Pišu: Milan Radonjić, Vuk Z. Cvijić
Posle objavljivanja dokumenata koja potvrđuju navode o prisluškivanju naše redakcije, Bezbednosno-informativna agencija je objavila nemušti demanti, a već sutradan, desetak njenih rukovodilaca i pripadnika privedeno je na ispitivanje u prostorije Pete uprave Agencije. Potom su usledile smene nekoliko načelnika, između ostalih i šefica Orlićevog kabineta Olivera Munjić, a na to mesto, kako Radar saznaje, postavljen je Ivan Ribać, nekadašnji specijalni savetnik direktora BIA, bivši narodni poslanik SNS i pomoćnik direktora carina. Prethodno su na poligrafsko ispitivanje bile privedene i dve sekretarice iz kabineta direktora BIA. Gotovo jednovremeno, sa funkcije načelnika prve i najveće uprave BIA promptno je smenjen Miloš Simić kome je napisan otkaz ugovora o radu!
Ovakav, nezapamćen sled događaja bio je posledica kratkog i vrlo neprijatnog razgovora koji je Simić prethodno vodio sa načelnikom uprave bezbednosti BIA, Draganom Živaljevićem. Prema nazvaničnim saznanjima Radara, Simić je odbio naređenje da se pojavi na saslušanju, na koje je bio pozvan u ranim jutarnjim satima. Da stvar bude gora za direktora i čelnike BIA, za Simićevim primerom poveli su se i njegovi podređeni – pripadnici prve uprave, pa se sada, sa punim pravom može govoriti o kolapsu lanca komandovanja u BIA!
Nešto ranije za nove načelnike, odlukom direktora BIA, postavljeni su Branko Gligorijević bivši pripadnik JZO i Orlićev nekadašnji vozač na mesto načelnika šeste uprave – obezbeđenje, kao i Miroslav Radivojević, bivši domar u Skupštini Srbije, na mesto načelnika jedanaeste uprave – logistike.
Tako je, doduše nezvanično, ali sasvim konkretno opovrgnut i sam pomenuti demanti BIA, koji, vredi to zabeležiti, završava svojevrsnom iracionalnom pretnjom: „Svi koji u svom destruktivnom antidržavnom delovanju čine krivična dela mogu sa sigurnošću računati da će uvek biti predmet rada BIA kao i naših zvaničnih informacija koje Agencija u kontinuitetu dostavlja državnim organima.“
Za nove načelnike, odlukom direktora BIA, postavljeni su Branko Gligorijević, bivši pripadnik JZO i Orlićev nekadašnji vozač, kao i Miroslav Radivojević, bivši domar u Skupštini Srbije
Iako se apsolutno ne prepoznajemo u formulaciji antidržavnih i destruktivnih elemenata, nismo sigurni da li ta pretnja zapravo znači da smo i dalje pod prismotrom ove partijske policije.
Višesatna saslušanja koja su po pravilu uključivala poligrafsko ispitivanje, nastavila su se krajem prve nedelje novembra, sa posebnim akcentom na operativnu upravu, koja se prva našla na udaru besa stranačkog direktora BIA Vladimira Orlića. Kako smo pisali u prethodnom broju, upravo je načelnik ove uprave Nikola Vasiljević, nekoliko nedelja uoči izbora, pred bliskim saradnicima komentarisao apsurdnost zahteva vlasti da uhode studentsku organizaciju, a ne kriminalce i teroriste.
Neprijatan posao ispitivanja kolega na sebe su preuzeli pripadnici Pete uprave, zadužene za kontraobaveštajno obezbeđenje same agencije i državnih organa, a budući da je reč o nevoljnom priznanju autentičnosti dokumenta koje je Radar objavio, broj svedoka ove mere trebalo je smanjiti na minimum:
„Saslušanja su počela u popodnevnim časovima 5. novembra. Svi reproduceri poslati su kući kako ne bi posmatrali privođenje drugih radnika BIA na ispitivanje“, govori izvor Radara upućen u događanja. Inače, reproduceri su zaposleni u BIA koji preslušavaju snimke mera nadzora komunikacija, odnosno preslušavaju presretnute razgovore i pišu njihove transkripte. Za razumevanje ovakve naredbe (da prekinu sa dežurstvom i odu kući) važna je činjenica da je ovaj posao postao neka vrsta kazne za nedovoljno lojalne kadrove, pa se među reproducerima našlo i nekoliko dugogodišnjih i prilično iskusnih radnika BIA. Kredibilni izvori Radara govore o seriji sudskih procesa koje su neki od tako šikaniranih radnika zbog nezakonitog premeštanja godinama vodili pred nadležnim sudovima, od kojih su neki dobili sudske presude o povratku na prethodna radna mesta, koje međutim nisu sprovođene u delo. „Zanimljivo je da je jedan kolega dobio rešenje o povratku na staro radno mesto 26. oktobra, dan posle izbora, iako je sud tako presudio pre skoro tri meseca, ali su rukovodioci jednostavno odbijali da postupe po izvršnoj sudskoj presudi. Očigledno, kada su stigli rezultati izbora, neki od njih su se dosetili da će zakon uskoro početi da važi i za njih, odnosno da mogu biti procesuirani zbog neizvršavanja sudske odluke.“
Posao isleđivanja sumnjivih kolega vodili su pripadnici nekada elitne Pete uprave BIA, u koju su pre dolaska SNS na vlast birani najbolji operativci posle najmanje jedne decenije rada u Agenciji i natprosečnih radnih rezultata
Posao isleđivanja sumnjivih kolega vodili su pripadnici nekada elitne Pete uprave BIA, u koju su pre dolaska SNS na vlast birani najbolji operativci posle najmanje jedne decenije rada u Agenciji i natprosečnih radnih rezultata. Tokom poslednje decenije postala je prvo radno mesto u BIA za neke od najvažnijih lojalista režima, poput Marka Krička. Na čelu Pete uprave dugo se nalazio Goran Colić, aktuelni načelnik uprave za tehniku u MUP (presretanje komunikacija), a tokom tog perioda napustili su je neki od najiskusnijih ljudi poput Marka Božovića, dok su neki drugi bili uhapšeni zbog odavanja informacija kriminalnim klanovima. Colić je još početkom 2014. pratio Darka Šarića koji se prema novootkrivenoj Skaj komunikaciji predao u dogovoru sa vrhom odlazeće vlasti. Zatim je pratio Vojislava Šešelja kada je pušten iz zatvora u Hagu, a izabran je u ime navijača u Upravu FK Partizana, kada su kontrolu nad tribinom preuzela grupa Veljka Belivuka.
