Predatorsko okruženje moćnih. Nekažnjivost za proždrljivce koji vrebaju i otimaju globalna zajednička dobra. Tako nedavni izveštaj Amnesti internešenela opisuje najgore napade na poredak zasnovan na pravilima iz 1948, tokom prošle i početkom ovde godine.
Dok predvodnički trojac: Donald Tramp, Vladimir Putin, Benjamin Netanijahu, baca međunarodno pravo u blato, gazeći sve pred ciljevima ekonomske i političke dominacije, tek malo država je smoglo hrabrosti da se suprotstavi izbacivanju diplomatije kroz prozor jezivim zvukom oružja. Predatorski, alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i guši proteste. Koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje, zloupotrebljava zakon kao oružje. Ne zasniva se na poštovanju naše zajedničke čovečnosti, već na trgovinskoj nadmoći i tehnološkoj hegemoniji. Baš tako opasno, sumira se stanje ljudskih prava širom 144 države u izveštaju Amnesti internešenela.
Genocid u Gazi, napad na Iran i Ukrajinu, ratovi u Sudanu i Kongu, samo su neka od najjezivijih ratišta koja svakodnevno odnose žrtve, civile, širom sveta. Ratova koji su duži, kompleksniji i uništavaju čitave generacije.
Amerika od dolaska Trampove administracije izvodi nezakonite napade u Venecueli i Iranu. Rusija u petoj godini agresije protiv Ukrajine čini veoma teške zločine, uključujući i ono što može predstavljati zločine protiv čovečnosti
Saučesništvo političkog sveta je očigledno. Na besomučne napade američkog predsednika Donalda Trampa na Međunarodni krivični sud Evropa reaguje mlako. Ni Ujedinjene nacije se nisu bar deklarativno suprotstavile izvozu oružja Izraelu. I Srbija učestvuje u toj prodaji, primećuje Amnesti, dodajući da je u prvoj polovini 2025. godine Srbija izvezla municiju u vrednosti od preko 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze Sporazuma o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu.
„Srbija je odbila zahteva po osnovu slobode informisanja za detalje o transferima između dve zemlje“, piše Amnesti.
„Prolazimo kroz prilično težak istorijski trenutak. Gledajući svu humanitarnu krizu, na neki način doživljavamo globalnu katastrofu“, kaže za Radar Erika Gevara Rosas, viša direktorka za istraživanje, zastupanje, politiku i kampanje Amnesti internešenela.
Protiv predatora, kojima je, kaže psihologija, udobno da koriste nasilje za postizanje željenog cilja, poslednja odbrana su građani, globalni otpor, aktivizam generacije Z i, nada se Erika Gevara Rosas, advokatica za ljudska prava, procesi pred Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnim sudom za ljudska prava.
Tramp, Netanijahu, Putin prednjačili su u represiji i nasilju masovnih razmera kako bi ostvarili ekonomsku i političku dominaciju. Koje su ključne tačke u kolapsu međunarodnog prava?
Zabrinuti smo zbog napada na ljudska prava i ono što zovemo međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima. Vlade napadaju mehanizme i institucije kao što je Međunarodni krivični sud (MKS). U slučaju SAD to je sasvim vidljivo kroz nezakonite sankcije protiv zvaničnika MKS, specijalne izvestiteljke za situaciju u Palestini i palestinskih organizacija koje pokušavaju da iznesu dokaze pred Međunarodni krivični sud. U Rusiji domaći sudovi izdaju naloge za hapšenje zvaničnika MKS-a. U drugim zemljama, pokušavaju da repliciraju slične napade na ličnosti i mehanizme čija je uloga da obezbede međunarodnu pravdu i odgovornost za vlade koje čine zločine protiv sopstvenog stanovništva.
Možda je ključna prekretnica nekažnjivost za izvršenje nezakonitih napada, kršenja Povelje UN. Amerika od dolaska Trampove administracije izvodi nezakonite napade u Venecueli, Iranu, vodi zajedničku kampanju sa Izraelom koja je izazvala odmazdu Irana. Rusija je u petoj godini agresije protiv Ukrajine i čini veoma teške zločine prema međunarodnom pravu, uključujući i ono što može predstavljati zločin protiv čovečnosti. I sve to bez ikakve kazne.
