U nedelju, na dan izbora, najpre je glasao, zatim od deset do pola četiri operisao pacijenta. A uveče je saopštio da je Niš slobodan grad, da je pobedila udružena opozicija i da se niko ne sme igrati sa voljom Nišlija. U ponedeljak pre podne nije odgovarao na naš poziv, jer je operisao. Pacijentu je zamenio aortnu valvulu i ugradili su mu dva autokoronarna bajpasa.
Konačno smo se čuli u ponedeljak kasno uveče. Čestitala sam mu, i na pitanje šta će biti posle saopštenja Gradske izborne komisije da je pobedio SNS, profesor, hirurg, dr Dragan Milić (59), koji je na čelu Grupe građana u Nišu osvojio više od 24 odsto glasova, za Radar je rekao:
„Činjenica je da mi, odnosno naše četiri opozicione liste, imamo 3.332 glasa više u zbiru od SNS i Ruske stranke. To znači da smo sa tim glasovima smenili dosadašnju vlast u Nišu. To što oni sada naknadno ubacuju listiće, falsifikuju zapisnike… što god da rade, ne zanima me. Da li će to sada nekom šahovskom kombinacijom, nekom matematičkom kombinatorikom i samo njima znanim formulama da se promeni, ne zanima me. Što god da urade, to neće biti legitimno.
Postoje nadležni organi i mi ćemo upotrebiti sva zakonom predviđena sredstva da dođemo do istine. Jer, volja građana mora da se poštuje. A građani su prepoznali šta hoćemo, iako je od našeg formiranja Grupe građana do izbora, prošlo tek nešto više od dva meseca. Ovim uspehom na izborima mi smo im vratili osmeh i nadu. I nismo vratili osmeh i nadu samo Nišu, već i ljudima u Srbiji koji sada kažu: ako je to moglo u Nišu, znači da nije nemoguće i kod nas.“
Optužili su me da sam priznao Kosovo, odakle meni moć da to mogu da izvedem. Tokom predizborne kampanje imali smo ukupno 24 sekunde prikazivanja u jednoj emisiji na RTS. Ispalo je da smo dobili i 24 odsto glasova. Bili su pametni što nam nisu dali, recimo, 33 sekunde
Otkud priče o vama kao trojanskom konju u opoziciji koji će sarađivati sa SNS?
To je klasična politička podmetačina. Da nije bilo ljudi koji su u to poverovali, verovatno bismo imali još bolji rezultat. Lansirali su priču da sam čovek CIA, a mene su blokirali na Instagramu i ne mogu da bustujem svoje objave čak ni za novac. Optužili su me da sam priznao Kosovo, a ja se pitam odakle meni moć da to mogu da izvedem. Tokom predizborne kampanje imali smo ukupno 24 sekunde prikazivanja u jednoj emisiji na RTS. Ispalo je da smo dobili i 24 odsto glasova. Bili su pametni što nam nisu dali, recimo, 33 sekunde.
Šta je vaš odgovor na eventualnu ponudu Aleksandra Vučića za saradnju?
Ja tu ponudu nisam dobio, a jedina je istina da sam lojalan programu sa kojim smo izašli pred naše birače. Naš program se zalagao za smenu ove nakaradne vlasti Srpske napredne stranke u Nišu, koja je dovela do epskog potonuća našeg grada. Ta vlast je podizala krivične prijave protiv mene u Višem javnom tužilaštvu, ona me je bukvalno izbacila sa Medicinskog fakulteta i išla protiv mene na razne načine. Koji bih ja mazohista bio da sa njima dogovaram bilo šta?!
Morate znati da Nišlije imaju dostojanstvo, što je teško razumeti u današnjem vremenu kada je moralna vrednost prilično devalvirana. Što je veći grad, što je više novca, ta je moralna devalvacija izraženija. Kod nas u Nišu je, ipak, nešto drugačiji sistem vrednosti, i ovaj epski rezultat koji smo postigli je dokaz koliko čast i poštenje presuđuju u Nišu, i ja sam zbog toga jako ponosan na svoje sugrađane.
Reklo bi se da je svojevrstan dokaz za to i činjenica da ste kampanju vodili sa samo 400.000 dinara?
Iskreno govoreći, jedini realan trošak je bilo 160.000 koliko smo platili flajere. Ostatak je otišao na papir za štampanje kada smo sakupljali potpise, na sokove… mislim da smo potrošili manje od 400.000.
Mala sredstva, male mogućnosti da se dopre do glasača, a veliki rezultat. Da li ste ga mogli i zamisliti?
Mi smo išli na lokalne izbore, a ovde u Nišu se manje-više svi poznajemo. Jesmo veliki grad, ali ne prevelik. Za mene je Niš najlepši grad u Srbiji. Koliko god sam očekivao da nas ljudi podrže, ipak sam iznenađen, jer mi nismo ljudi koji su se bavili politikom. Ne volim ni ja politiku, ali sam nateran da uđem u nju. Nisam ušao svojom voljom, ovo je čin samoodbrane od zla koje je zavladalo u Nišu zbog neviđene bahatosti grupe ljudi koja je privatizovala sve što je mogla da privatizuje, pa je i državne institucije stavila u svoj džep i koristi ih za lične interese.