Prethodno je, već 4. novembra, iz pomenute Pete uprave svim regionalnim centrima BIA poslata depeša u kojoj se „upozoravaju pripadnici BIA da će bilo kakvo iznošenje informacija o operativnom delovanju Agencije rezultovati gubitkom posla i krivičnim sankcijama…“ Ova apsurdna cirkularna informacija u skladu je sa ranijim izjavama građanina Aleksandra Vučića o budućim zakonima koji zabranjuju policajcima da obezbeđuju kriminalce, ali i metodama nametanja discipline unutar SNS. Analogno tome operativna uprava BIA bila je na isti način na udaru bivšeg predsednika Republike kada je u danima pred 15. mart 2025. njenom tadašnjem načelniku, Marku Parezanoviću, rekao da ne zna šta se događa u studenskom pokretu.
Tako je Vladimir Orlić, tražeći krivce sopstvenog, sistemski uzrokovanog brodoloma u nedovoljno lojalnim saradnicima, a sve sledeći metode svog stranačkog šefa, upao u istu zamku, ali na sreću još uvek ne ide po ugostiteljskim objektima i u alkoholisanom stanju preti osvetom.
Već 4. novembra iz Pete uprave svim regionalnim centrima BIA poslata je depeša u kojoj se upozoravaju pripadnici BIA da će bilo kakvo iznošenje informacija o operativnom delovanju Agencije rezultovati gubitkom posla i krivičnim sankcijama
Moguće je da Orlićeva nervoza dolazi iz činjenice da je nadzor nad komunikacijama, privatnim i radnim prostorijama novinara Radara, određivan po direktnom nalogu samog direktora Agencije. To je, naime, moguće jasno zaključiti iz dokumenata koje smo objavili, gde se već u prvom paragrafu navodi da se mere nadzora određuju po Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, a ne po Zakonu o krivičnom postupku. Iz toga proizlazi da je odluka o primeni mera prisluškivanja telefona, ozvučavanja radnih prostorija i automobila, kao i tajne pratnje, bila donesena na osnovu naredbe samog direktora BIA.
Po aktuelnom Zakonu o BIA, legalno je omogućeno da čak i tako opsežne mere nadzora, diskreciono određuje sam direktor Agencije. Ipak bilo bi svakako zanimljivo saznati na osnovu čega su iste određene i, još važnije, sudski produžavane. Važno je istaći da ovako stečene informacije ne mogu biti korišćene kao dokaz u sudskom postupku. Ali će svakako biti interesantno saznati na osnovu čega su te mere uopšte produžavane u dužem vremenskom periodu, jer su uvedene po osnovu krivičnog dela špijunaže, odnosno po navodnim indicijama koje je imala prva uprava BIA zadužena za kontraobaveštajno delovanje prema stranim službama aktivnim u Srbiji. Za tako nešto nisu dovoljne pretpostavke već krupni i konkretni razlozi. Posebno ako se posle više meseci dođe do zaključka da je takva pretpostavka bila bez osnova.
Mere tajnog nadzora eksplodirale su u Srbiji tokom protesta Jedan od pet miliona, kada je taj broj prema relevantnim izvorima Radara premašio 6.000, sa daljim trendom rasta u vreme uzdizanja studentskog pokreta.
Srbija je pod vlašću SNS postala zemlja u kojoj je previše često postojala praksa da oni nad kojima su primenjivane mere tajnog nadzora budu ubijeni, a da za to nema nikakvih posledica za one koji su ih olako i neprofesionalno primenjivali, te propuštali da te likvidacije spreče.
Posle svega postalo je jasno da svedočimo poslednjem poglavlju istorije BIA, koja u ovom obliku i zakonskom okviru ne može nastaviti sa radom, već mora proći temeljnu rekonstrukciju koja podrazumeva njeno rasformiranje i ponovni početak na nekim novim osnovama.
