„Dolaze AI Tamagoči“ naslov je teksta portala Verdž o tome kako Meta i OpenAI pripremaju tržište za buduće uređaje tako što prvo nude softverske agente, što bi se moglo nazvati „pripitomljavanjem“ korisnika. Imaće oči, ime i karakter, visiće sa ključeva ili će „živeti“ u telefonu kao digitalni ljubimci. Verovatno su obe kompanije naučile iz neuspeha sličnih uređaja: pre nego što ljudima ponudite novi alat, spakujte ga u „biće“ za koje mogu da se vežu.
OpenAI je svog AI agenta, Dots, predstavio kao šarene, personalizovane likove, dok Meta svog agenta Muse vezuje za uređaj Muse Charm, nalik privesku sa ekranom, a prodaja je najavljena za decembar. OpenAI svoj hardver još nije pokazao: na pitanje da li će Dots dobiti fizičko telo, Altman je rekao da se može pretpostaviti da će to jednom uraditi. Prethodni talas AI uređaja prošao je neslavno, od Humane AI Pin do Friend, pa Meta i OpenAI sada prvo nude softverskog agenta. Ideja je da se korisnik navikne na njegovo prisustvo, počne da ga upotrebljava u svakodnevnim zadacima, pa da vremenom poželi da ga nosi u džepu, na naočarima ili na privesku.
Suština je ne samo da se sa programom komunicira, već mu se daju ovlašćenja. Zato simpatičan izgled „igračaka“ u koje je softver spakovan nije slučajan, a ni naivan
Ovi agenti nisu četbotovi koji čekaju sledeće pitanje korisnika, već rade, dobijaju pristup izabranim aplikacijama i obavljaju zadatke dok je korisnik odsutan. Pamte navike, prate kalendar, istražuju, šalju poruke i pripremaju liste za kupovinu. Muse za sada radi samo u SAD, za osobe starije od 18 godina, a Dots je dostupan na planovima Pro, Business Premium i Enterprise, na odabranim tržištima. Suština je ne samo da se sa programom komunicira, već mu se daju ovlašćenja. Zato simpatičan izgled „igračaka“ u koje je softver spakovan nije slučajan, a ni naivan.
Bezbednosnih pitanja je mnogo, a krupne oči, ime i prijatan glas kojim agenti govore podstiču sklonost korisnika da mašini pripiše namere, razumevanje i odanost. Poverenje bi moglo da raste brže od pouzdanosti jer je lakše predati svoje kontakte i podatke nasmejanom digitalnom ljubimcu nego bezličnoj mašini, iako oba pokreće isti softver. Antropomorfni dizajn, ili dizajn nalik crtanim likovima, ima za kompanije još jednu prednost: greška deluje kao nesporazum sa pomoćnikom digitalnim ljubimcem, a ne kao kvar, loša namera ili krupan propust.
Meta i OpenAI predvideli su čitav sistem dozvola, pravila upotrebe i potvrda, ali to će teško rešiti osnovni problem ovakvih alata. Ljudi kada komuniciraju sa AI agentima najčešće govore u namerama – „prodaj ovo“, „organizuj put“, „olakšaj mi dan“ – ostavljajući nedefinisan prostor u kom računar mora da izabere konkretne radnje. U tom prostoru, između namere i radnje, dešavaju se greške, manipulacije i neželjene posledice. Kod običnog četbota pogrešan odgovor uglavnom ostaje na ekranu, ali kod agenta pogrešan odgovor može da postane poslata poruka, izbrisana datoteka, prihvaćena ponuda ili kupljena avionska karta. Da bi bio korisniji, agentu treba dati više pristupa, a s njim rastu i posledice njegovih grešaka.
Na tom paradoksu biće izgrađena čitava nova kategorija i generacija digitalnih proizvoda. Važno će biti i čije interese agent zastupa. Ako mu kažemo da pronađe najbolji hotel ili osiguranje, da li radi samo za nas ili u izbor ulaze partnerstva, provizije i prioriteti platforme? Pretraživači su nam bar prikazivali više rezultata, a AI agenti bi mogli da donesu odluku pre nego što uopšte vidimo šta su alternative. Zato se novi AI uređaji ne smeju ocenjivati prema tome koliko su simpatični, već po odgovorima na „dosadna“ pitanja: Šta tačno sme da uradi? Ko odgovara kada pogreši? Može li se obrisati ono što je zapamtio?