Kao čovek koji se nalazi na čelu jedne velike i moćne klinike, zdravstvene ustanove, kao neko ko je bio profesor i učio studente ne samo stručnom znanju već i etičkom ponašanju, više nisam mogao da ćutim. Da sam i dalje ćutao, bio bih saučesnik u svemu protiv čega sam.
Gledano sa strane, čini se da vam je akcija za rad vikendom kako bi se smanjile liste čekanja obolelih pacijenata, donela veliku naklonost ljudi u Nišu?
To svakako. Ja sam veliki borac za to da svi pacijenti na vreme dobiju zdravstvenu uslugu. Liste čekanja u zdravstvenom sistemu su odraz destrukcije našeg društva, jer bolestan čovek ne može da čeka. On mora odmah da se pregleda i odmah da se tretira. Za mene su glavni odraz i glavna odlika potonuća savremenog društva u činjenici da se pacijenti, zbog dugog čekanja, praktično usmeravaju privatnicima gde su prinuđeni da plaćaju usluge lekara.
Vi ste jedan od retkih lekara koji ne zna šta je privatna praksa?
Nikada u životu nisam radio privatno i meni ljudi veruju, jer znaju da govorim istinu kada tvrdim da se pravljenjem spiskova čekanja bolesnici usmeravaju kod privatnika. Ne verujem da bolestan čovek treba da ide kod privatnog lekara i da plaća svoje lečenje.
Razlikujete se od mnogih kolega i po tome što ne paktirate sa vlašću ni sa ljudima dubokih džepova, već isključivo sa pacijentima. To košta…
Postoje ljudi koji jako dobro plivaju u nekom sistemu i u nekoj društvenoj organizaciji. I imaju jako dobre zarade. To je u redu za neke druge profesije, ali nije u redu za lekare. Kada i mi posegnemo za tim, mi više nismo lekari i bolesnike ne tretiramo kao pacijente, već kao klijente. Ja sam odrastao u jednom drugom uređenju, u zemlji koja je bila mnogo pravičnija, kako god to nekome danas zvučalo. U toj zemlji koja je imala mnogo mana, ljudski život se više cenio nego u decenijama posle raspada te zemlje koja se zvala Jugoslavija i koja je za mene bila najlepša.
Za mene je najveća nagrada, priznanje, da su moje Nišlije čule moj vapaj, moj krik zbog kojeg sam izašao na izbore. Očigledno je da humanost i dalje postoji u ljudima, jer su prepoznali moju želju da pokažem kako nismo svi isti.
To što oni sada naknadno ubacuju listiće, falsifikuju zapisnike, ne zanima me. Da li će to sada nekom šahovskom kombinacijom, nekom matematičkom kombinatorikom i samo njima znanim formulama da se promeni, ne zanima me. Što god da urade, to neće biti legitimno
Uz Sava Manojlovića, vi ste drugo novo lice koje je ostavilo ozbiljan trag na ovim izborima. Da li vam to uliva nadu da širite svoj uticaj i van Niša, ili ostajete lokalpatriota?
Moj uticaj nije omeđen granicama moga grada, on se širi na granice juga Srbije. Našem Kliničkom centru i našoj Klinici gravitira ceo jug Srbije, gravitira najveća sirotinja koja postoji jer je to najnerazvijeniji deo Srbije, sa najnižim ličnim dohocima i najnižim budžetom od svih velikih gradova. Lečeći ljude iz Pirota, Leskovca, Vranja… saosećam sa njima i moja obaveza je da im pomažem.
Znam da delite Srbiju na dva dela…
Odavno govorim da je Srbija podeljena meridijanom koji prolazi kroz Ikeu. Imate deo iznad i ispod Ikee. Vi znate da su razlike između meridijana jedan sat, a ova podela iznad i ispod Ikee je pedeset godina. Kada pređete Ikeu, to je povratak u budućnost, a mi ispod Ikee živimo u magli. Beogradizacija i centralizacija skupo će koštati ne samo Srbiju, već i Beograd. To opterećenje i rast Beograda podsećaju me na onaj organizam koji se zove hidrocefalus, koji ima ogromnu glavu a slabašno telo koje ne može da ishrani tu glavu, pa brzo umire. Za Beograd je potrebno, rekao bih neophodno, da dođe do debeogradizacije i decentralizacije. Ta centralizacija Srbije dovešće do uništenja naše otadžbine.
Kako ocenjujete ukupan rezultat opozicije na ovim izborima, šta bi trebalo raditi dalje?
Izbori su pokazali da opozicija nije izdržala test vremena. Opozicija nije smela da dozvoli razjedinjenje, jer je to izazvalo veliko razočaranje u narodu, i građani će posle ovih izbora mnogo manje verovati opoziciji. Opozicija je doživela fijasko, i ne vidim da postoji lepak koji bi mogao da sastavi taj rastur koji je napravljen u njenim redovima. Mislim da je izlaz u rekompoziciji opozicije, jer građani su pokazali da im je dosta ovolikog broja partija.
