Aplauz je odjeknuo budimpeštanskom Knjižarom pisaca. Uz komplimente autoru završena je prva promocija knjige Ukradeni univerzitet Zoltana Adama, bivšeg docenta Univerziteta Korvinus, mađarskog Aleksandra Obradovića, koji je etikom branio akademsku čast.
Knjižara u Andrašijevoj 45, u Terezvarošu, šestom okrugu Budimpešte, nekadašnja je čuvena kafana Japan, okupljalište pisaca i slikara – ostrvo, rečima Petera Esterhazija. Danas je i simbol promenjenih tokova. Otkako je pre pet meseci Tisa nadošla, sloboda je, kažu, prelila obale.
„Najveći napredak je to što više nema onog stalnog straha koji je postojao pre promene režima. Uvek ste odmeravali da li smete da progovorite, jer niste znali koliko će vas to koštati“, kaže Zoltan Adam za Radar i odmah dodaje: „Ali mi smo isti oni ljudi koji su šesnaest godina živeli u tom režimu.“
I oblačnog septembarskog dana u mađarskoj prestonici ima više nijansi meke svetloplave nego tegobne sive. Odlaskom Viktora Orbana sa društvenog lonca skinut je šesnaestogodišnji poklopac, a pokuljali su olakšanje, nada, glad za pravdom i nestrpljenje, ali i neverica i nasleđeni strah. „Teško je uopšte sagledati kroz šta smo sve prošli“, kaže Gabrijela Horn, novinarka nedeljnika Mađar Hang, koja je tokom više od dve decenije radila i za istraživački portal Atlatso i za mađarski servis Radija Slobodna Evropa.
Najveći napredak je to što više nema onog stalnog straha koji je postojao pre promene režima. Uvek ste odmeravali da li smete da progovorite, jer niste znali koliko će vas to koštati
Zoltan Adam
„Tek sada shvatamo koliko smo teško živeli. Neki su umrli zato što su im oduzeli firmu, neki zato što su im oduzeli zemlju u Hortobađu. Svi smo na neki način traumatizovani: gubitkom posla, porukama mržnje, propagandom“, nastavlja Gabrijela, opisujući život u nekoj vrsti anestezirane obamrlosti.
Obećanja na ispitu
A onda su presudili ljudi.
„Mađarska himna moli Boga da blagoslovi Mađare i podseća kako je istorija uvek bila nemilosrdna prema nama. Ovoga puta nije odlučila istorija, nego ljudi. I ljudi osećaju da su doprineli promeni, delom i zato što je Peter Mađar obilazio zemlju“, ističe Hornova. Mađari su, podvlači, ranije prilično pasivno birali političku apstinenciju, a to se promenilo. Jedan od najvećih pomaka je glasna i jasna kritika.
Dok se čekaju prvi rezultati Nacionalne uprave za povraćaj i zaštitu imovine (NVVH), lakmus-papira odgovornosti nove vlasti, izbor politikološkinje Ane Unger za njenu čelnicu, umesto Mikloša Ligetija, pravnog direktora mađarskog Transparensi internešenala i godinama najprepoznatljivijeg lica borbe protiv korupcije, izazvao je talas nezadovoljstva. „Rad uprave pokazaće da li drže obećanja. Nije još jasno kako će sve funkcionisati, ali volje ima. Vodi se i postupak protiv rukovodstva Integritetske uprave, ispituje se kako su trošili novac i izlazi na videlo da su ga trošili po skupim restoranima. Dakle, nešto se ipak dešava“, govori Gabrijela Horn.
