Deluje da je, posle vesti o opstrukciji glasanja nekoliko desetina hiljada pripadnika dijaspore, koja slikovito govori o nesigurnosti vlasti pred parlamentarne izbore 25. oktobra, vreme da se postavi donekle cinično pitanje: da li će, kao nekad Ivica Dačić, sada Rasim Ljajić biti u prilici da kaže da se „možda ne zna ko će biti predsednik Srbije, ali se zna ko će biti premijer“?
Čuvenu rečenicu Dačić je izgovorio u izbornoj noći 6. maja 2012, dok je još trajao drugi krug predsedničkih izbora na kojima je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića. A kad je taj ishod postao poznat, stranku je preveo iz zagrljaja dotadašnjeg koalicionog partnera, demokrata, u naručje preimenovanih radikala, što je 28. juna, između ostalog, naplatio dobijanjem premijerske funkcije.
Predsednički izbori još nisu raspisani, iako je Aleksandar Vučić podneo ostavku još 27. septembra – zna se samo da moraju biti održani do kraja decembra. Nije isključeno da do tada traju ponavljanja glasanja na parlamentarnim izborima na pojedinim biračkim mestima, naročito zato što sve ukazuje na vrlo tesan odnos snaga dva glavna takmaca. Zato bi se moglo desiti da konačna odluka pripadne nekom trećem – možda baš nekoj od osam manjinskih stranaka koje su podnele izborne liste.
Posle propasti pokušaja „udomljavanja“ Aleksandra Vulina na listi dr Branimira Nestorovića, nađen je način za obraćanje najtvrđim proruskim biračima, kroz njegovu podršku listi SNS i najavu predsedničke kandidature
Ljajić se već preporučio tvrdnjom da se njegova koalicija ne bori da pobedi, već da njeni poslanici budu presudni („Imamo političku snagu i treba da je pretočimo u pet ili šest poslaničkih mandata i doprinesemo stvaranju parlamentarne većine.“). Potrudio se i da napravi listu šireg opsega, sklopivši savez SDP sa novoosnovanom Crnogorskom demokratskom partijom, koju, gle čuda, čine ljudi ranije poznati kao članovi druge Ljajićeve stranke, „nemanjinske“ SDPS, čiji je predsednik sada reditelj Jug Radivojević.
I Vučiću, zato, sada mora biti jasno da nema unapred garancije da će, ako zafali, rezervne poslaničke mandate moći da dobije iz korpusa manjinskih stranaka, za koje ne važi cenzus od tri posto osvojenih glasova, dosta nezgodan u situaciji očekivane visoke izlaznosti. Zato oslanjanje na standardni izborni inžinjering nije dovoljno.
Čuvam noć od budnih
Kreativnost u traženju novih rešenja pojačala je utisak da vlast sumnja u izbornu pobedu: u suprotnom, ne bi bilo potrebe za onolikim štelovanjem čak i u segmentu izbora za dijasporu, na kojima je želju za učešćem izrazilo 106.000 ljudi. To jeste veliko povećanje zainteresovanosti, s obzirom na to da je na parlamentarnim izborima 2023. u dijaspori glasalo 31.552 građana, ali je i dalje reč o malim brojevima – ali za SNS očigledno vrlo bitnim.
Nije čak bila dovoljna odluka da značajan broj potrebnih biračkih mesta ne bude otvoren, čak i tamo gde se do sada uredno glasalo, ali naprednjaci nisu dobro prolazili – paralelno sa otvaranjem povećanog broja biračkih mesta u Republici Srpskoj, gde očekuju dobar rezultat. Smišljeno je i bizarno rešenje prema kome su termini glasanja određeni u skladu sa vremenskom zonom u kojoj je Srbija, pa će tako, lokalni mediji i komičari dobiti pravu poslasticu: glasanje u Čikagu, recimo, počeće u jedan posle ponoći, a u Vašingtonu, Njujorku i Kanadi još sat kasnije. Sve to, naravno, pod uslovom da plan koji je važio u vreme nastajanja ovog broja Radara, ne bude u poslednjem trenutku promenjen, zbog nekog pritiska, ili svesti o mogućem bumerang efektu.
Ukoliko studenti osvoje makar jedan glas više od naprednjaka, Ljajić verovatno ne bi bio jedini dosadašnji saradnik naprednjaka spreman da duboko razmisli o prestrojavanju za budućnost
Samo tri sata nakon što je diskriminatorska odluka za dijasporu doneta, ostavljajući čak pet država bez ijednog biračkog mesta (Bugarska, Rumunija, Slovačka, Turska, UAE) napravljena je aplikacija za spajanje ljudi koji do biračkih mesta moraju da putuju i onih koji mogu da ih ugoste u gradovima gde se glasa. Time, i drugim preduzetim akcijama, pokazana je važna karakteristika aktuelnog predizbornog perioda: motivacija antirežimskog dela populacije izuzetno je visoka. U izrazito nepravednim izbornim uslovima, u kojima vladajuća stranka različitim oblicima inženjeringa sebi unapred obezbeđuje nekoliko mandata prednosti, reč je o faktoru koji ima kapacitet da postane presudan.
