Jedno se savremenoj krajnjoj desnici mora priznati: njena podlost – neretko ruku pod ruku s vernom pratiljom, glupošću – ne poznaje granice.
Ilustruje to i jedan svež detalj iz Švajcarske, gde je na referendumu ubedljivom većinom (70,15 odsto glasova „protiv“ naspram 29,85 „za“) odbačena inicijativa konzervativne organizacije Za Švajcarsku (Pro Schweiz), uz zdušnu podršku s njom tesno povezane radikalno desne Švajcarske narodne partije (SVP), za striktnije ustavno definisanje neutralnosti zemlje; inicijative koja bi, da je prošla, vodila njenom istupanju iz sistema zapadnih sankcija uvedenih Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, te prekidu saradnje s NATO. Ali pre nego što do tog detalja dođemo, prvo kontekst.
Ustav ne propisuje kako neutralnost u praksi treba da izgleda, pa je vlada slobodna da je interpretira onako kako smatra da treba. To je ono što su inicijatori referenduma hteli da promene
Neutralnost Švajcarske međunarodno je priznata još 1815, a od 1848. je utkana i u najviši pravni akt zemlje. Ustav, međutim, ne propisuje kako ona u praksi treba da izgleda, pa je vlada slobodna da je interpretira onako kako smatra da treba. I upravo je to ono što su pojedinačno najjača stranka u zemlji i njen spiritus movens Kristof Bloher – industrijalac, milijarder, nekada i aktivni političar koji je najviše doprineo tome da SVP s desnog centra oštro skrene udesno – hteli da promene. Prema njihovom predlogu, Švajcarska ne samo da, kao i dosad, ne bi mogla da pristupi nekom vojnom ili odbrambenom savezu, nego ni da sarađuje s njim, osim u slučaju oružanog napada na zemlju, ili neposredne ratne pretnje. Više ne bi mogla ni da se pridružuje sankcijama uvedenim nekoj zemlji u ratu, izuzev onda kada je reč o kaznenim merama propisanim odlukom Ujedinjenih nacija, ili pak sprečavanju kršenja njihove primene.
Švajcarska je, naravno, nadaleko poznata po sistemu direktne demokratije. O svakojakim inicijativama, pod uslovom da je za to prikupljen dovoljan broj potpisa (što zbog nisko postavljene donje granice ne predstavlja problem), građani se izjašnjavaju na referendumima; samo ove godine se, u četiri termina, glasa(lo) o prihvatanju ili odbacivanju njih čak 16. I mada bi, u ovom slučaju, i sa Difuršpica – sa 4.634 metara najvišeg planinskog vrha u zemlji – trebalo da se vidi kako je predlog za redefinisanje neutralnosti ne samo problematičan, nego pomalo i stupidan, to 789.130 Švajcaraca nije odvratilo od toga da ga podrže. (Odbacilo ga je njih 1.854.767; izlaznost je, istina, iznosila tek 47 odsto, ali se ishod glasanja u potpunosti poklapa s rezultatima predreferendumskih anketa, što znači da objektivno odražava raspoloženje nacije.)
Šta u inicijativi nije bilo baš najpametnije? Recimo to što ne možete ukidati odbrambenu saradnju s prijateljskim zemljama u neposrednom okruženju, a onda očekivati da ta saradnja, kad prigusti, preko noći bude ne samo obnovljena, nego i funkcionalna: svaka koordinacija te vrste podrazumeva procese, pripreme i vreme. A s obzirom na geopolitičku poziciju Švajcarske kao zemlje okružene članicama Evropske unije i duboko ukorenjene u ono što se naziva Zapadom, inteligentnije ne deluje ni zalaganje za istupanje iz sistema sankcija mimo okvira UN: potpuno je očigledno da bi momentalnu korist od toga imao samo Putinov režim, koji bi tako nešto jedva dočekao: videlo se to i po tome što je Moskva, preko objave portparolke ministarstva spoljnih poslova, Švajcarce pozvala da glasaju za usvajanje inicijative.
Neće biti da su konzervativna organizacija Za Švajcarsku, s njom tesno povezana desničarska SVP i spiritus movens ove partije, milijarder Kristof Bloher, glupi pa ništa ne shvataju; pre će biti da imaju loše namere
E sad, neće biti da su Za Švajcarsku, SVP i Bloher – koji je inače za kampanju iz svog džepa izdvojio dva miliona franaka (2,1 milion evra) – glupi, pa ništa od ovoga ne shvataju; pre će biti da imaju loše namere. A o njihovoj podlosti valjda ništa ne govori bolje od onog na početku najavljenog detalja: to da su za referendumsku kampanju groteskno zloupotrebili lik i delo ni manje ni više nego Džona Lenona. Unaokolo su, naime, kačili postere s Lenonovom fotografijom i naslovom njegove čuvene pesme Give Peace a Chance, neformalne himne globalnog mirovnog pokreta – kao da se između njegovog pacifističkog idealizma i njihovog bezmernog cinizma nekako može staviti znak jednakosti. (Ispod je, da sve bude još bednije, stajalo i „NATO ne, neutralnost da“.)
Burna reakcija javnosti naterala je SVP i društvo da plakate povuku; do kraja kampanje više nisu korišćeni. Što se internacionalnog kluba Putinovih korisnih idiota tiče, i dalje je otvoren za prijem novih članova.