Dok završava rečenicu, digitalnim etrom stiže vest da je Tisa upravo kandidovala Mikloša Ligetija za sudiju Ustavnog suda: „To mi je bila prva pomisao, da je vlada čula kritike i htela da ih nekako nadoknadi.“
Tek sada shvatamo koliko smo teško živeli. Neki su umrli zato što su im oduzeli firmu, neki zato što su im oduzeli zemlju u Hortobađu. Svi smo traumatizovani: gubitkom posla, porukama mržnje i propagandom
Gabrijela Horn
U Budimpešti kažu da se ljudi na ulicama ljubazniji, veseliji, za sagovornicu Radara, novinarku koja šesnaest godina gotovo nikada nije dobijala odgovore državnih organa na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, pa je morala i na sud, situacija je neuporedivo bolja. „Sada dobijem odgovor. Na neke zahteve još čekam, ali uglavnom je zaista bolje. Bilo je i poteza koje bih kritikovala, ali promena je toliko velika da ne možete očekivati da sve odmah bude savršeno. Premijer nije čovek mog kova, ali je u kampanju uložio mnogo rada i spreman je da se izvini. U politiku je ušlo više žena, u vladi ima ljudi koji nisu političari. Nemaju iskustva i to stvara probleme, ali mislim da su građani posle Orbanove vlade upravo to i hteli.“
Prelomna tačka
Promenu je prelomio skandal iz 2024, kada se saznalo da je predsednica Katalin Novak pomilovala bivšeg zamenika direktora dečjeg doma u Bički, osuđenog jer je žrtve seksualnog zlostavljanja nagovarao da povuku svedočenja. Dva dana pred izbore, na Velikom koncertu za rušenje sistema na Trgu heroja, publiku su osvojili policijski istražitelj Bence Sabo, koji je javno progovorio o tajnoj operaciji službi protiv Tise, i kapetan vojske Silvester Palinkaš, kritičar Orbanove odbrambene politike. Orbanu nije pomogla ni podrška potpredsednika SAD Džej Di Vensa, koji je pet dana pred izbore došao u Budimpeštu.
Dan smene, kolektivnog ključanja koje briše granice, a apstraktni pojam društva postaje fizički opipljiv, duboko je urezan u kolektivno sećanje Mađara. Ozloglašeni, a milionima evra plaćeni plavi bilbordi, na kojima su se ređali Džordž Soroš, holandska evroposlanica Judit Sargentini, Žan-Klod Junker, Ursula fon der Lajen, Volodimir Zelenski, bivši premijer Ferenc Đurčanj, budimpeštanski gradonačelnik Gergelj Karačonj, pa i Peter Mađar, deceniju su visili Budimpeštom kao deo vladinih i stranačkih kampanja mržnje i stvaranja atmosfere straha.
„Bilbordi su nestali nedelju dana posle izbora“, ističe Nora Beni, finansijska stručnjakinja sa trideset godina iskustva u reviziji i poreskom savetovanju. Proizvodile su ih takozvane NER agencije, okupljene oko Sistema nacionalne saradnje, koje su dobijale državne poslove, a danas su zatvorene ili pred gašenjem. „Ako ste bili na pravoj strani, dobijali ste više, ako niste, ništa. Ako ste hteli deo kolača, morali ste da se povinujete“, sažima ona tadašnju ekonomiju.
Transparentnost je za nju najvidljivija promena. Država objavljuje mesečne izveštaje o sopstvenim finansijama: koliki je deficit, šta se finansira, koja sredstva iz evropskih fondova planira da povuče: „Do sada nikada nismo znali šta se dešava iza kulisa. Bili smo sigurni da su brojke koje objavljuju lažne.“
Glasao sam za Tisu, ali sam bio zabrinut. Pitao sam se da li samo menjamo jednog autokratu za drugog. Ti strahovi su uglavnom nestali. Važna promena je ustavni amandman kojim je mandat premijera ograničen na osam godina
Domonkoš Adam
Vlada je najavila da će najniža starosna penzija od 1. januara 2027. da poraste sa 28.500 na 120.000 forinti, a cene u radnjama ove godine nisu poletele kao prethodne dve.
Jedan od prvih razgovora tada budućeg premijera bio je sa rukovodstvom naftne kompanije MOL, stuba ekonomije prethodnog režima. Ističe da je u javnosti odjeknulo kada se zahvaljujući profesoru Adamu saznalo da je sin jednog od najvećih vlasnika MOL-a, polagao ispite na fakultetu „pod posebnim uslovima“.
