Pobeda naprednjaka na lokalnim izborima, pokazalo se, toliko je uverljiva da je bilo neophodno maksimalno ubrzanje kako bi se zaboravila: to se maše pričom o izborima na Vidovdan i poziva opozicija na „dijalog“, to policija upada u Rektorat, to se hapse studenti, aktivisti i njihov advokat pride… Predsednik Aleksandar Vučić lično preti hapšenjem profesora i zloupotrebljava tragičnu smrt studentkinje Filozofskog fakulteta govoreći, pre rezultata istrage, o „ubistvu“; saučesnici razrađuju poruke i licitiraju imenima profesora viđenih za zatvor…
Vesti danima prestižu jedna drugu, ne ostavljajući dovoljno vremena za ocenu da li je važnija poruka nestašnog socijaliste Branka Ružića o „dobrovoljnoj političkoj eutanaziji“ koja preti toj stranci ili Balinta Pastora o odlučujućim glasovima Mađara za pobedu u Kuli; da li je potrebnije baviti se pozadinom spiskova Ivice Dačića emitovanih u nastavcima ili tumačiti nijanse priče o dva ranca sa eksplozivom ostavljena pored gasovoda u blizini Kanjiže, koju (priču) nije pratilo hitno sazivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, za razliku od, recimo, reakcije na kidnapovanje predsednika Venecuele…
Ukratko – svačeg ima, sem vesti o zakazivanju sednice Skupštine Srbije, iako je redovno prolećno zasedanje, prema poslovniku, počelo 3. marta.
Moć nemoćnih
Sigurno je samo jedno: čak i ako se 29. marta pokazalo da je SNS uspeo da sačuva glavninu svog biračkog tela, nikakve konsolidacije naprednjačke vlasti nema. A to je, opet, pouzdana najava još snažnije odmazde prema kritičkom delu javnosti, uz još bezočnija kršenja zakona, još opasnije promene zakona i još rizičnije akcije sa posledicama koje je nemoguće predvideti.
Upad u Rektorat Univerziteta u Beogradu, s rezultatom u vidu, prema mnogim ocenama, istorijskog govora rektora Vladana Đokića i potom njegovog javnog priznanja da je spreman da prihvati kandidaturu koju bi studenti od njega zatražili – te i druge greške u koracima uznemirene vlasti, jasno je, mogu samo da pojačaju surovost odmazde koja uveliko traje.
Sve eventualne naknadne operacije u deset opština u kojima su održani izbori 29. marta – bilo da se dese na ponovljenim izborima na biračkim mestima u Aranđelovcu i Bajinoj Bašti, bilo da dođe do iznenadnih promena odborničkih dresova – ne mogu promeniti činjenicu da, pojedinačno gledano, naprednjaci više nisu svuda najbrojnija snaga u lokalnom parlamentu (u Kuli SNS, bez koalicionih partnera, ima 14, a lista Glas mladih za Kulu 18, dok u Aranđelovcu ima 18, a studentska lista 20).
Uprkos svim „osiguračima“, baziranim na ličnim slabostima istaknutih pojedinaca među socijalistima i njihovoj kolektivnoj nespremnosti za hrabre poteze, jasno je i da je uznemirenje u redovima stranke do sada vernog koalicionog partnera naprednjaka Ivice Dačića sada ogromno. Da li postoji i gde je tačno tačka na kojoj se pali alarm za samoodbranu stranke navikle na privilegije vlasti ne zna se, ali je poznato da upravo socijalisti naprednjacima omogućavaju kontrolu nad bar pedesetak opština u Srbiji. Drugim rečima, iako izborno zanemoćali, toliko da nije sigurno da bi mogli da pređu cenzus kad bi bili pušteni da nastupe samostalno, socijalisti imaju moć, makar teoretsku, da rušenjem vlasti u nizu opština, poguraju proces promena koji traje, ali mu se kraj ne nazire. Njihovi dosadašnji birači, s druge strane, imaju moć da svoj glas preusmere u drugom pravcu.
Veliko je pitanje dokle bi, u slučaju pada Viktora Orbana, stigla istraga koja bi se otvorila o njegovom poslovanju i saradnicima
Već u nedelju i lojalnost drugog koalicionog partnera SNS-a, Stranke vojvođanskih Mađara, mogla bi biti na ozbiljnom ispitu, ukoliko dođe do promene vlasti u Mađarskoj, koju istraživači javnog mnjenja najavljuju. I ne samo to – Vučić bi mogao ostati bez glavnog zaštitnika na međunarodnoj, po njega sve neprijatnijoj sceni. A veliko je pitanje dokle bi stigla istraga koja bi se, posle pada Viktora Orbana, otvorila o njegovom poslovanju i saradnicima.
