Iako uporno ponavlja da je ispunio sve što je obećao, odlazeći predsednik Aleksandar Vučić ostaće dužan i to baš onima na čije su račune šest nedelja pre oktobarskih izbora legle uplate od 20.000 do 37.500 dinara. Možda i u nadi da se zbog te pomoći neće setiti da im je u januaru 2024. obećao da će do kraja 2027. prosečna penzija dostići 650 evra.
Prošle nedelje to obećanje zaobišao je u širokom luku i samo kratko saopštio da će u decembru, baš onako kako je važećim zakonom i propisano, penzije porasti za 7,5 odsto. Drugim rečima, sve do poslednjeg meseca 2027. prosečna penzija biće oko 61.100 dinara ili 520 evra, za 130 evra manja nego što im je obećao kada je samouvereno promovisao „Skok u budućnost“.
Za 14 godina vladavine naprednjaka nominalni BDP povećan je 182 posto, javni dug 183, prosečna neto zarada 189, a prosečna penzija nepunih 165 procenata. I te brojke više govore od svih reči Vučića i Siniše Malog
Istog dana uhvatio je „muštuluk“ i zaposlenima u javnom sektoru da će im plate od decembra porasti za osam odsto, uz procenu da će tog meseca prosečna neto zarada dostići 148.500 dinara ili 1.200 evra. Iako tvrdi da vlast na čijem je čelu vodi računa o „bakama“ i „dekama“, baš njima je time poručio da će im primanja uskoro pasti sa sadašnjih 47,5 na 43 odsto prosečne zarade.
Poređenja radi, pre dolaska SNS-a na vlast, 2011, prosečna penzija bila je 58 odsto, a dve godine ranije čak 62 odsto prosečne plate. Tokom naprednjačke ere taj odnos se pogoršavao na štetu penzionera i već osam godina prosečna penzija manja je od polovine prosečne plate. Pritom će, ako se izuzme 2022, dogodine taj odnos za najstarije biti najnepovoljniji u modernoj istoriji Srbije. Cinici bi rekli da se SNS prema najsiromašnijim i socijalno najugroženijim odnosi kao član TNT grupe Bob Rok, čija je deviza „bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi“.
Rekordnu decembarsku razliku između prosečnih zarada i penzija, od 87.500 dinara, neće pokriti jednokratna, predizborna „infuzija“ najstarijima od 20.000 do 37.500 dinara. Kvaka je u tome što populistička vlast tvrdi da vodi računa o najstarijima i najsiromašnijima, a baš njihova primanja već 14 godina kaskaju za svim ostalim ekonomskim parametrima.
Ako laže koza, ne laže rog. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, od 2012. do 2026. nominalni bruto domaći proizvod povećan je 182 posto, prosečna neto zarada skoro 189, a penzije nepunih 165 procenata. Uz to, brže od penzija raste i javni dug, koji je od kraja 2011. do jula ove godine povećan 183 posto, sa 14,8 na više od 41,8 milijardi evra.
Sreća u nesreći je da Srbija nije SAD. Da jeste, ko bi kandidata za premijera sprečio da pred izbore obeća da će, ako pobedi, svakom punoletnom isplatiti 10.000 dolara, duplo više nego što je Amerikancima obećao Donald Tramp. Pa nek košta koliko košta. Ionako će to sve narod p(oz)latiti
Te brojke više govore od svih reči Vučića i ministra finansija u ostavci Siniše Malog, dok se formalno nadležni, doskorašnja ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski i direktor Fonda PIO Relja Ognjenović ionako nisu mešali u svoj posao. No, šta god oni govorili, decembarska povišica od 7,5 odsto i to u izbornoj godini biće ubedljivo najniža još od postpandemijske 2021. Skoro upola manja nego 2024, kada su penzije nominalno povećane za rekordnih 14,8 odsto, a u još tri navrata, 2023, 2025. i 2026. su rasle po dvocifrenoj stopi, između 10,9 i 12,2 odsto.
„Pokušali smo da penzije prate plate“, kaže Vučić. Možda i jeste pokušao, ali očito nije uspeo. A 25. oktobra saznaćemo i koliko je ljudi ubedio da bez njega neće biti ni – penzija. Kao da ih iz sopstvenog džepa isplaćuje čovek koji van politike skoro da i nema dana radnog staža. Sreća u nesreći je da Srbija nije SAD. Da jeste, ko bi kandidata za premijera sprečio da pred izbore obeća da će, ako pobedi na izborima, svakom punoletnom isplatiti 10.000 dolara, duplo više nego što je Amerikancima obećao Donald Tramp. Pa nek košta koliko košta. Ionako će to sve narod p(oz)latiti.
