Dva politička skupa u dva dana vikenda slikovito su pokazala uverljivost novog predizbornog slogana naprednjaka „Ujedinjena Srbija“, lansiranu od strane čoveka najzaslužnijeg za oštru polarizaciju koja je zemlju dovela do ivice sukoba. Nova naprednjačka promotivna fraza, koja je zamenila dosadašnju, „Srbija pobeđuje“ (često na ulicama dopunjenu tekstom „jer studenti pobeđuju“), podsetila je na termin koji je javno promovisao upravo Aleksandar Vučić, predsednik svih građana: perverzno inverzno.
Uz masovnu i sasvim očiglednu upotrebu državnih resursa i brojna svedočenja o pritiscima na građane, naročito u javnim preduzećima, u subotu je pred Skupštinom Srbije održan miting vladajuće stranke „Srbija − jedna porodica“, sa Vučićem kao jedinim govornikom i njegovim standardnim iznošenjem obećanja na koja ga ništa ne obavezuje. Sve to, naravno, uz uobičajenu kombinaciju satanizacije političkih protivnika i „iskrenog“ poziva tih i takvih na „dijalog“.
Dan kasnije i studenti su, pod parolom „Sve se vidi na Vidovdan“, okupili svoje pristalice u Kraljevu, ali uz brojne prepreke i dobrovoljnu pomoć građana u njihovom prevazilaženju (policija, recimo, uoči skupa nije dozvolila prolaz kamiona sa tehničkom opremom za postavljanje bine, pa je pomoć Kraljevčana stigla rekordnom brzinom, posle jednog poziva na društvenim mrežama). „Pokušali su da nam unište demokratiju“, baš negde u to vreme, perverzno inverzno uveravao je Vučić svoje pristalice.
Mobilizacija za izbore za koje se ne zna kada će ih biti
Iako se i dalje ne zna kada će izbori zaista biti raspisani, glavni konkurenti vikend skupovima održali su važnu vežbu mobilizacije svojih snaga, uz vrlo štedljivo slanje nekih poruka o izbornim planovima. Da li se zaista isplatio sav taj napor po izuzetno vrelom vremenu, pogodnom samo za odmor?
Iako je najavio ostavku na predsedničku funkciju, Vučić nije objasnio zašto namerava to da učini, niti ga je to bilo ko pitao, jer je svima jasno da je reč o poznatoj igri autokrata koji „poštuju Ustav“ pa se sele sa predsedničke na premijersku funkciju, i obratno
Kada je reč o skupu vlasti, deluje da je mnogo više informacija u subotu dobio njen politički vrh, nego sami građani kojima se predsednik obratio: skupom na čije organizovanje je potrošeno mesec dana, mnogo novca i neobično veliki broj propagandnih spotova, napravljen je precizan „snimak“ sposobnosti stranačkih koordinatora da odgovore postavljenom zadatku. U političkoj borbi to jeste važno uvek, ali poseban značaj dobija u vremenu kad više nema unapred osigurane pobede, na koju su naprednjaci navikli.
Zato je, čak i ako nisu tačne tvrdnje sa društvenih mreža o „zavrtanju ušiju“ zbog neispunjenih kvota, poznavaocima tehnologije političkog rada jasno da posle subotnjeg uvida u stvarno stanje, sledi „zatezanje“ stranačkog aparata, kako bi mobilizacija u danu glasanja, kad god on bude, bila uspešna.
Od „najvećeg skupa ikada“ do petog mitinga naprednjaka
Jedan detalj pokazao je da je, uprkos svim pričama o „najvećem skupu ikad“, kod naprednjaka unapred postojala svest da ni do sada najsnažnija kampanja pozivanja na skup, nije mogla dovesti do blistavog odziva građana: dobar deo prostora ispred Skupštine unapred je popunjen šatorima i drugim objektima, raširena je i zastava dugačka 500 metara, tako da je smanjen prostor namenjen učesnicima skupa.
Svakako se računalo i na pomoć policije, koja nije izostala. Prema zvaničnoj proceni institucije koja odavno višestruko uvećava brojnost skupova pristalica vlasti i umanjuje procene o masovnosti opozicionih skupova, pred Skupštinom je bilo 207.000 okupljenih ljudi. O uverljivosti te procene slikovito govori računica koju je politikolog Aleksandar Ivković odmah izveo na svom Iks nalogu – „šest Slavija, dva 15. marta“ (ako bi se kao relevantni uzimali podaci koje objavljuje MUP).