Napadi na Međunarodni krivični sud su bez presedana. SAD su uvele sankcije protiv tužilaca i sudija, Rusija, takođe, ne zaostaje u napadima. Može li MKS i dalje da obezbedi pravdu žrtvama najtežih zločina na svetu?
Sankcije SAD i ruski progon zvaničnika su otvoreni napadi, ali postoje i druge vrste pritisaka. Tu je i ćutanje drugih država, saučesništvo, takozvana neutralnost u odbrani poslednjeg utočišta za žrtve zverstava, najtežih zločina protiv čovečnosti, uključujući i genocid. Ali, MKS nije samo napadan zbog veoma ozbiljnog rada na istrazi nekih od zločina i gonjenja političkih lidera, uključujući Putina i Netanijahua. Uprkos svemu, sud demonstrira efikasnost. Pozdravili smo potvrdu optužnice protiv bivšeg predsednika Filipina Rodriga Dutertea. Zato je važno da države, posebno članice Evropske unije, zaštite MKS od sankcija. Postoje mehanizmi unutar sistema, kao što je statut o blokiranju, koji su važna opcija za zaštitu MKS-a od napada, uključujući i sankcije SAD. Nažalost, ne vidimo da preduzimaju stvarne akcije. Mi, kao Amnesti, u okviru našeg mandata se sastajemo sa zvaničnicima, liderima različitih zemalja u Evropi. Govore prave stvari, ali prave mere nisu preduzeli.
Gaza je primer licemerja, dvostrukih standarda… Svedočimo genocidu uživo. Istovremeno, vidimo i otpor, ljudi izlaze na ulice, osuđuju genocid, zahtevaju od svojih država akciju, ali Izrael nastavlja da deluje potpuno nekažnjeno
Pomenuli ste ćutanje malih zemalja, ali čak i države srednje veličine deluju potpuno paralizovano, nesposobne ili nevoljne da progovore u zaštitu osnovnih ljudskih prava. Rat u Gazi je primer. Da li su ljudska prava garantovana međunarodnim pravom postala, ili su uvek bila „roba“, kako to naziva Stiven Vitkof, izaslanik SAD za Bliski istok? Da li je međunarodno pravo izgubilo svako značenje?
Međunarodno pravo nije izgubilo značenje. Ono se selektivno primenjuje kada koristi moćnim silama, državama… Gaza je primer licemerja, dvostrukih standarda. Svedočimo genocidu uživo. Istovremeno, vidimo otpor, ljudi izlaze na ulice, osuđuju genocid, zahtevaju od svojih država akciju, ali Izrael nastavlja da deluje potpuno nekažnjeno. Nasilje se širi i na Zapadnoj obali. Šire se ilegalna naselja dok država saučestvuje u zaštiti nasilnih doseljenika koji čine zločine, kršeći ljudska prava Palestinaca. Izrael nastavlja da nameće sistem aparthejda protiv svih Palestinaca, kontroliše njihove živote. Povećeva se broj proizvoljno pritvorenih Palestinaca, uz veoma ozbiljne izveštaje o seksualnom nasilju, mučenju, prisilnom nestanku pritvorenih u zatvorima u Izraelu. Međunarodna zajednica ne samo da je potpuno paralizovana i tiha, već je saučesnica. Mnoge države nastavljaju da dostavljaju oružje Izraelu, uprkos globalnim pozivima na potpuni embargo. Znamo da je to oružje korišćeno za veoma ozbiljne zločine, uključujući genocid u Gazi. Neuspeh EU da suspenduje Sporazum o pridruživanju sa Izraelom je jedan od izraza tog saučesništva, dvostrukih standarda, licemerja koje hrani nekažnjivost.
Izveštaj Amnestija navodi da je u prvoj polovini godine Srbija izvezla municiju u vrednosti od preko 55 miliona evra u Izrael, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Koje su posledice kada neka zemlja to učini?
Takva država bi morala da bude pozvana na odgovornost. Uprkos brojnim zahtevima, Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju kojom se zahteva potpuni embargo na prodaju oružja Izraelu. Amnesti je pokrenuo više kampanja širom sveta, mobilisao ljude da zahtevaju od svojih država obustavu prodaje oružja, uključujući i Srbiju za koju znamo da nastavlja prodaju oružja Izraelu. Oružja koje, iako nismo dokumentovali specifične dokaze o srpskom specifičnom oružju ili delovima koji su korišćeni za izvršenje zločina, znamo da Izrael koristi za izvršenje veoma ozbiljnih zločina. Nadamo se da će u nekom trenutku Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud pravde uzeti ove činjenice u obzir i pokrenuti istrage protiv onih država koje su bile saučesnice u izvršenju svih ovih zločina.
