Kažete da sanjate velike snove za budućnost Srbije. Kažete da za Srbiju imate visoke ciljeve. Kažete da Srbija patriotu poput vas imala nije. Smanjite doživljaj. Od te vaše preterane ljubavi, Srbija se davi. Prištedite emocije. Biće vam potrebne – kad postanete niko. I kad svi prestanu da vas vole. Tad volite i lažite – sebe.
Kad odete, zaboravićemo sve što o vama znamo. Sve ono što nam sada patetično otkrivate, a od čega nam se bljakće. Baš nas briga – ko vam je mama, ko vam je tata, ko baba, ko deda, odakle ste potekli, koliko dece imate, o čemu maštate, za koji klub navijate… Baš nas briga za vaše krave – Gizelu, Krilovu, Šarulju, Šarenku i Jagodu… Baš nas briga na kojoj livadi su pasle i kako ste ih štitili od obada.
Dok se vi veselite, na Kosovu narod leleče. Dok vi pevate da Srbiju ne date, bageri ruše srpske kuće i objekte. Dok se u taktu muzike nevešto klatite, srca meštana Zubinog Potoka – pucaju od tuge. Dok vi dolivate rakiju, duše ovih napaćenih ljudi gase se
Ono što ćemo pamtiti kad odete je, da na tulumima ispod šatri, volite da cugate. Dok se vi veselite, na Kosovu narod leleče. Dok vi pevate da Srbiju ne date, bageri ruše srpske kuće i objekte. Dok se u taktu muzike nevešto klatite, srca meštana Zubinog Potoka – pucaju od tuge. Dok vi dolivate rakiju, duše ovih napaćenih ljudi gase se. Taj večni plamen njihove istinske ljubavi prema rodnom kraju – vi ste nadjačali pesmom. Vi, koji ste se kleli, da po cenu svog života, Gazivode ne date. Sad ste to učinili. I Gazivode ste izdali.
Ne vredi vam falš pevanje – da ste momče sa Kosova i da se ponosite time… To kaže pesma. A, šta vi kažete? Pravite grimase bola, grimase tuge, grimase čežnje, grimase očaja… Neubedljivo. Posprdno. Jeftino… I nadasve – kukavički. Lako je ispod šatre biti patriota. Lako je ispod šatre voleti zemlju. Lako je ispod šatre braniti je. Zašto tog dana niste bili tamo, da Gazivode branite? Pevajući patetično da Srbiju ne date, vi – momče sa Kosova, poreklom iz Čipuljića, rođeni u Beogradu – pokazali ste da sem praznih reči, ništa drugo nemate. Pokazali ste da vas Srbija ne zanima. Pokazali ste da volite samo sebe i vlast koju imate.
U nedostatku novih bajki iz svog života, očekujemo da nam, dok ne odete, patetično otkrijete i koji broj obuće nosite. Koji broj košulje. I da nepristojno, naše noseve zavučete tamo gde im mesto nije – ne bi li nam saopštili kakav donji veš volite. I da li se znojite… I još mnogo toga izblebetaćete. A, mi ćemo tu vašu fotošopiranu sliku, da poklonimo vama – kad odete. Dok se to ne dogodi, u petoj ste brzini. Izbore raspisujete u stilu – hoćete, nećete, pre ili kasnije… Ne znate šta biste. Rado bi se povukli, kako kažete, ali želite da ostanete neko – da spasite Srbiju. Vi, koji ste Srbiju – dok ste neko, kao niko pre vas uništili.
Pričate viceve. Mazite mačiće. Dok Deliblatska peščara bukti, vozite se fijakerom u Belegiš na slavlje. U Kokinom Brodu, bez trunke sluha pevate – idem preko zemlje Srbije. Umesto da zbog elementarne nepogode zatvorite gradilišta, vi radnicima nosite sladoled – da se rashlade
Ovih dana špartate uzduž i popreko. Kupreška visoravan. Bugojno. Tvrdite, kako većina za ta mesta pre vas nije čula. Kad već bulaznite, zašto ne rekoste da pre vas ta mesta nisu ni postojala. Zvuči luđe. A, kad je ludo, nek’ bude skroz. Ionako sve liči na cirkus. Kliberite se. Pričate viceve. Mazite mačiće. Dok Deliblatska peščara bukti, vozite se fijakerom u Belegiš na slavlje. U Kokinom Brodu, bez trunke sluha pevate – idem preko zemlje Srbije. Umesto da zbog elementarne nepogode zatvorite gradilišta, vi radnicima nosite sladoled – da se rashlade. Ručni frižider, naopako otvarate. Nek’ vam bog pomogne – u crkvi držite konferenciju za štampu (!!!) i ljubite upaljenu (!!!) sveću. Neki nov običaj. Kad naredni put to uradite, pazite, molim vas, da se ne potpalite. Menjate vodotok Ibra, da kaznite Albance. Čekamo da Jadransko more premestite na mesto Panonskog i da tako kaznite Hrvate i Crnogorce – a častite Srbe.
Za svako mesto u koje navratite – nešto vas vezuje. U svakom mestu kanu vam suze. U Temskoj, Gorčincima i Svrljigu, učite kako se prave lokalni specijaliteti – vurda i belmuž. S domaćicama razmenjujete recepte… Tamo preko Drine – u Čipuljiću, mestu svojih predaka, golom rukom sa roštilja skidate ćevape! I gle!!! Vrelo je, čudom se čudite!!! Na živopisnom seoskom vašaru birate šećerleme i teatralno plaćate. Dvesta dinara lako dajete. Vi, koji zemlji, još lakše milijarde otimate.
Dok ste to što jeste, radite štagod poželite. Samo nemojte narod da huškate – da nisu ni bosanski, ni hrvatski, ni crnogorski Srbi. Ni Srbijanci. Već samo – Srbi. Čemu krešendo? Snizite ton. Pa, Srbi su. S tim, što odrednice vezane za kraj u kojem Srbi žive, oduvek postoje. A, vi ih ukidate. Sada. Da biste podelili narod – na one kojima je to bitno i one – kojima nije. Huškate jedne na druge. Zavadi, pa vladaj – vaš proveren recept. Radite štagod vam se prohte. Dok vam se može. I pamtite…
Trebaće vam uskoro – kad postanete niko. Za uspomenu i dugo sećanje…