„Dosadašnja uprava je i dalje na svom mestu. MOL je delimično u državnom, a delimično u privatnom vlasništvu i od prvog dana sarađuje s novom vlašću. Gorivo je skuplje nego dok je cena bila ograničena, ali ne mnogo“, kaže Nora Beni kojoj je promena vlasti donela i jednu novu naviku.
Od pre mesec dana svako jutro uključuje Radio Košut:
„To je zaista neobično, jer je reč o javnom radiju.“
Herojski čin
Kada je Domonkoš Adam, sin Zoltana Adama, krenuo u prvi razred, Orban je drugi put došao na vlast, pa je celo školovanje proveo pod njegovom vladavinom. Organizovanju protesta prvi put se pridružio 2022. Tada su učenici budimpeštanskih gimnazija, u znak solidarnosti sa štrajkom nastavnika, krenuli u marš do Parlamenta.
Konzervativna Tisa nije njegova opcija. Na gradskim izborima podržao je političara zelenih Gergelja Karačonja, koji je u aprilu 2025. na Trgu heroja dočekao srpske studente. „Glasao sam za Tisu, ali sam bio zabrinut. Pitao sam se da li samo menjamo jednog autokratu za drugog. Ti strahovi su uglavnom nestali. Važna promena je ustavni amandman kojim je mandat premijera ograničen na osam godina“, ističe zamerajući ipak novom premijeru oštar odnos prema staroj opoziciji, jer „u njoj ima i dobrih ljudi“.
Odlično je pobediti tlačitelja na izborima, ali temeljni mehanizmi: kako društvo funkcioniše, kako se vlast sprovodi, kako rade firme, univerziteti, pozorišta, ne menjaju se preko noći
Javno obrazovanje, osnovne i srednje škole, pod Orbanom je od 2022. završilo u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je vodio penzionisani policijski general Šandor Pinter, jedan od Orbanovih najstarijih saveznika. „Ponovo imamo Ministarstvo prosvete koje vodi kompetentna osoba. Smenila je mnoge zadužene za fidesovski nastavni plan, najavila njegovu reviziju i više slobode za škole“, naglašava Domonkoš o ministarki Judit Lanert.
Na putu u belgijski Luven, na master iz računarskih nauka, da je Orban pobedio, držao bi kartu u jednom pravcu: „Više prijatelja mojih godina kaže da ili ne planiraju da odu, ili planiraju da se vrate. Definitivno planiram da se vratim.“
Sveža iz štamparije, knjiga njegovog oca je svedočanstvo jednog vremena, lične borbe čoveka svesnog rizika, ali i moralnih vrednosti. Zoltan Adam je 2023. pokrenuo etički postupak jer je sin jednog od najvećih akcionara MOL-a položio ispit iako nije ispunio uslove. Ostao je bez posla, a sud je presudio u korist univerziteta. Pred institucijama je izgubio, a u očima javnosti njegov usamljen čin je herojski.
„Ne bih da preterujem, jer hvala bogu niko nije završio u zatvoru niti je ubijen. Uradio sam najobičniju stvar, kao kada vas prevare u prodavnici pa uložite reklamaciju. Nisam nikakav heroj. Slučaj je postao simboličan i donekle se može povezati sa praksom režima da potiskuje neistomišljenike u različitim delovima društva“, ističe.
Vlast se promenila, ali se on nije vratio na posao. „Sadašnji rektor tvrdi da je samo ’običan rektor’. On i sadašnja uprava, koja je sada malo drugačija, kognitivno se distanciraju od prethodne uprave i njenog režima“, dodaje.
Protesti u Srbiji prate se sa puno divljenja, ističući da takve istrajnosti nije bilo na njihovim ulicama.
„Mađarska je imala narodno legitimisan autokratski režim, donekle sličan Vučićevom“, zaključuje Zoltan Adam, ističući da posao tek predstoji: „Čuda nema. Odlično je pobediti tlačitelja na izborima, ali temeljni mehanizmi: kako društvo funkcioniše, kako se vlast sprovodi, kako rade firme, univerziteti, pozorišta, ne menjaju se preko noći.“
