U nastavku velike istraživačke priče od prošle nedelje, naši novinari donose vam potvrdu onoga u šta se dugo već sumnjalo – vođa narko-kartela Darko Šarić, koji je svojevremeno finansirao nastanak SNS-a i kome je Vučić obećao pomilovanje, nedvomisleno je u Skaj prepiskama nazvao Vučića – Oskarom. „Oskar zovemo Vučića“, „Čvarak je Oskar“, pisao je, a sagovornicima je otkrivao i kako su s njegovim saradnicima kontaktirali Vučićev brat i sin. Saradnja vrha vlasti proširila se zatim i na suprotstavljeni škaljarski klan. „Kumara dobili smo ponudu koja se neodbija. I to direkt od Vučka tebra“, piše Radomir Baćović, visokorangirani pripadnik škaljaraca… ako se ikada i sumnjalo da je naprednjačka vlast neraskidivo povezana s kriminalnim miljeom, sumnje više nema, štaviše – na vlast je i došla kroz saradnju s kriminalcima. A kad se setimo da su obećavali borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije…
Iz drugog rakursa, ali sličnog, donosimo vam i priču o projektu „Ribar“. Da li je Mihail Zvinčuk, osnivač Telegram kanala „Ribar“ propagandista ili nešto više? Ko je jednom bio obaveštajac, obaveštajac je zauvek, kažu naši izvori, i to se izvesno odnosi i na Zvinčuka, koji je deo ruske obaveštajne infrastrukture, građene godinama, pa i decenijama. Zato pitanje nije da li će „Ribar“ pratiti izbore u Srbiji, već koliko će ljudi, ne znajući čiji je taj kanal mamac, zagristi udicu…
Donosimo vam i saznanje da je posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kineskim izvođačima isplaćeno najmanje 70 miliona evra. Dok ceo slučaj još čeka sudski epilog, a vozovi ne staju, već samo prolaze pored stanice u Novom Sadu, mnogo toga postalo je jasnije. Možda ne da li među nedavno pomilovanima ima i okrivljenih za slučaj „Nadstrešnica“, ali o kvalitetu rada – svakako. Pogotovo ako se ima u vidu da je Komercijalni ugovor, koji je Vlada Srbije 2018. zaključila sa kineskim izvođačem, ključ za razumevanje ne samo cene, već i kvaliteta, odgovornosti i roka u kom je pruga od Novog Sada do Kelebije trebalo da bude rekonstruisana. Više o detaljima – u strašnjem broju.
Tu je i tekst koji postavlja pitanje da li je nedelja 25. oktobra istorijski dan. Šta nas, posle 14 godina naprednjačke vladavine, obeležene korupcijom, davljenjem institucija i gušenjem medijskih sloboda, čeka u budućnosti – život u demokratskoj, pravnoj državi ili potpuna diktatura? Car je go i nema tog izbornog rezultata, ili navodnog rezultata, koji to može sakriti. Razlika je samo u tome kada će biti prisiljen da to prizna. I koliko će štete državi, društvu i građanima pojedinačno u međuvremenu biti u prilici da nanese…
Za kraj, tu je i intervju s Nikolom Ilićem, članom Skupštine u rasejanju i predavačem na Univerzitetu Džordžtaun u Americi. U razgovoru za naš nedeljnik daje uvid u funkcionisanja ostvarivanje biračkog prava u dijaspori, u to kako se na Srbiju gleda u SAD, značaj rasejanja sada i pre četvrt veka, ali i prilikama koje, veruje, ne bi smele da se propuste.
„Ono što danas gledamo u Srbiji jeste sudar dva shvatanja liderstva. S jedne strane stoji Vučić kao oličenje starog obrasca, po kome su liderstvo i autoritet jedno te isto. Lider je onaj ko drži moć, a moć je ono što lidera čini liderom. Mnoge naše stranke koje u imenu nose nešto ‘demokratsko’ iznutra su male autokratije: svako hoće da bude predsednik, a kada ih smene, osniva novu stranku samo da bi ponovo bio predsednik. S druge su studenti, koji nemaju vođu, ali su svi lideri, s kojima vlast ne zna šta da radi i koji nose novo poimanje političke kulture“, rekao je Ilić za Radar, između ostalog.
Za novi broj još govore i pišu Saša Ilić, Bojana Selaković, Rade Veljanovski, Aleksandar Valjarević, Tanja Šljivar, Zoran Hamović…