SAD su postale kršioci ljudskih prava širom sveta. To je veoma zabrinjavajuće. Ne zato što nisu vršile napade u prošlosti, već zato što to sada rade potpuno nekažnjeno. To stvara osećaj predatorskog okruženja, koji mnogi drugi lideri pokušavaju da imitiraju
U Gazi, sada u i u Libanu je jasno sistematsko kršenje međunarodnog prava. Opet, vrlo je malo kritika ili osuda. Dešavaju se i drugi zločini, poput masovnog izgladnjavanja, targetiranja i ubistava novinara, tehnologije „double tap“ napada koja ubija radnike hitnih službi.
Od 2024. dokumentujemo i teške zločine koji su počinjeni u Libanu, uključujući i masovno raseljavanje čitavih zajednica na jugu zemlje, prisustva izraelske vojske što, naravno, ima ozbiljne posledice. Sada smo usred nove eskalacije neprijateljstava. Nedavno objavljeni prekid vatre nije okončao kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Dokumentovali smo višestruka kršenja primirja. I dalje dobijamo izveštaje o ubijenim humanitarnim radnicima. Stotine hiljada ljudi i dalje je raseljeno u Libanu. Posebno su pogođene zajednice sa juga, prisilno raseljene na sever. Dokumentovali smo i ubistva novinara u Gazi. Organizacije koje štite novinare, poput Komiteta za zaštitu novinara, izvestile su da je Izrael ubio više novinara u Gazi nego bilo gde drugde, uključujući sve sukobe. Isti obrazac vidimo i u Libanu. Izrael ubija novinare jer želi da prikrije zločine koje čini.
Rusija je nastavila agresiju protiv Ukrajine, uključujući neselektivne napade na civile, targetiranje kritične infrastrukture, kao i sistematsko ciljanje novinara i medijske infrastrukture. Kakvi su izgledi za pozivanje Rusije na odgovornost? Kakvu ulogu civilno društvo i novinari mogu imati u tome?
Civilno društvo je, kao što veoma dobro znamo, napadnuto u Rusiji. Progon svih koji dižu glas protiv kršenja zakona koje Moskva čini unutar zemlje, a posebno u vezi sa nezakonitom invazijom u Ukrajini, povlači veoma ozbiljne rizike za te ljude. Proizvoljno se pritvaraju i suočavaju sa veoma teškim uslovima u zatvorima i dugim kaznama. Postoji i odgovornost međunarodne zajednice. Ona je preduzela neke mere. Ruski zvaničnici su sankcionisani, MKS je pokrenuo istragu i postoje nalozi za hapšenje, uključujući i Putina, donete su višestruke rezolucije Generalne skupštine UN protiv zloupotreba i pokušaja okupacije, ali to nije donelo promenu ponašanja Moskve. Rusija je, nažalost, sada osnažena. Posebno u tome učestvuju moćne sile kao što su SAD. To samo po sebi predstavlja veliku pretnju. Zato se nadam da će članice Evropske unije, posebno članice NATO, imati hrabrosti da nastave da podržavaju Ukrajinu i da pozovu Rusiju na odgovornost za počinjene zločine. Postoji predlog za osnivanje tribunala za istragu zločina agresije protiv Ukrajine.
Organizacije koje štite novinare, poput Komiteta za zaštitu novinara, izvestile su da je Izrael ubio više novinara u Gazi nego bilo gde drugde, uključujući sve sukobe. Isto se dešava i u Libanu. Izrael ubija novinare jer želi da prikrije zločine koje čini
SAD su uključene u vanteritorijalna ubistva i nezakonite napade na Venecuelu i Iran. Prete da će preuzeti Grenland. Kako vidite ovakvo ponašanje?
Ozbiljno smo zabrinuti zbog predatorskog okruženja koje, nažalost, doživljavamo, a koje SAD izgleda vode, uzimajući u obzir sve nezakonite napade, akte agresije, kršenja Povelje UN. Svedoci smo vansudskih pogubljenja koja se dešavaju na Karibima i Pacifiku pod izgovorom sprovođenja zakona. Tu su i situacije koje doživljavaju izbeglice i migranti, koji su ne samo deportovani nazad u zemlje gde se suočavaju sa ozbiljnim pretnjama i rizicima. Poput El Salvadora u kome su već doživeli proizvoljna pritvaranja i torturu.