Da li to znači da sve umorniji i nervozniji predsednik izlaz iz duge krize zaista vidi u raspisivanju prevremenih izbora za 28. jun, kao što je nagovestio? Ili, kao i obično, pušta probne balone, dok ne završi računicu o tome šta mu se, u sve komplikovanijim okolnostima, više isplati?
Faktor Orban
Neki od faktora još su nepoznati, poput sudbine Viktora Orbana. Kupovina vremena makar do nedelje, dok ne bude poznat ishod mađarskih izbora, deluje, zato, neophodno i bar delimično objašnjava dinamiku poslednjih dana. Sve to ipak ne znači da i nakon dobijanja informacije iz komšiluka neće biti daljeg prolongiranja donošenja odluke o domaćim izborima, s nadom da će se ovdašnja situacija nekako promeniti, makar kroz raspad protivničke ekipe, u koji se ulaže veliki trud. Iskustvo kaže da Vučić obično opcije drži otvorenim do poslednjeg trenutka.
U međuvremenu, traju pripreme koje podižu tenziju i spremaju teren za različite varijante. Kroz aktuelnu verziju „dijaloga“ o izborima i spoljnoj politici – na koji su se odazvali koalicioni partneri SNS i pokret sa zvaničnim, ali suštinski nepokazanim opozicionim statusom, „Mi, glas iz naroda“ – emitovana je poruka da je Vučić spreman za parlamentarne izbore, ali da se partneri tome protive. Tek da birači ne pomisle da se demokratski nastrojen predsednik zaista plaši izbora, ukoliko ih ne bude u skorom roku.
Više raznih mogućnosti otvorio je Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista, stranke koja nikad nije samostalno nastupila na izborima – tvrdeći da se „izbori ne smeju raspisivati u trenutnoj atmosferi“ (iako su održavani čak i u vreme kovida), da je neophodna rekonstrukcija Vlade (mada je nejasno kako bi to umirilo pobunjenu Srbiju), da je potrebno da svi Srbi sa prostora bivše Jugoslavije dobiju automatsko državljanstvo Srbije (eto novih birača!), a založio se i za raspisivanje obavezujućeg referenduma (eto i nove monete za trgovinu sa inostranim partnerima).
Uprkos tome što je Vučić sam pomenuo mogućnost glasanja 28. juna, nakon što je prethodno najavljivao izbore za kraj godine, Milan Krkobabić iz PUPS-a priznao je posle konsultacija s predsednikom da nikakva odluka nije donesena: „Da li će ova godina biti izborna ili predizborna, pokazaće vreme. Situacija se menja iz dana u dan, sata u sat. Nema proroka koji mogu da definišu – biće tako i tako“, rekao je Krkobabić.
Šta sve ulazi u računicu čiji rezultat proroci ne mogu da predvide, osim zakonskih odredaba, koje nalažu održavanje predsedničkih izbora između 1. aprila i 1. maja 2027. godine, a parlamentarnih negde od polovine decembra 2027. i početka januara 2028? I osim činjenice da se sporedni Ekspo, projekat do koga je Vučićevoj vlasti naročito stalo, održava od 15. maja do 15. avgusta 2027.
Kroz aktuelnu verziju „dijaloga“ o izborima i spoljnoj politici emitovana je poruka da je Vučić spreman za parlamentarne izbore, ali da se partneri tome protive
Na prvom mestu svakako je izvesnost izborne pobede naprednjaka sa pripadajućim satelitima. A ona, posle rezultata izbora u deset opština tradicionalno izrazito naklonjenih toj opciji, nije preterano velika. Naprotiv: iako su apsolutni brojevi pokazali da je Vučić uglavnom uspeo da, makar u tim opštinama, sačuva svoje biračko telo, procentualno posmatrano, rejting naprednjaka je pao, zahvaljujući jačanju druge strane i povećanoj zainteresovanosti građana da izađu da glasaju.
