljna blamaža. Niti je zaslužio novi ugovor, ni tako veliki novac, zbog elementarnog fudbalskog neznanja koje je pokazao. Uz to, njegovo ponašanje na samom prvenstvu je bilo nedopustivo. Arogancija koju je pokazao se jednostavno ne toleriše.
Faktor Vučić
Najavljeno podmlađivanje tima u kojem više, izvesno, neće biti kapitena Tadića, može biti pogubno jer se takvi rezovi nikada ne prave preko noći. Najpre, mi u mladim igračima nemamo neophodan kvalitet, a za smenu generacije potrebni su vreme i planski rad. Ali, kad imate predsednika Saveza, koji je skuplji nego Vili Sanjol, selektor Gruzije, onda ništa ne može da nas iznenadi. Ovako, odričemo se olako ljudi koji su prethodnih godina, ipak, nosili igru nacionalnog tima. Posebno pitanje je kakvu poruku šaljemo ostalim igračima ako svaki put budemo na njih svaljivali krivicu za loš rezultat?
Stojkovićev ostanak na klupi je ozbiljna blamaža. Nije zaslužio novi ugovor, ni tako veliki novac, zbog elementarnog fudbalskog neznanja koje je pokazao
Presudan faktor za opstanak Stojkovića na poziciji selektora bio je predsednik Aleksandar Vučić. A činjenica da on odlučuje i ko će voditi srpski fudbal, govori da ćemo se načekati kako bismo se nagledali dobrog fudbala.