I u Sjedinjenim Državama ovih dana snage bezbednosti, poput ICE, postaju paravojna grupa koja preti, teroriše zajednice širom zemlje. Grupa koja je ubijala američke građane, mirne protestante. SAD koje su nekada širile narativ da su branitelj ljudskih prava širom sveta, a sada su postale kršioci ljudskih prava širom sveta. To je veoma zabrinjavajuće. Ne zato što SAD nisu vršile napade u prošlosti, već zato što to rade sada potpuno nekažnjeno. Uostalom, Tramp je govorio da će potpuno uništiti civilizaciju, preteći Iranu. To stvara osećaj predatorskog okruženja, koji mnogi drugi lideri pokušavaju da imitiraju.
Progon svih koji dižu glas protiv kršenja zakona koje Moskva čini unutar zemlje, a posebno u vezi sa invazijom u Ukrajini, povlači veoma ozbiljne rizike za te ljude. Proizvoljno se pritvaraju i suočavaju sa teškim uslovima u zatvorima i veoma dugim kaznama
Kada u izveštaju pominjete predatorsko ponašanje Trampa, Putina, Netanijahua, postoji li opasnost da takvo ponašanje dovede do globalne katastrofe?
Pomenuli smo Gazu, ali imamo i Sudan, Demokratsku Republiku Kongo, a sada i Južni Sudan. Znamo šta se dogodilo u Ukrajini. Već doživljavamo određeni nivo katastrofe gde postoji patnja, patnja zajednice, i cena koju plaćaju civili je veoma visoka zbog nekažnjivosti, neaktivnosti i saučesništva. To je realnost kada su svi sistemi zaštite koje smo izgradili tokom poslednjih 80 godina potpuno napadnuti, kada se potkopava mogućnost ljudi da čak i pokušaju da traže pravdu, kao što je to slučaj sa MKS-om. Veoma je važno reći i da širom sveta postoji otpor. Ljudi izlaze na ulice. Civilno društvo preduzima različite akcije, vodi parnice na sudovima, u veoma neprijateljskoj atmosferi pokušava da razbije blokade koje su države nametnule. I pored ove katastrofalne slike istina je da postoji mnogo nade i otpora. I to treba da za nas bude važan znak promene.
Rusija je, nažalost, sada osnažena. Posebno u tome učestvuju moćne sile kao što su SAD. To samo po sebi predstavlja veliku pretnju. Zato se nadam da će članice Evropske unije, posebno članice NATO, imati hrabrosti da nastave da podržavaju Ukrajinu i da pozovu Rusiju na odgovornost za počinjene zločine
Putinova Rusija ima očigledne teritorijalne aspiracije, Amerika se ponaša u skladu sa Monroovom doktrinom, Kina želi dominantnu poziciju u Aziji, a Tel Aviv kao da radi na teritorijalnoj ekspanziji i regionalnoj dominaciji. Da li svedočimo podeli po interesnim potrebama velikih sila? Ima li ostatak sveta snage da se suprotstavi ovim planovima i kako?
Jasno je da najmoćniji pokušavaju da podele svetski kolač. Ali upravo zbog tog političkog interesa, međunarodna zajednica i druge moćne države, poput članica EU, moraju da se prilagode istorijskom trenutku, podignu na nivo očekivanja svojih zajednica i stanovništva, da tome stanu na kraj. Nažalost, ne vidimo potrebnu hrabrost. Neke države, poput Španije ili Irske, barem su se verbalno suprotstavile. Ali to nije dovoljno. Nadamo se da će države doći do koordinisanog stava i konkretnih poteza. Ne zato što Amnesti to kaže u godišnjem izveštaju, već i zato što im njihovi građani to govore kada izlaze na ulice. U Mađarskoj smo videli nešto što je donedavno izgledalo nemoguće. Promena je moguća.
Jasno je da najmoćniji pokušavaju da podele svetski kolač. Ali upravo zbog toga međunarodna zajednica i druge moćne države, poput članica EU, moraju da se prilagode istorijskom trenutku, da tome stanu na kraj. U Mađarskoj smo videli nešto što je donedavno izgledalo nemoguće. Promena je moguća
