Nasilje režima, fizičko i psihičko, doživelo je svoj maksimum. Nimalo ne zaostaje ni institucionalno – ono koje razara državu iznutra. Poslednjih nedelja, nasilje pronalazi put do svakog stanovnika ove zemlje. Aktivisti SNS-a pale istorijske spomenike, kao što je Niška tvrđava, kidnapuju ljude sa radnih mesta i trpaju ih u autobuse da bi ih deportovali na mitinge. Oni koji su plaćeni da podstiču nasilje, nose crne kačkete i naočare, jer ne žele da budu prepoznati kao alat naprednjačke represije. Zbog toga ostaju kao neidentifikovani objekti, zaduženi da budu kreativni, kako bi to rekao Damir Zobenica, odnosno da tuku i vređaju ljude po obodima mitinga.
Sa slabošću autoritarnog poretka, rapidno raste nasilje: po njegovom stepenu tokom poslednjih nedelja, reklo bi se da je Vučićev režim slabiji nego ikada. To nam potvrđuje i plastično opisan sistem nasilja u intervjuu koji je za BIRN dao bivši SNS aktivista Momčilo Marjanović. Njegov iskaz je potvrdio visoku cenu opstanka ovog autoritarnog režima na vlasti od pada nadstrešnice do danas. Naime, za poslednje dve godine, Vučićev režim je za proizvodnju nasilja nad građanima, samo iz JKP „Novosadska toplana“, izvukao skoro pola miliona evra.
Svako od nas mora doprineti osvajanju Slobode, jednostavnim pokretom (svoje) olovke na glasačkom mestu. Snaga ne dolazi iz fizičkog kapaciteta nasilja kakvo seju naprednjaci, već iz nesalomive volje za promenom koju su tokom poslednje dve godine pokazali studenti
Svaki prinudni upravnik u kriznom periodu 2024–2026. koštao je građane ove države desetostruko više nego u prethodnom periodu vladavine naprednjaka. Saglasno sa povišicom koju su, prema Marjanovićevom iskazu, dobili SNS batinaši za svaki boravak u Ćacilendu, odnosno za učešće u naprednjačkoj kreativnoj šetnji. SNS dnevnica odavno je premašila gornju granicu iz mirnodopskog perioda vladavine naprednjaka – radikala i ratnih zločinaca u Srbiji. I izdržavanje Šešelja bilo je daleko jeftinije pre pada nadstrešnice nego danas. To isto važi za sve ostale Vučićeve satelite: (zle) savetnike, tabloidne novinare, stečajne ministre, upravnike i botove.
Režimsko verbalno nasilje nadmašilo je vulgarni govor političko-propagandne pornografije bračnog para Milošević–Marković. Režim više nikoga ne može da oslovi njegovim zvaničnim imenom, niti da izgovori ime Studentske liste bez uvredljivih epiteta, koji se koriste kao programski kodovi za glasače SNS-a. Sve je blokadersko što nije SNS-ovsko. S tim da blokadersko iz dana u dan raste, dok se SNS-ovsko smanjuje, kao otužni skup u Novom Sadu.
Krađa i podmetanje su takođe vidovi naprednjačkog nasilja. Objavljena baza botova ukazuje na permanentno urušavanje ustavnog poretka Republike Srbije. Hiljade ljudi, raspoređenih po javnim preduzećima i institucijama, angažovano je da u radno vreme agituje za laži naprednjačkog režima i stvara lažnu sliku o genijalnosti vođe i ekonomskom prosperitetu države koja se raspada. Svako ko to ne vidi, spada u privilegovanu klasu Vučićeve crne buržoazije.
Dana 25. oktobra, odgovor građana i građanki Srbije mora biti u znaku nenasilja, dakle u duhu zakona i moralnih normi, koje su naprednjaci suspendovali. Svi tog dana moraju izaći na birališta i pružiti odgovor zaokruživanjem izborne liste. Što izlaznost bude bila veća, Sloboda će biti bliža. Tog dana će se Srbija boriti za svoju nezavisnost od kriminalno-koruptivnog režima SNS-a. Zato svako od nas mora doprineti osvajanju Slobode, jednostavnim pokretom (svoje) olovke na glasačkom mestu. Snaga ne dolazi iz fizičkog kapaciteta nasilja kakvo seju naprednjaci, već iz nesalomive volje za promenom koju su tokom poslednje dve godine pokazali studenti.