Uz precizno navođenje metodologije rada i objavljivanje fotografije pomoću koje je procena izvršena, organizacija Arhiv javnih skupova saopštila je, s druge strane, da je broj prisutnih bio 32.500, odnosno da je reč o petom po veličini skupu u organizaciji aktuelne vlasti.
Sasvim očekivano za Vidovdan, datum velikog simboličkog potencijala i lokaciju na kojoj je odlučeno da se taj dan ponovo obeleži (blizina Kosova), solidno posećeni studentski skup u Kraljevu dominantno je bio posvećen upravo temi Kosova
Ipak, teško da je taj podatak, ako se uzme kao tačan, dovoljan argument za ocenu o „totalnom debaklu vlasti“, kojom se nakon skupa sladio dobar deo njenih protivnika. Ta vrsta zaključaka, naime, ne uzima u obzir činjenicu da uz svaki događaj na terenu na scenu stupa moćna propagandna mašinerija, uvek spremna da činjenice nadogradi i obrne.
Konačni proizvod isporučen pristalicama vlasti zakovanim pred TV ekranima dosta uspešno je bio spakovan tako da ostavi utisak snage, koji se, potom, potvrđuje i dopunjava svakodnevnim novim epizodama, počev od promocije novih sredstava Vojske i brojnim drugim Vučićevim obraćanjima u nedelju, preko najave novog ekonomskog plana u ponedeljak i potonjeg daljeg beskonačnog niza obećanja sve svetlije budućnosti. Pod uslovom da Vučić ostane na vlasti, naravno.
I pored informacija o ucenjenim građanima, činjenice da se čak i na TV Informer moglo videti da mladići u identičnim belim majicama koji su došli na naprednjački skup kriju svoja lica kao da se nečeg stide, kao i pored ponovljenih scena masovnog odlaska preko Brankovog mosta u pravcu parkiranih autobusa baš u vreme Vučićevog govora, njegovi politički protivnici možda ne bi trebalo da se olako prepuste seirenju. Deluje da bi im korisnije bilo da imaju u vidu da su svi ti ljudi, makar i nevoljno, ipak došli na skup. Zar nije, onda, logično očekivati i da će, čak i protivno svojim uverenjima, i na izborima glasati upravo za vlast kadru da ih uceni ili potkupi? I zar taj glas nije jedino što se, zapravo, računa?
Sve opcije otvorene dok se jedinom lideru naprednjaka ne slože sve „kockice“
Zastrašujuća svedočenja o nikad jačim pritiscima na građane dodatno je učvrstila još jedno uverenje opasno za pobunjenu Srbiju − da aktuelna vlast samo na taj način dobija podršku. Gubi se iz vida realnost u kojoj, prvenstveno zahvaljujući snažnoj propagandi i kontroli informacija, veliki broj građana zaista veruje vlasti, iskreno je spreman da „brani Vučića“ i istinski uživa da gleda kako „njegovi prijatelji“, humanoidni kineski roboti Milutin i Dragutin, kakvi će se „uskoro proizvoditi u Srbiji“, trupaju uz moravac. A ima i onih koji podršku naprednjacima daju iz čistog koristoljublja, ali bez pritiska.
Osim robota koji prave maglovitu sliku o nezadrživom napretku, podizanju uzbuđenja u redovima ljudi koji veruju Vučiću verovatno donosi i njegova najava ostavke na predsedničku funkciju u nedeljama koje dolaze, iako nijednog trenutka nije pokušao da objasni zašto namerava to da učini, niti ga je to bilo ko pitao. Istovremeno, deluje da je svima ostalima, uključujući i strane posmatrače, jasno da je reč o poznatoj igri autokrata koji „poštuju Ustav“ pa se sele sa predsedničke na premijersku funkciju, i obratno.
Uprkos svim pričama o „najvećem skupu ikad“, kod naprednjaka je unapred postojala svest da ni najsnažnija kampanja neće dovesti do blistavog odziva, pa je dobar deo prostora ispred Skupštine popunjen šatorima i drugim objektima, a raširena je i zastava dugačka 500 metara
Ono što, međutim, i dalje nije jasno jeste kakva nas izborna agenda očekuje, prvenstveno zato što Vučića ništa ne obavezuje da najavljenu ostavku zaista podnese u pomenutom nepreciznom kratkom roku. A ima procena i da diskutabilna brojnost subotnjeg skupa nije baš preporuka za ulazak u izborni obračun pre isteka krajnjeg zakonskog roka. Biće, zato, da i posle vikend-vežbe, ostaje na snazi staro pravilo − Vučić se sprema za različite opcije i drži ih otvorenim sve dok mu se ne slože sve „kockice“, među kojima je jedna od važnijih podatak o raspoloženju javnog mnenja. Visoko na listi faktora od značaja je i stepen izborne spremnosti protivničke strane.
