Pre tačno 30 godina Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, radila je u Osnovnoj školi „Vasa Živković“ u Pančevu kao nastavnica engleskog jezika. A onda je najavljen veliki kontramiting SPS-a i direktor je naredio da svi moraju da idu. Nije otišla: „Tada sam se prvi put susrela sa onim čemu i danas svedočimo, dobila sam otkaz na nastavničkom veću, pod svećama, jer je to bilo u vreme restrikcije struje.“
Danas kao jedan od nosilaca liste „Evropska Srbija“ izlazi na izbore i bori se protiv te iste vlasti. Za sada bar struje ima, ostalo je sve isto.
Odlučujući između ne baš malih pritisaka da podržite referendumsku atmosferu i date podršku SL i potrebe da i u ovom trenutku postoji jasna opcija za EU, šta je presudilo?
Imamo izbore za i protiv Vučića i njegove organizovane kriminalne grupe i u tom smislu imamo referendumsku atmosferu. Slično je bilo i u Crnoj Gori. Tamo su bile tri liste koje su uspele da formiraju većinu kada je smenjena vlast Mila Đukanovića. To što postoji jasna proevropska opcija u ovom delu bloka ne narušava takozvano referendumsko izjašnjavanje, naprotiv to povećava izlaznost jer deo naših birača ne bi izašao na izbore ako nema proevropske liste. A jasno je i da niko ne može sam. SL u nama ima i saveznika i partnera, a građani Srbije garant da će u budućnosti Srbija ići ka EU i ubrzanom pridruživanju. To je neophodno ako imamo u vidu da smo ispali ne samo iz prve kategorije kandidata za ubrzano pridruživanje gde su Crna Gora i Albanija, Moldavija i Ukrajina, druge gde su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i sada smo sa Gruzijom i Turskom završili u onom što zovemo „beton ligom“. A iz beton lige ne možete u Ligu šampiona, to svi znamo.
Nakon godina stagnacije, uz tvrdnju vlasti da se radi o zaveri usmerenoj ka Srbiji i uz studente koji nisu jasno istakli stav prema EU, da li je preostalo dovoljno birača za tu opciju?
Sasvim razumem zašto studenti pokušavaju da zauzmu takav stav, jer je njihova ciljna grupa drugačija i oni su procenili da im ta catch-all varijanta više donosi. Kažem pokušavaju, jer ako ne želite da se uskladite sa spoljnom politikom EU i planirate referendum o prekidu evrointegracija, onda to je jasan stav prema ideji članstva Srbije u EU. Ali, to je njihovo pravo, baš kao što je i naše pravo da se borimo protiv narativa koji je doveo do toga da Srbija stagnira, naročito u poslednjih pet godina. Ponovo imamo jezik devedesetih, Šešelja i istu priču da nas svi mrze jer smo najbolji, najpametniji i sve nam neverovatno dobro ide. Taj antagonizam traje dugo i on se ne ogleda samo u retorici već i zataškavanju ne samo broja radnika koje EU ovde zapošljava, već i zataškavanju informacija o direktnoj finansijskoj pomoći. To je rađeno strateški jer Aleksandar Vučić i njegova klika znaju da bi morali sami sebe da hapse kada bi se usaglasili sa standardima EU. I nikada više ne bi mogli da „pobede“ na izborima, odnosno da nam iz izbora u izbore priređuju takvu izbornu krađu.
Sigurno će biti otpora, zato mislim da će BIA morati da se rasformira a ne pročišćava, i da se onda ponovo formira kroz proces koji će podrazumevati adekvatnu proveru. Da se dovedu profesionalci a ne paraslužbe SNS i da tu nema njihovih frizera ili konobara
Da li postoji i deo odgovornosti EU za takvu situaciju jer je koliko do juče on bio njihov „garant stabilnosti“?
Naravno, jer su dugo ćutali na jasnu antievropsku politiku SNS-a. Partnerstvo sa EPP je dugo bio izvestan kredit, ali je i ono sada krhko i na klimavim nogama. Od 2023. i našeg štrajka glađu kojim smo hteli da alarmiramo na tadašnju izbornu krađu, situacija je počela da se menja – EPP je u Evropskom parlamentu glasao za rezoluciju u kojoj je krađa potvrđena. Glasali su i za rezolucije u kojima se govori o nasilju, o prekomernoj upotrebi sile, o progonu prosvetnih radnika, o progonu opozicije, o montiranim slučajevima, o zloupotrebi ovlašćenja… Meni je nekako najvažnije bilo to što se iz svih tih akata vidi da je konačno zaključeno da Srbija nije Vučić i nije SNS.
