Ako nekako ikad dođemo do tog Ekspa 2027, postoji jedna stvar koju nikako ne smemo da zaboravimo da uvrstimo u paviljon naše zemlje kako bismo se adekvatno i verodostojno predstavili svetu, jer naravno, svi žele da se predstave najbolje što mogu, pa možda i malo više od toga.
I ne, ne mislim na korupciju, iako može i to. Čak bi ceo Ekspo i sami ti paviljoni mogli biti eksponati koji personifikuju tu toliko nam dragu i u DNK utkanu korupciju.
Nisu ni bezakonje i nepostojanje pravne države. Nisu ni razorene i gotovo nepostojeće institucije, ali mora se priznati, to bi za svakog kreativca bio ogroman izazov da predstavi u paviljonu nešto što ne postoji.
Krv i vernost
Možemo naravno sad nabrajati još gomilu naših osobenosti i zaštitnih znakova, brendova takoreći, ali ovde je reč o nečemu malo novijeg datuma, a što je vrlo brzo postalo još jedno obeležje ove zemlje i, još preciznije, ove države u svega nekoliko godina. Batinaške bande Srpske napredne stranke, koje idu okolo i tuku pošten svet, definitivno su postale jedan od zaštitnih znakova ove države, koja se više i ne krije u onome što radi.
Bande SNS-a, koje idu okolo i tuku pošten svet, definitivno su postale jedan od zaštitnih znakova ove države
Nekada je ovaj narod imao hajduke, ljude koji su se suprotstavljali silniku i zavojevaču i branili narod. Danas imamo batinaše, ljude koji rade za silnika i zavojevača i napadaju narod. Batinaši su za vrlo kratko vreme postali nezaobilazna pojava u javnosti, a sve je počelo onomad kada je predsednik države otkrio da se po crkvama okupljaju neki ljudi koji ga mnogo vole i koji mu se krvlju zaklinju na vernost. Od milošte su ih državni i stranački funkcioneri i režimski tabloidi u javnosti nazivali „lojalisti”, ali ispostavilo se da je „batinaši” nekako mnogo prigodniji naziv, s obzirom na to da ti ljudi uglavnom batinaju druge kad god im se ukaže prilika i kad god im se, naravno, tako naredi i za to im se adekvatno plati.
Oni su postali nezaobilazan kolorit na stranačkim okupljanjima Srpske napredne stranke, mitinzima predsednika države, ali i tokom građanskih protesta kada se proceni da bi građanima moglo da padne na pamet nešto što ne bi trebalo, pa da se malo predupredi. Jeste, reći ćete, za brigu o bezbednosti svih građana postoji policija, kakvi, bre, batinaši, ali nemoj da ste naivni, kad se dobro zna da u poslednjih godinu, godinu i po dana policija postoji da bi brinula ne o bezbednosti svih građana nego o bezbednosti batinaša dok batinaju građane.
Predsednikova blaga ruka
Najsvežiji primer su dešavanja u Užicu, gde su SNS redari i batinaši najpre pokušali da iz kafića isteraju građane kako bi na trgu mogao da se održi skup Srpske napredne stranke, a kada su građani odbili da izađu, batinaši su ih pretukli. Dok su u prslucima sa likom Ratka Mladića makljali čoveka koji leži na zemlji, ovaj performans su praktično obezbeđivali policajci u civilu, koji su se legitimisali i reagovali tek kad su videli da će batinaši ubiti čoveka ako ih neko ne zaustavi.
Nema savršenije metafore sadašnje vlasti od 10 likova koji ubijaju od batina čoveka na zemlji samo zato što nije na njihovoj strani
I upravo bi ovaj događaj mogao biti najbolja rekonstrukcija 1/1 za paviljon Srbije na Ekspu. Uđeš u paviljon, a tamo te sačeka 10 muflona i prebije te za sve pare, dok na sebi nose lik Ratka Mladića. A onda ih, ako se ikada desi da pravosuđe reaguje i pokrene postupak protiv njih, predsednik pomiluje i kaže da su sve to fini momci koji su odležali svoje i šta tu sad ima da ih provlačimo po sudu. I zaista, nema savršenije metafore sadašnje vlasti od 10 likova koji ubijaju od batina čoveka na zemlji samo zato što nije na njihovoj strani.