Osim primera koji govore o tome da se naprednjaci bore bukvalno za svaki glas, kakav je priča o dijaspori, o tome koliko izbori mogu biti tesni govore i istraživanja javnog mnjenja – koja se, doduše, ovog puta objavljuju ređe nego ikad ranije. U jednom od onih koja su ipak dospela u javnost, Nova srpska politička misao utvrdila je početkom septembra da je Studentska lista, za koju bi, u trenutku anketiranja, glasalo 44,4 odsto izjašnjenih birača, u maloj prednosti u odnosu na naprednjake, koji bi mogli da računaju na 41,7 odsto glasova.
U mesec dana kasnije rađenom „rolling“ istraživanju (kontinuirano praćenje trendova u realnom vremenu) u koje smo imali uvid, odnos je sličan – zabeležena je mala prednost studenata, uz smanjen broj neopredeljenih. Nešto o raspoloženju preostalih neopredeljenih moglo bi se zaključiti iz odgovora na pitanje o povezanosti države i organizovanog kriminala: natpolovična većina vidi tu vezu, dok je oko petine ispitanika negira. Upitani o tome šta ih brine u slučaju da Studentska lista osvoji vlast, gotovo polovina neopredeljenih tvrdi da ih ne brine ništa, dok približan broj, nešto ispod petine, kaže da ih brine nedostatak iskustva i mogućnost zloupotrebe vlasti od strane novih aktera.
A tu je i Vulin
Za razliku od vlasti, koja paralelno sa obećanjem „da će ih pobediti ubedljivije nego ikad“ ima epizode u kojima govori o mogućnosti gubitka, što analitičari tumače namerom da se motiviše biračko telo, na opozicionoj strani spektra u javnim nastupima sve pršti od optimizma: studenti tvrde da su sigurni da će moći samostalno da formiraju vlast, a manje stranke i grupacije sa realnim političkim značajem (Evropska Srbija, Autentična desnica, SPS) ne dopuštaju mogućnost ostajanja ispod cenzusa.
Do izbora je, u momentu pripreme ovog Radara, ostalo 19 dana, tokom kojih svašta može da se desi. Aktivnostima na svim poljima, od kampanje na terenu, preko propagandnog rata, do akcija zastrašivanja, vlast nastoji da smanji neizvesnost situacije. Borba koju vodi, doduše, ima svakodnevne krize – bilo da je reč o ispadu Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, otkazivanju u poslednjem trenutku dolaska slovačkog premijera Roberta Fica na skup SNS u nedelju u beogradskoj Areni, ili paljenju Niške tvrđave tokom stranačkog skupa.
Ima indicija da, uprkos ispoljenom uverenju da pobeđuju i to sami, i studenti razumeju da se borba za svaki glas mora voditi intenzivno, do poslednjeg trenutka: terenska kampanja ne posustaje, a sve je očigledniji i fokus na teme korupcije i ekonomije za koje istraživanja javnog mnenja pokazuju da najviše interesuju građane
Nakon što je propao pokušaj „udomljavanja“ Aleksandra Vulina na listu koju je trebalo da oformi dr Branimir Nestorović, pronađen je alternativni način za obraćanje najtvrđem proruskom delu biračkog tela: lider Pokreta socijalista zatražio je od članova svoje stranke u ponedeljak na skupu „Srpski svet“ da na parlamentarnim izborima glasaju za listu koju predvodi Vučić, ali i najavio svoju kandidaturu na vanrednim predsedničkim izborima.
Ima indicija da, uprkos ispoljenom uverenju da pobeđuju i to sami, i studenti razumeju da se borba za svaki glas mora voditi intenzivno, do poslednjeg trenutka: terenska kampanja ne posustaje, a sve je očigledniji i fokus na teme korupcije i ekonomije za koje istraživanja javnog mnenja pokazuju da najviše interesuju građane. Koriste i prednost koju im donosi veliki broj poslaničkih kandidata sa ozbiljnim biografijama, zahvaljujući kome mogu svakodnevno da održavaju više istovremenih skupova u različitim delovima zemlje.
Samostalna pobeda, iako za njih najpoželjnija, ne mora da im bude isključivi cilj: prema nekim procenama, ukoliko osvoje makar jedan glas više od naprednjaka, Ljajić ne bi bio jedini dosadašnji saradnik naprednjaka spreman da duboko razmisli o prestrojavanju za budućnost. Podršku, čak i za manjinsku vladu, obećala je i Evropska Srbija, a za saradnju je spremna i Autentična desnica. Aktuelna gadljivost koju studenti gaje prema strankama i njihovim članovima koje olako nazivaju „uprljanim“ lako bi se, posle izbora, istopila pred višim interesima. Ako budu ostvarivi.
