Daleko od toga da nismo pretpostavljali, često se i šalili sa tim da smo na merama, parafrazirali aforizam da je služba baš kulturna i da ne prisluškuje već pažljivo sluša šta mislimo i još više šta govorimo… Ali kad iz Višeg suda stignu dokumenta – crno na belo – da su kolege, pa i čitava redakcija bili na merama BIA, svaka zajebancija prestaje. Tada stvari počinju da se mere ontološkim kriterijumima i izdižu se iznad svih političkih i ideoloških razilaženja, civilizacijskih razlika i kalkulacija o odnosu snaga. To postaje saznanje da su uglavili nogu u vrata ne samo vašeg profesionalnog angažmana, već i u najtananije kutke intime i vas i vaše porodice i vaših prijatelja. A između takvih nakana i egzistencijalne ugroženosti je tanka linija.
Ni posle deceniju i po na vlasti naprednjaci nisu ukapirali da je problem sa službama u tome što, kada prestanu da služe zaštiti države, postaju čuvari režima. A to se po pravilu ne završava dobro. Niti je Vučić saznao ko su izvori Radara, niti je sačuvao vlast
Uostalom, Vučić to najbolje zna, jer će ga kao nekadašnjeg ministra informisanja, koji se nije libio da targetira Slavka Ćuruviju, doveka pratiti njegove seni. Ali od te spoznaje, jači je strah da dolazi vreme odgovornosti, te mu je tako bilo strašno važno da zna ko to Radaru dotura informacije da je dilovao sa Darkom Šarićem, ko to druka da sva nepočinstva za pad nadstrešnice vode baš ka njegovom kabinetu i otkud nam saznanja da su preko Vista Rice napravili perionicu para usred Srbije…
Ali, neopterećeni višim silama i sukobima moralnih i pragmatičnih principa, ovakve nakane najbolje svedoče o formatu odlazeće režimske političke kaste. To Vučića i njegovu kamarilu čini taman onakvima kakvi su i ušli u ovu operaciju – beznadežnim budalama ili beznadežnim pokvarenjacima, koji ni posle deceniju i po na vlasti nisu ukapirali da je problem sa službama u tome što, kada prestanu da služe osnovnoj nameni – zaštiti države – postaju sredstvo za unutrašnju političku kontrolu. Rečju, postaju čuvari režima. A to se po pravilu ne završava dobro. Naposletku, niti je Vučić saznao ko su izvori Radara, niti je sačuvao vlast. I da se razumemo, opseg špijuniranih daleko je veći – prisluškivani su tužioci, studenti, opozicioni prvaci, univerzitetski profesori… Verujem da ćemo o imenima koja je bivša vlast držala „na slušalici“ tek saznavati.
Šef BIA, Vladimir Orlić, naš Luka Laban, taj lažljivi naprednjački kadar poganog jezika, sa pameću radikala i odanošću šarplaninca, koji je tražio naše špijuniranje, nije izolovan slučaj. On samo pažljivo njuši tragove koje za sobom ostavlja njegov gospodar
Zato se u ovu sliku idealno uklapa i šef BIA, Vladimir Orlić, naš Luka Laban, taj lažljivi naprednjački kadar poganog jezika, sa pameću radikala i odanošću šarplaninca, koji je i tražio naše špijuniranje. Valja se setiti kako je šef „žbir službe“, iz fotelje predsednika parlamenta, opoziciju nazivao nacistima, razularenom bandom, koja bi „sve temeljno opljačkala i uništila“ samo kad bi im u kandže ponovo pala Srbija. Ali Orlić nije izolovan slučaj, on samo pažljivo njuši tragove koje za sobom ostavlja njegov i njihov gospodar. Zar bi se nešto bolje moglo očekivati od njegovih prethodnika, Aleksandra Vulina ili Bratislava Gašića, čiji se vonj čuje do Konjuha.
Zato pokušaj prepravljanja dokaza o špijuniranju Radara predstavlja patetični pokušaj da se spreči efekat kašikare u septičkoj jami. I to je samo deo Vučićeve strategije koja poručuje odbeglim poslušnicima da je ovo samo kratki tajm-aut do povratka na vlast. Ali, svakako ne treba potceniti njegovu sposobnost da izazove haos koji bi građanima pokazao da nema života mimo naprednjačke vlasti. U tu svrhu ne libi se da angažuje ni maloletnike koji dobijaju poruke čije izloge u Beogradu treba da ruiniraju. Ali, taj odvratni koncept previđa najvažnije: vika koju je Vučić podigao i pokušaj da sve loše svali na one koji još nisu ni seli u poslaničke klupe, još je jedino što ga štiti.
No, ne treba sumnjati, dubina one septičke jame je tolika da će ubrzo i ta galama utihnuti.