Ali i pored tako jakog antievropskog narativa, ovde postoje ljudi koji su zagovornici EU i za koje znam da ne bi izašli na izbore da ne postoji proevropska lista. Smatramo da i oni moraju da imaju svoju ponudu, posebno jer je ona naše biće – mi verujemo da pripadamo Evropi.
Da li imate istraživanja koja pokazuju da ne postoji opasnost da ostanete ispod cenzusa?
Prelaženje cenzusa se uopšte ne dovodi u pitanje ni po našim, ni po nekim drugim anketama u koje smo imali uvid. Pa zar zaista neko misli da u Srbiji nema ni tri posto ljudi koji žele u Evropu i shvataju koliko je to važno? Bez obzira na to što je u Srbiji trenutno najniža podrška EU do sada i kreće se oko 30 odsto, sigurno je da od tih 30 odsto postoji bar pet odsto koji će se opredeliti za konkretnu, jasnu, eksplicitnu proevropsku listu.
Nedavno smo prvi put čuli od nekog sa studentske liste, u ovom slučaju profesora Aleksandra Baucala, da postoji mogućnost da SL nakon izbora formira većinu sa Autentičnom desnicom i Platformom za evropsku Srbiju. Da li smo došli do faze smirivanja na opozicionoj sceni?
Nadam se da je tako. Mi smo od početka pružali ruku i studentskom pokretu i studentskoj listi i kolegama koje poznajemo a koje su okupljeni oko nje. I u tom smislu se kuca na otvorena vrata. Bilo bi idealno da se ova vlast smeni zajedno, a mi ne tražimo nikakve funkcije u toj budućoj vladi. Bićemo manjinska podrška, sa jedinim uslovom da nas ta vlada ne odvaja od Evrope.
Može li ta bitka da se dobije mirnim putem ili su u pravu oni koji smatraju da nas očekuje krvava noć nakon izbora?
Ne bojim se samo noći već i dana izbora – da li će neko nešto preduzeti ako vidi da mu ne ide po planu i učiniti nešto da se izborni dan i ne završi. Nadam se da će se ipak završiti zbog ogromne želje i motivacije da se materijalizuje većinska volja stanovništva koje je protiv ove vlasti. Naravno da moram da budem odgovorna i ozbiljna i ne mogu da ne kažem da je i dalje ceo bezbednosni aparat u rukama ove vlasti. I ne samo bezbednosni, već i parabezbednosni poput Mandića, Nedića i svih kopija onog paramilitarnog parka ispred Skupštine. Mene taj deo plaši jer imate zaštićen prostor samo 50 metara od biračkog mesta, ali šta može da se desi na 51. metru? Posebno kada policija ne reaguje. Jako je teško davati prognoze zato što se situacija usložnjava, a i pritisak i podele su ogromne. Oni su zbog običnog štanda spremni na svako nasilje.
Poslednje što znam je da je formiran predmet protiv Miloša Vučevića nakon što sam izašla u javnost sa podatkom da je privatnim avionom Vlade vodio svoje prijatelje na more. Takođe mislim da je jako važno što sam objavila fotografiju četvorice batinaša koji su prebili studentkinju Anu, nakon čega je Vučević podneo ostavku
Trenutno kukaju da su žrtve prenebregavajući šta je dovelo do toga. Pre neki dan mi je u emisiji Ana Brnabić pričala da su išli na adresu njenog brata jer sam ja otvorila aferu Asseco, pa na vrata njene sestre, pa kod Suzane Vasiljević… Zaboravljaju da su oni to patentirali! Njihove pristalice su na društvenim mrežama objavljivale fotografiju sa prozorima mog stana i dečijih soba sa Gugl mapom i obeleženom putanjom kako da dođu do mene. To je samo jedan od drastičnih primera, a VTK nije reagovao kada sam to prijavila.
Sada viču – mi smo žrtve, nas svi mrze i hoće da ubiju. A šta ste vi radili sve ove prethodne godine? Ja ne opravdavam nasilje i to nije Srbija za koju se borim, ali imam razumevanje za ljude kojima je stvarno pukao film zato što su ih pet minuta pre toga životno ugrozili, zastrašili im dete, ili doveli na ivicu egzistencije zato što drugačije misle ili su lajkovali nešto što vlastima nije po volji.
Ukoliko se dogodi čudo i RIK objavi pobedu opozicije, šta tada?
