Dok se potpukovnik Marko Kričak sa direktorom policije Draganom Vasiljevićem, u predizbornoj kampanji SNS, fotografiše u društvu svojih nemačkih kolega, a potom i pojavljuje na mitingu ove stranke zajedno sa Radoslavom Repcem, „tihim herojem“ 15. marta 2025, bitno drugačija atmosfera vlada u jedinicama policije i bezbednosnih službi.
Razlika između proklamovanih vrednosti poziva i prakse koja vlada stvara nepoverenje među mladim ljudima koji tek zauzimaju svoja mesta kada vide kako nekima od njih ni nepojavljivanje na poslu, pa čak ni hapšenje po nalogu stranih službi bezbednosti, nije prepreka za uspešan nastavak karijere.
Jednako je nepoverenja među kadrovima srednjih godina koji nisu dovoljno naglo napredovali poslednjih godina (dokazani lojalisti), dok su čak i neke veteranske organizacije pojedinih jedinica pod striktnom prismotrom.
U službi kriminala
„Ti mladi policajci vide ispred sebe piramidalnu strukturu, koja je u službi kriminala“, govori izvor Radara, bivši pripadnik policije koji je zahtevao anonimnost. „S druge strane, peva im se o Kosovu, slave se slave, kopira se ustrojstvo nekadašnje Jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti – insistira se na spremnosti za izvršenje svakog naređenja, pevaju se himne tih jedinica, dok ljudi na vrhu te strukture postaju veoma bogati.“
Zbog brojnih bolovanja i zahteva za penzionisanje, broj pripadnika SAJ-a smanjen je na svega oko 60 aktivnih specijalaca. To je verovatno najmanje pripadnika od osnivanja ove jedinice
Već je zastareo beogradski vic da na Dedinju nikada nije bilo više nastanjene policije nego danas, još od vremena Ozne. Takođe, neki policajci postaju toliko uticajni da se protiv njih vode čitave kampanje na društvenim mrežama. Primer za to su još uvek aktuelni načelnik beogradske policije Veselin Milić i Ninoslav Cmolić, doskorašnji šef Uprave kriminalističke policije. Jasno je da su to samo upozorenja, jer obojica imaju dovoljan broj dokumentovanih i kompromitujućih činjenica, da budu ostavljeni na miru kada se svedu računi. Barem onoliko koliko je to slučaj sa bivšim ministrom Nebojšom Stefanovićem koji, iako je to malo poznato, i dalje živi u Beogradu, pod 24-satnim nadzorom Jedinice za obezbeđenje (JZO), što poreske obveznike Srbije košta desetine hiljada evra mesečno.
Nezadovoljstvo na sve strane
Sagovornici našeg nedeljnika ukazuju na snažan pritisak na policajce da se stalno izjašnjavaju, pišu desetine izveštaja dnevno, dok je klasičnog prisustva policije u rešavanju sporova građana, ili u saobraćaju, mnogo manje nego ranije. Videti policajce kako komuniciraju sa građanima, ili regulišu saobraćaj je sve ređi slučaj, a opsadni mentalitet koji je režim odavno uspostavio i u samoj policiji počinje da se manifestuje i kroz operativne komande.
Radoslav Repac ima priličnih problema da uspostavi autoritet u jedinicama Žandarmerije, koja je odranije načeta nezadovoljstvom, prijemom ljudi iz civilstva a bez iskustva rada u policiji, ali često sa policijskim dosijeom
„Sada se po ukusu vrha vlasti biraju ličnosti koje su psihološki ili na drugi način ranjive, bez profesionalnog autoriteta, a ambiciozne u materijalnom smislu. To nikako nije dobar recept kada je reč o situacijama u kojima se očekuje trenutno reagovanje“, zaključuje naš sagovornik.
Uz mešavinu straha i stida od nezakonitih naređenja koje izvršavaju, policajci koji su radili zajedno duže od decenije odbijaju da se jave i svojim bivšim kolegama na ulici. Tako je nekim bivšim pripadnicima SAJ zabranjen pristup kampu jedinice u Batajnici, a posebnu trivijalnost predstavlja činjenica da je Igor Žmirić, novi komandant Specijalne antiterorističke jedinice, zabranio treninge fudbalskog kluba Policajac na terenima SAJ u Batajnici.
Istovremeno, usled brojnih bolovanja i zahteva za penzionisanje, jedinica je smanjena na verovatno najmanji broj pripadnika od osnivanja i sada broji svega oko 60 aktivnih specijalaca. Radoslav Repac takođe ima priličnih problema da uspostavi autoritet u jedinicama Žandarmerije, koja je odranije načeta nezadovoljstvom, prijemom ljudi iz civilstva a bez iskustva rada u policiji, ali često sa policijskim dosijeom. Sada se na čelnom mestu Žandarmerije našao čovek koji ni sam ranije nije bio pripadnik specijalne jedinice, sem što je od predsednika republike dobio epitet „legendarni“.
Goran Colić, bivši načelnik Pete uprave BIA – sada načelnik Uprave za tehniku (bivša Služba za specijalne istražne metode SSIM), pri direkciji policije bio je uz Krička i Vasiljevića – još jedan je od učesnika gore pomenutog sastanka sa nemačkom kriminalističkom policijom.
