Ima li smisla da se, posle normalizovane upotrebe govora mržnje i nasilja, nakon intenzivnog targetiranja nacionalno ili politički „nepodobnih“ direktno sa državnog vrha, izbacivanja studenta i njegove majke iz pozorišta, čudimo otvorenoj, nekažnjenoj promociji fašizma, u izvedbi Miše Vacića, obično predstavljanog titulom lidera Srpske desnice?
I da li je dovoljno da verujemo da se, u zemlji koja je zbog fašizma toliko propatila, ta mračna ideologija ne može zapatiti šire od malog kruga lica sumnjive inteligencije i nesumnjive agresivnosti, sa istorijom službovanja u funkciji kontrolisanog alata vlasti za specijalne namene?
Šta se ovoga puta desilo: „U ime svih nacionalista Evroazije i svih onih koji su pali za našu borbu da im kažem jednim rimskim pozdravim. Presente!“ uzviknuo je Vacić uz podignutu desnu ruku po modelu fašističkog pozdrava učestvujući na sastanku evropske internacionalne organizacije ekstremne desnice „Alijansa za mir i slobodu“, u nedelju u Rimu. Boje Srbije na skupu je „branio“ i Vacićev ultradesničarski istomišljenik Goran Davidović Firer, sa kojim je krajem 2024. godine najavio formiranje Partije srpskih nacionalista, još uvek neubeležene u Registar političkih partija Srbije.
Pa onda: na upit novinara N1, Vacić je, uz uobičajene uvrede, „objasnio“ da je reč o pozdravu 2.500 godina starijem od pojave fašizma. Baš kao što je, recimo, i „svastika“ 5.000 godina star simbol koji je prvobitno predstavljao sunce, blagostanje i sreću, u hinduizmu, budizmu i džainizmu, ali je danas nesumnjiva oznaka ideologije koja je odnela desetine miliona žrtava.
Nakon Vacićevog spornog salutiranja fašističkim pozdravom na skupu pod nazivom „Evropa se diže. Ne ratu za Izrael“, reakcija vlasti i institucija Srbije, u kojoj je upotreba fašističkih simbola zabranjena, potpuno je izostala. Ni reč se nije čula, makar i samo zbog nanošenja štete ugledu zemlje nakon što je o slučaju izvestila svetska štampa.
Recimo da utešno zvuči tumačenje Sofije Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, prema kome vlast svesno kreira prostor na javnoj sceni za grupe poznate po nasilnom ponašanju, kako bi se one kontrolisale. Pomaže im i direktno, dok baš ne preteraju, kao što se upravo Vaciću desilo kada je u januaru 2017. izgubio mesto savetnika u Kancelariji za KiM. Ali, gde je garancija da ugroženoj vlasti neće biti potrebno razmahivanje ultradesničarskog „strašila“ kako bi ona, sa svojim sve represivnijim metodama, delovala umereno? I dokle to može dovesti?
