Ruska ratna propaganda dobila je soundtrack, a komponovao ga je generator muzike zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Rezultati su raznovrsni, od balada, preko rok i metal muzike, do dečjih karaoke pesama, a mnoge su završile na globalnim striming platformama. Ukrajinska organizacija Terrecon analizirala je 3.725 snimaka prikupljenih sa YouTubea, SoundClouda i servisa Suno, a potom izdvojila 981 pesmu za koju tvrdi da pokazuje znake AI generisanja i sadrži proruske ratne poruke. Preko 600 snimaka imalo je ukupno 86,8 miliona pregleda i slušanja. Iako je reč o nalazima jedne organizacije, ne o nezavisnoj reviziji čitavih kataloga platformi, istraživanje pokazuje veliki potencijalni domet ovakvog sadržaja i otvara temu novih kanala za širenje ratnih propagandnih poruka i oblikovanje javnog mnjenja. Među najčešćim porukama su glorifikacija ruske vojske, romantizovanje takozvane specijalne vojne operacije, mobilizacija, „ruski svet“ i predstavljanje rata kao odbrambene misije. Neke pesme dehumanizuju Ukrajince, druge kažu da je vojnik zaštitnik porodice, a žrtva najviši oblik patriotizma. Propaganda je upakovana i u anime, video-igre, poznate melodije i klonirane glasove, što su forme bliske mlađoj publici. Terrecon je proveravao i kako izgleda proizvodni lanac ovih sadržaja.
Istraživanja političke komunikacije pokazuju da emotivne dimenzije sadržaja mogu pojačati vezu sa porukom, naročito kod publike koja već deli identitet pošiljaoca. Ipak, domet nije isto što i efikasno ubeđivanje
Istraživači su na pet AI servisa uneli ukupno 40 naloga sa ruskim propagandnim narativima, a u 25 pokušaja nastale su pesme. Istraživači su kontaktirali i sa 25 autora koji nude izradu AI muzike. Petnaest je prihvatilo narudžbinu, po ceni od 11 do 330 dolara, sa rokom od dva sata do tri dana. Potom su dve test-pesme postavili na Jutjub i Saundklaud, a preko distributera poslali na Spotifaj, Jutjub mjuzik i Dizer. Nijedna nije odmah blokirana ili uklonjena, a tek nakon pitanja novinara, YouTube je označio nekoliko spornih snimaka i uklonio jednu test-pesmu. Ovaj niz ukazuje na suštinu problema – iako platforme zabranjuju govor mržnje i pozive na nasilje, propaganda često nije klasifikovana kao posebna kategorija. Automatizovana moderacija lakše prepoznaje zabranjene reči nego smisao metafore ili vojnog slenga. Istovremeno, muzika je pogodna za propagandu jer ne funkcioniše samo kao informacija. Ritam, ponavljanje, podsticanje nostalgije i osećanja pripadnosti pretvaraju političku poruku u snažan emocionalni doživljaj. Istraživanja političke komunikacije pokazuju da emotivne dimenzije sadržaja mogu pojačati vezu sa porukom, naročito kod publike koja već deli identitet pošiljaoca. Ipak, domet nije isto što i efikasno ubeđivanje, a ovo istraživanje Terrecona nije merilo promenu stavova slušalaca.
Konačno, postoji i širi državni kontekst. Ruske institucije ulažu značajan novac u patriotske kulturne i internet projekte. Evropska unija je u junu 2026. stavila ruski Predsednički fond za kulturne inicijative na listu sankcija, navodeći da se iz njega finansiraju projekte koji podržavaju rat protiv Ukrajine. Pošto neposredna veza države sa svakim nalogom i svakom analiziranom pesmom nije utvrđena, preciznije je govoriti o ekosistemu proruske ratne propagande nego o jednoj centralno vođenoj operaciji.
U celom slučaju, glavno pitanje nije samo ko je napravio jednu pesmu. Problem je infrastruktura koja omogućava da se hiljade jeftino proizvedenih poruka brzo testiraju, umnože i distribuiraju, dok odgovornost ostaje rasuta između AI generatora, distributera i striming servisa. AI nije izmislila ratnu propagandu, ali menja njenu ekonomiju. Proizvodnja je gotovo trenutna, cena minimalna, a potencijalna publika globalna. Moderacija je, za sada, sporija od tog proizvodnog pogona.