U prvih 24 sata prvo se mora demontirati BIA s jedne strane i RTS s druge strane. U sedam dana se pravi presek stanja i građanima saopštava u kakvom je zaista stanju država. Mi trenutno zahvaljujući vama novinarima znamo gde najviše škripi na nacionalnom nivou, ali situacija na lokalnom nije ni zagrebana i nemamo pojma šta nam sve ova vlast ostavlja.
U normalnim okolnostima postoji jedan vremenski period između izbornih rezultata i konstituisanja nove vlasti koji podrazumeva mesec dana do izbora nove skupštine i još tri meseca do formiranja nove vlade. To je period u kom moraju da se udruže svi koji žele da pomognu i u kom je neophodno organizovati krizni štab koji bi mogao da napravi precizan plan. A za sve to su potrebni hrabri ljudi.
Gde bi se oni mogli naći?
Kad je u pitanju konkretno BIA, mislim da bi u ovom trenutku bilo daleko potrebnije da se na njenom čelu nađe neki pravnik koji bi znao da iščita šta je sve strašno tamo rađeno, nego neki bezbednjak u klasičnom smislu te reči. Za policiju mislim da mi imamo kandidate i unutar sistema. Oni ne mogu da se izjašnjavaju otvoreno kao što su iskoračili neki ljudi iz tužilaštva, ali oni su tu i mnogi od njih su podneli ličnu žrtvu ili doživeli progon jer su radili svoj posao. I dalje su u sistemu, ali su degradirani i raspoređeni u neke vatrogasne jedinice ili odeljenja koje nemaju veze sa njihovim matičnim iskustvom.
Nažalost, imamo i ljude koju bi mogli da predstavljaju problem. Zato, uz sve uvažavanje akademske zajednice koja ima nesumnjivo svoje ekspertsko znanje, za osetljive stvari kao što je bezbednosni aparat, potrebno je da postoji neko ko ima autoritet, ko ima hrabrost i ko ne očekuje da kada dođe i kaže: „Dobar dan, ja sam sada novo lice koje treba ovde da napravi red“, da će sva ta bulumenta kancerogene hobotnice da odgovori: „Jao stvarno, evo, baš je super što ćemo od danas da poštujemo zakon.“ Sigurno će biti otpora, zato mislim da će BIA morati da se rasformira a ne pročišćava, i da se onda ponovo formira kroz proces koji će podrazumevati adekvatnu proveru. Da se dovedu profesionalci a ne paraslužbe SNS i da tu nema njihovih frizera ili konobara.
Kako ste se osećali nakon svih koruptivnih afera koje ste otkrili i nakon što ste dali predlog za 11 optužnica, kada vam je Ana Brnabić u lice rekla da nema korupcije, da postoji samo percepcija korupcije jer su neki platili građane da to tvrde?
Ona može da zamenjuje teze i to tvrdi, jer su nam zarobljene i institucije i tužilaštvo (čast izuzecima), tako da slučajeve korupcije jedino i možemo perceptivno da nabrajamo. Kako da napravimo statistiku i analitiku procesa i procesuiranih slučajeva korupcije, kada ih nema? I kada zaliči da ih biti, onda imamo opstrukciju slučaja, pa autentična tumačenja zakona kao u slučaju Generalštab, gde se zarad vladajuće garniture sve poništava kao da nikada pre nije ni postojalo. Ali ako imate tako dramatično visoku percepciju o nečemu, onda ne možete da negirate da to postoji. Pođite od lokala. Svako ko se okrene oko sebe zna šta neko nije imao 2012. i šta sad sve ima od kada je povezan sa SNS.
Kada smo 2019. počeli da se bavimo korupcijom jer policija i tužilaštvo to nisu radili, imala sam utisak da su mi se neki čak i podsmevali: kakva Zagorka Dolovac, koga briga za tužilaštvo, koga interesuje korupcija… Pa smo sada došli do toga da korupcija ubija, i da svi znaju koliko je tužilaštvo važno.
Zar je stvarno morala da počne da ubija da bi građani shvatili njenu važnost?
Volela bih da su razumeli i pre, ali mnogi ljudi čak i krađu razumeju tek kada im neko fizički gurne ruku u džep. Šta znači korupcija, ustanovili smo na jako tragičnom primeru koji se dogodio u centru, na najprometnijem mestu u mom gradu. I moja prva misao, verovatno misao i mnogih drugih je bila – ovo je moglo da bude moje dete ili ovo je mogao da bude svako od nas. A onda nam Vučić kaže da je sve rekonstruisano samo nadstrešnica nije, iako smo svi svojim očima videli ne samo rekonstrukciju već i kako se nakon nje krunila. Tek naknadno smo saznali da su tog dana zaposleni na železničkoj stanici u odeljku B, alarmirali šefa smene i obavestili da se nešto dešava. I to ne samo jedna već više osoba, što je postojalo u službenim zapisnicima koji su izneti u pretkrivičnom postupku u Novom Sadu, ali je naknadno zataškano.
