Ruski izbori za Državnu dumu održani su od 18. do 20. septembra. Rezultati su bili poznati i pre samog izbornog rituala budući da je Kremlj ciljao na formulu 60-60, to jest 60 odsto za glavnu sistemsku partiju uz 60 posto izlaznosti. Te brojke su dostignute, mada je pre izbora trebalo počistiti svaku opciju koja bi, čak i nevoljno, mogla da privuče protestne glasove. Zvanična izlaznost dostigla je 59,32 odsto. Jedinstvena Rusija osvojila je oko 58 odsto glasova po partijskim listama, Komunistička partija oko 14 procenata, LDPR oko devet odsto, Novi ljudi oko osam procenata, a Pravedna Rusija se nalazi oko cenzusa od pet odsto. U jednomandatnim okruzima vladajuća partija odnela je pobedu u 208 od 225 okruga. Sa ukupno 355 mesta u Dumi, Putinova partija je formirala najbrojniju frakciju u svojoj istoriji, čime je ubedljivo osigurala ustavnu većinu.
Suština pomenutih izbornih procesa ne leži u samim procentualnim vrednostima, budući da se u ruskom političkom sistemu izborna volja građana konstruiše kroz rane faze izbornog inženjeringa. Ključni pravni i politički potez povučen je 10. avgusta, kada je Vrhovni sud poništio registraciju federalne liste liberalne stranke Jabloko. Budući da je Jabloko bila jedina registrovana partija sa jasno definisanim antiratnim programom, eliminacija ove liste predstavljala je iznuđen potez kako se na glasačkom listiću ne bi našla nijedna opcija sa potencijalom da oko sebe okupi nezadovoljne građane. Takvih je sve više u trenutku kada Rusija prolazi kroz, za sada, najgoru ratnu godinu: sa ekonomskim poteškoćama, redovima za gorivo, povećanim računima za komunalije i gotovo nepostojećim uspesima na frontu.
Jabloko je bila jedina registrovana partija sa jasno definisanim antiratnim programom, a eliminacija ove liste predstavljala je iznuđen potez kako se na glasačkom listiću ne bi našla nijedna opcija s potencijalom da oko sebe okupi nezadovoljne građane
Partija Jabloko je 2021. godine zabeležila slab rezultat od 1,2 odsto glasova, ali je nakon zvanične registracije njene izborne liste podrška ovoj opciji počela da raste skokovito. Podaci pokazuju da se ukupan rejting vanparlamentarnih partija sredinom jula kretao na oko četiri procenta, da bi 2. avgusta dostigao 10,3, a 9. avgusta čak 12,7 odsto. Pored toga, projektovano je da se taj rejting nalazio tek na početku uzlazne putanje. Međutim, Jabloko nije predstavljalo jedinu metu restriktivnih mera. Prethodno je onemogućena kandidatura popularnog komunističkog političara Nikolaja Bondarenka. Istovremeno, nezavisni monitoring izbora sveden je na marginalan nivo. Organizacije specijalizovane za posmatranje izbornih procesa, poput Golosa, bile su izložene represiji, dok su sami kandidati zakonski lišeni prava da imenuju članove biračkih odbora.
Kremlj je propagirao elektronsku formu glasanja radi postizanja visokog stepena kontrole koju digitalni glasački listić omogućava. Pomenuti nadzor manifestovan je i kroz restriktivne mere na samim biralištima. Uporedo s tim, tokom poslednjeg dana glasanja, Moskva i njena okolina bile su izložene masovnom napadu ukrajinskih dronova i raketa. Posredi je neskriveni paradoks: izbori su bili organizovani sa ciljem demonstracije institucionalne stabilnosti i pune kontrole nad državnom teritorijom, dok je prestonica u istom trenutku pretrpela najintenzivniji vazdušni udar od početka rata.
Postizborni period izvesno će biti značajniji od represivnih mera koje su prethodile samom procesu. Među građanima je prisutan strah od novog talasa mobilizacije, povećanja poreza i novih ograničenja interneta. Kremlj je u datom trenutku postigao ono što je planirao. Uklonio je jedinu antiratnu partiju koja je mogla da privuče protestni glas, obezbedio izlaznost administrativnim pritiskom i elektronskim glasanjem, te sada sprovodi čistke pod parolom stabilnosti. Ipak, cena te operacije postaje sve vidljivija. Što više režim pojačava kontrolu nad društvenim procesima, to se manje oslanja na stvarnu podršku, a više na prisilu. Rusija posle ovih izbora, stoga, neće biti stabilnija, biće samo tiša.