„Srbija ili mafija“
O toj temi, međutim, nismo baš mnogo saznali posle studentskog skupa u nedelju u Kraljevu. Sasvim očekivano za Vidovdan, datum velikog simboličkog potencijala i lokaciju na kojoj je odlučeno da se taj dan ponovo obeleži (blizina Kosova), solidno posećeni skup dominantno je bio posvećen upravo temi Kosova. Profesori izmeštenog Prištinskog univerziteta, studenti, građani Kosova, govorili su o problemima sa kojima se svakodnevno nose, a citiran je i Milo Lompar, „glavna zvezda“ prošlogodišnjeg vidovdanskog protesta, čiji je tadašnji nastup bio povod za brojne podele i obračune na strani protivnika vlasti, koji i danas traju. Čuli smo i pravog guslara, koji je izveo pesmu Vidovdane moj očinji vide mitropolita Amfilohija, govor posvećen problemima crkve…
Bilo je, među nepotrebno brojnim i neumesno dugim govorima i drugih tema, pa bi možda najpoštenije bilo reći da je skup poslužio za iznošenje problema koji muče građane, ali bez jasnog plana kako da se oni sistemski reše. Izgovoren je i slogan „Srbija ili mafija“ koji deluje kao nastavak priče o „krvavim šakama“ sa početka protesta, koja je objedinila građane različitih političkih pogleda, da bi, potom, nestala bez jasnog obrazloženja.
Sa subotnjeg skupa mnogo više informacija dobio je politički vrh, nego sami građani kojima se predsednik obratio. Tim okupljanjem, za koje je potrošeno mesec dana i mnogo novca, napravljen je precizan „snimak“ (ne)sposobnosti SNS koordinatora da ispune propisane kvote
Najzanimljivije pitanje otvorila je, međutim, činjenica da je te reči izgovorila Jelena Pavlović, predstavljena kao „advokat iz Beograda“ a zapravo poslanica u Skupštini Srbije koja je tu funkciju dobila na listi „Mi, snaga naroda“ doktora Branimira Nestorovića, koju je u međuvremenu napustila. Da li to znači da su studenti odustali od ograđivanja od političkih funkcionera, ili je reč o selektivnom pristupu, sa zasad nepoznatim kriterijumima? Do izlaska ovog broja Radara iz štamparije, možda od tajnovitih studenata čak i stigne neko razjašnjenje, jer je reč o temi koja je izazvala velike podele i teške međusobne optužbe u kritičkom delu javnosti.
S obzirom na scene koje smo do sada gledali, važno je reći i da su oba skupa protekla bez nasilja. Ipak, ako su i dalje potrebne potvrde da se vlast neće libiti ama baš ničega što joj koristi za izbornu pobedu, u subotu smo to ponovo dobili. Ovoga puta u vidu upada nepoznate osobe u stan iz koga je postavljena parola „Studenti se bore i za vas“, nakon čega je policija privela fotografe i studentkinju prisutne u stanu, a ne tu osobu.
Na novu moguću opasnost upozorio je politički analitičar Dragomir Anđelković, prema čijim saznanjima su u poslednjih šest nedelja naprednjaci u svakoj opštini formirali po tri tima za pritisak − na biznis, na primaoce socijalne pomoći i na ljude koji su podneli zahtev za legalizaciju, kojih ima dva i po miliona. Prema njegovoj oceni, u narednim nedeljama legalizacija će postati jedna od ključnih tema, jer tu leži ogroman potencijal za pritisak.
Šta god u narednoj fazi budu morali da prežive pobunjeni ili makar samo nedovoljno lojalni građani, univerzitet, pravosuđe i zemlja u celini, jedno je sigurno: Vučiću je najteže i njegova žrtva je najveća. Ili bar on tako misli i neprekidno nas u to ubeđuje. Ponovio je taj obrazac i na subotnjem „panađuru“ (termin profesora Zorana Stojiljkovića), kada je, nastupivši posle Vesne Zmijanac, Ace Lukasa i drugih zabavljača, govor završio prilično nervoznom porukom slušaocima: „Hajde, ljudi, vi ste u majicama, ja sam u odelu!“
Deluje, posle svega, da pobunjena Srbija ima kapacitet, ali još uvek ne i dovoljno pouzdan i jasan plan kako da čoveku pomogne i oslobodi ga obaveze da toliko izgara boreći se za svetlu budućnost.