Ne bojim se samo noći već i dana izbora – da li će neko nešto preduzeti ako vidi da mu ne ide po planu i učiniti nešto da se izborni dan i ne završi. Nadam se da će se ipak završiti zbog ogromne želje i motivacije da se materijalizuje većinska volja stanovništva koje je protiv ove vlasti
Da li su optužnice i dokazi do kojih ste došli ikada zainteresovali tužilaštvo ili doveli do nekog pozitivnog epiloga?
Iako nije dobio sudski epilog, za mene je bio veoma bitan slučaj Dragana Markovića Palme i bunga-bunga žurki. Volela bih da je on stigao da odgovara, ali predmet je ostao otvoren jer nije bilo dovoljno dokaza s obzirom na to da naš zakon žrtvi ili svedoku ne garantuje zaštitu unapred, nego tek nakon svedočenja. Taj pravni vakuum je bio dosta deranžirajući za tako osetljivi predmet, ali sam postigla bar jedno – nakon što sam o tome javno progovorila i nakon što smo međusobno podneli tužbe, više se ni jedna bunga-bunga žurka nije održala. Ako sam na taj način spasila makar jednu devojčicu, a jesam, ja mirno spavam. Ne samo zato što sam žena i što imam žensko dete, već i zato što sam u glavi imala sliku žene koja rodi i gaji dete od vekne hleba da bi je sutra neki polusvet birao kao na stočnoj pijaci.
Poslednje što znam je da je formiran predmet protiv Miloša Vučevića nakon što sam izašla u javnost sa podatkom da je privatnim avionom Vlade vodio svoje prijatelje na more. Takođe mislim da je jako važno što sam objavila fotografiju četvorice batinaša koji su prebili studentkinju Anu, nakon čega je Vučević podneo ostavku. Do nje sam došla zahvaljujući ljudima iz sistema na koje računam kada dođe do promene vlasti. Dali su mi je jer su bili uplašeni da će se batinaši, koji su u tom trenutku već izvesno vreme bili u policijskoj stanici, izvući. Velika mi je čast što su mi ukazali poverenje i dali mogućnost da ih razotkrijemo, a drago mi je i što je nakon toga pala Vlada.
A onda je došao Vučić, pomilovao ih i više im ne možemo ništa…
Pa videćemo. Mislim da postoje pravni alati koji mogu da dovedu u pitanje njegovu odluku, motive za njegovu odluku ili način na koji je doneta. Ne verujem da je to uklesano u kamen, zato što morate da uzmete i kontekst i okolnosti kada se neke takve odluke donose. Ali da bismo to uradili i sasekli takav sistem, oni moraju da odu.
Ako odu, koja je vaša poruka onim biračima koji se tog trenutka plaše jer veruju da samo Vučić može da im obezbedi platu i penziju?
Oni plaše ljude takvim kataklizmičnim najavama, ali kada bismo sasekli korupciju bilo bi dovoljno para za sve. Pritom ne mislim na Vučićev helikopter novac ili crne fondove već na novac koji stvarno postoji. Pa vi ste objavili da je Narodna banka dala 70 miliona evra firmi bez ijednog zaposlenog za IT usluge. Zamislite koliko takvih primera ima. Kradu se milijarde. Srbija nije siromašna zemlja, ona je opljačkana zemlja. Više od sedam milijardi evra je tokom ove vlasti odliveno samo putem korupcije.
Oni su isplanirali da kad padnu sa vlasti imaju medije da se lako vrate nazad. Imaju dve televizije sa nacionalnom frekvencom preko Telekom–Kopernikus mahinacija, Prvu i B92. Ljudi su potpuno smetnuli s uma da su privatizovali i sve štampane medije, među kojima i Politiku i Večernje novosti. Pa ko je to kupio? Braća Rajić iz Smedereva koji su imali radnju Coka. Eto, oni su to kupili sa Ruskim carom i Želvozom, a nezvanično čujemo da je iza toga Siniša Mali. Oni su to obezbedili, pa čak i kada se uspostavlja nova vlast misle da im ostaju ogromni resursi preko kojih će i dalje napadati i pokušavati da se vrate. E pa gospodo, neće moći. Svi koji ste krali ćete završiti u zatvoru, a sav novac i materijalne vrednosti koje ste oteli od građana Srbije, završiće u Fondu za povraćaj opljačkanog novca.