Kad se tome doda antinaprednjačko raspoloženje koje, po svemu sudeći, preteže u većim gradovima, ali i očuvana energija za učešće u promenama, o kojoj govori visok odziv i veliki angažman građana na kontroli izbora – deluje da situacija po naprednjake u ovom trenutku uopšte nije povoljna. I da, pride, pojačan izborni inženjering ne bi mnogo pomogao, čak i ako bi se, zahvaljujući njemu, proizvele zadovoljavajuće brojke u ulozi rezultata: teško je, posle svega, zamisliti da bi nezadovoljni građani mirno prihvatili takvu presudu i da se ne bi upustili u odbranu izborne volje, ne pitajući za cenu. Da li je, posle svega, potrebno podsetiti da je Vučićev nedostatak hrabrosti poznat još od ranih devedesetih?
Varijanta: premijer
Ni odlaganje parlamentarnih izbora do poslednjeg roka ili makar do redovnih predsedničkih sledećeg proleća – kako bi se, spajanjem izbora, umanjio problem sa pronalaženjem odgovarajućeg predsedničkog kandidata – nije bez rizika za vlast.
Pre svega zbog ekonomskih problema koji, s obzirom na rastuću cenu nafte, neminovno dolaze, ali i zbog mogućeg prelaska aktuelnih kritičkih tonova sa Zapada u nešto konkretnije izraze nezadovoljstva. A ni nada da će se kapacitet studentskog faktora vremenom izduvati ne deluje baš pouzdano, uprkos svim „bušenjima“ kojima su studenti izloženi. Naprotiv – ta teorija važila je i do sada, pa se pokazalo da su do poslednjih lokalnih izbora studenti uspeli svašta da nauče, da se organizuju i nastave sa skupljanjem podrške građana.
U poslednjem Utisku nedelje, studentkinja sa Filozofskog fakulteta izgovorila je i nešto do sada nezamislivo: „Na lokalnim izborima se pokazalo da postoji dijalog sa opozicijom u svim mestima. Do sada se pokazalo da je svaka naša odluka podložna promenama ukoliko dođemo do novih saznjanja o tome šta nam svima ide u korist. Ono što mogu da kažem je da smo se, zahvaljujući saradnji sa opozicijom, pokazali na izborima na način na koji jesmo.“
Ima li za naprednjake ičeg goreg od mogućnosti stvaranja referendumske atmosfere u kojoj svojim spinovima, pritiscima i manipulacijama moraju da se bore protiv širokog fronta pobunjenog društva? I da li im je baš mudro da ostave dovoljno vremena da se taj front napravi?
U situaciji u kojoj ni hitno rapisivanje, ni odlaganje izbora ne rešavaju probleme vlasti, spekuliše se o varijanti u kojoj bi se Vučić u nekoj rekonstrukciji vlade preselio na mesto premijera
U situaciji u kojoj ni hitno rapisivanje, ni odlaganje izbora ne rešavaju probleme vlasti, sve češće se spekuliše o varijanti u kojoj bi se Vučić u nekoj rekonstrukciji Vlade jednostavno preselio na mesto premijera i toj funkciji vratio moć, tako da predsedničku učini nevažnom. Ulogu v. d. predsednika vršila bi, po funkciji, Ana Brbabić, a novi predsednički izbori morali bi biti održani u roku od tri meseca. Vučić bi tako, umesto do 31. maja 2027, kad mu ističe predsednički, imao siguran mandat do kraja 2027, kada bi, zahvaljujući (kratkotrajnim) efektima Ekspa, možda imao manje problema na izborima.
Nevolja s tim potencijalnim planom je u nepostojanju sigurnog naprednjačkog pobednika na predsedničkim izborima. Eventualna pobeda opozicionog kandidata i njegova potonja suštinska politička nemoć mogla bi, doduše, dovesti do razočaranja pobunjenog dela Srbije i spuštanja energije za promene, dok bi, spolja gledano, kohabitacija stvorila utisak demokratizovanja zemlje. Racionalno gledano – to bi bilo dobro za SNS.
Teško je, međutim, zamisliti Vučića koji staloženo podnosi situaciju u kojoj nije pobednik. Onog Vučića, koji ne može da podnese ni ideju gubitka izbora za mesne zajednice, pa se oni zato i ne raspisuju. A možda je baš to rešenje za (ne)voljenog predsednika – da ukine izbore? Dobar deo posla je već obavljen: posmatrači su već ocenili da se glasanje, kakvo je održano 29. marta, i ne može nazvati izborima.
