Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je nakon 1.091 dana zatočeništva u pritvorskoj jedinici britanskog zatvora Belmarš postigao dogovor s američkim tužilaštvom koje ga je teretilo za špijunažu po osamnaest tačaka optužnice. Pristavši da prizna krivicu po jednoj tački, Asanž je tamnicu od šest metara kvadratnih u kojoj je prema navodima Vikiliksa provodio i po 23 sata dnevno brzo zamenio za automobil koji ga je odveo na londonski aerodrom Stansted, odakle je, pak, avionom poleteo ka ostrvu Sajpan u Tihom okeanu, teritoriji koja se nalazi pod američkom upravom.
Veliki zaokret
U zamenu za priznanje da je učestvovao u zaveri radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, pedesetdvogodišnji osnivač Vikiliksa dobio je priliku da prema dogovoru koji američki sudija tek treba da odobri bude osuđen na pet godina zatvora koje će biti uračunate u godine koje je proveo u pritvoru, što bi značilo da se više neće suočavati s novim optužnicama i eventualnim lišavanjima slobode i bajbocima.
Sve će biti poznato u sredu, dan pred izlazak ovog broja Radara, kada će Asanž i zvanično biti osuđen. Kada se završi saslušanje o kazni, prema navodima visokog zvaničnika američkog ministarstva pravde, Asanž će se sasvim izvesno uputiti u rodnu Australiju. U prilog ovoj mogućnost ide činjenica da je Sajpan neuporedivo bliže Australiji negoli Severnoj Americi.
U zamenu za priznanje da je učestvovao u zaveri radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, Asanž je dobio je priliku da bude osuđen na pet godina zatvora koje će biti uračunate u godine koje je proveo u pritvoru. Što suštinski znači da je slobodan
Reč je o oštrom zaokretu u odnosu na februarska dešavanja, kada se činilo da će ga britanski državni aparat izručiti američkom, u kojem slučaju bi mu sledovalo mogućih 175 godina zatvora. Da li zbog upornih poziva premijera Australije Entonija Albanezea da Asanž završi u domovini, da li zbog jednako upornih opomena koje je po pitanju Džulijanovog psihofizičkog zdravstvenog stanja u javnost slala njegova supruga Stela, da li zbog prikupljanja političkih simpatija u samim Sjedinjenim Američkim Državama, ali i inostranstvu – tek, administracija Džozefa Bajdena odlučila je da drastično omekša pristup u najvažnijem slučaju borbe za istinu i slobodu informisanja u 21. veku.
Kraj sage…
Tako je, čini se, okončana pravosudna saga koja je počela još u periodu vladavine Baraka Obame, kada se Asanž i našao pod lupom zapadnog zakonodavstva, provevši od 2012. godine čak sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu, a koja je kulminirala za vakta Donalda Trampa, kada je bremenita optužnica podignuta. I, dok se Trampova utvara ponovo nalazi pred vratima Bele kuće, valjalo podsetiti i da se stav bivšeg američkog predsednika prema Asanžu menjao. Neko bi rekao – oportuno.
Prvo borac za slobodu, potom haker u ravni teroriste, da bi u maju Tramp rekao da bi „ozbiljno razmislio“ da pomiluje Asanža, pomalo kao što je Obama učinio pred kraj svog drugog mandata u slučaju uzbunjivačice Čelsi Mening koja je bila jedan od glavnih izvora Vikiliksa. Nota bene, ne i u slučaju Edvarda Snoudena koji je pametno prebegao u Moskvu.
…i zaostavština
Podsećanja radi, Asanž je Vikiliks osnovao davne 2006. godine, da bi četiri godine kasnije u etar pustio oko 700.000 dokumenata različitih stepena poverljivosti, diplomatskih depeša, ali i snimaka koji su nedvosmisleno pokazali ratne zločine koje je američka vojska činila u Iraku i Avganistanu. Recimo, pitanje je da li bismo ikada saznali da je 2007. godine američki helikopter pucao po civilima u okolini Bagdada. Reč je o incidentu u kojem su živote izgubili i dvojica novinara Rojtersa. Pitanje je da li bi javnost i pod kojim okolnostima bila obaveštena da zvanični Vašington špijunira glavešine Ujedinjenih nacija.
Iz perspektive nacionalnih interesa, Asanž bi bio bezbednosno interesantan svakoj državi i svakim vlastima, bez obzira na stepen njihove demokratičnosti. Iz perspektive javnog interesa, međutim, može da bude samo borac za opštu stvar.