Mnogo je neverovatnog u karijeri Branislava Pavlovića, počevši od prvog zaposlenja u Petoj upravi BIA koja je bila poznata kao mesto na koje se dolazi posle dugogodišnjeg rada u operativi. Posle godinu dana provedenih u Agenciji priznata mu je diploma fakulteta Union i postavljen je na mesto načelnika Sedme uprave, što je nezapamćeno
Sem po četiri prelaska iz MUP u BIA, Colić je poznat po tome što je 2014. bio izabran u UO FK Partizan na predlog navijača, ali i po zajedničkoj fotografiji sa Aleksandrom Vučićem, u crnoj uniformi BIA uz Marka Krička, koji je svoju karijeru u BIA započeo u Petoj upravi BIA, kada je na njenom čelu bio Goran Colić.
„Slučaj Pavlović“
Interesantno je da se na sastanku u Berlinu razgovaralo o borbi protiv visokotehnološkog kriminala, u kome je upravo BIA imala neke do sada „nezabeležene uspehe“. Jedan od njih je svakako onaj kada je novembra 2024. zbog prevara sa internet saobraćajem uhapšen IT stručnjak Branislav Pavlović, i to sa mesta zamenika načelnika čitavog Sektora tehnike u BIA. Uhapsili su ga pripadnici Uprave kriminalističke policije, po nalogu Višeg tužilaštva u Beogradu a prema zahtevu inostranih bezbednosnih službi. Inače, Pavlović je, kao i Marko Kričak, svoje prvo radno mesto u BIA dobio, takođe, u istoj Upravi dok je njom upravljao Goran Colić.
Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je posle tog, drugog hapšenja 2024. godine (prvi put ga je slobode lišila upravo BIA, u kojoj se potom 2018. zaposlio) iako je odmah priznao delo za koje je sumnjičen Pavlović nije bio ni suspendovan, već je nastavio da radi iako se nije pojavljivao na poslu. Poverljivi izvori Radara svedoče da je Pavlović i dan-danas zaposlen u BIA i to na mestu pomoćnika načelnika Sedme uprave BIA – zadužene za tehniku i mere tajnog nadzora:
„Mnogo je toga specifičnog i neverovatnog u karijeri Branislava Pavlovića, počevši od prvog zaposlenja u Petoj upravi BIA (kontraobaveštajna zaštita državnih organa) koja je bila poznata kao mesto na koje se dolazi posle dugogodišnjeg rada u operativi“, govori naš sagovornik, nekadašnji radnik BIA.
„Posle godinu dana rada u BIA priznata mu je diploma fakulteta Union i postavljen je na mesto načelnika Sedme uprave, što je nezapamćeno.“
Posle kratkog boravka u MUP, koji je usledio posle odlaska Bratislava Gašića iz BIA, Pavlović se vraća u BIA. Prethodno je, a kako je Radar ranije pisao, prilikom posete za dan MUP 4. juna 2023, Pavlović ćaskao sa Vučićem, koji mu se tom prilikom obratio po nadimku i pokroviteljski ga upitao kako se snalazi u MUP?
Lojalnost na dan izbora
Posle odlaska Gašića na poziciju ministra odbrane, Pavlović se vraća u BIA gde je dobio radno mesto na portirnici, na kome se nije pojavljivao, ali se zahvaljujući prijateljima na visokim pozicijama, među kojima naši izvori posebno apostrofiraju jednog od Vučićevih kumova, ubrzo našao na mestu zamenika načelnika čitavog Sektora tehnike BIA.
Sada se, po ukusu vrha vlasti, biraju ličnosti koje su psihološki ili na drugi način ranjive, bez profesionalnog autoriteta, a ambiciozne u materijalnom smislu. To nikako nije dobar recept kada govorimo o situacijama u kojima se očekuje trenutno reagovanje
„Na tom mestu je uhapšen, a delo za koje je bio sumnjičen odmah je priznao. Njegov status u BIA nije bio promenjen, nije bio čak ni suspendovan“, nastavlja sagovornik Radara. „Trenutno se ponovo nalazi na mestu pomoćnika načelnika Sedme uprave, što znači da ima pristup merama tajnog nadzora. Ne mogu precizno da opišem kakav utisak na ostale zaposlene ostavlja šetajući se po krugu kompleksa na Banjici sa preskupim satom na ruci.“
Naš sagovornik atmosferu na Banjičkom visu opisuje kao deprimirajuću, naglašavajući da ukupan posao koji BIA može da pripiše sebi obavlja nekih 30 odsto ljudi koji su u agenciji zaposleni, dok ostatak demonstrira lojalnost i nekompetenciju.
Loši poručnici srpskih službi bezbednosti na svojim pozicijama znaju svoj zadatak i kome treba da dokažu lojalnost. Zato svoj maksimum demonstriraju ne samo u predizbornoj kampanji već i tokom samog izbornog procesa. Tako su za vreme izbornog dana u Aranđelovcu, ispred hotela Izvor primećeni službeni automobili načelnika UKP Marka Krička i njegovih saradnika. Bivši pripadnik JZO, sada načelnik Odeljenja za posebne akcije Uprave kriminalističke policije, Branislav Milenković tokom izbornog dana upao je u prostorije Narodnog pokreta Srbije i oduzeo službene kompjutere. Oni znaju svoj zadatak i sve što ne mogu da kontrolišu – spremni su da unište.
