Sada je sasvim izvesno da se završila epoha doba zlog, oličenog u vlasti Srpske napredne stranke. Kroz peščani sat prolaznosti, nezaustavljivo cure poslednja zrna peska, praćena lavinom blata, mulja i kaljuge, koji su obeležili vlast jednog vlastoljubivog čoveka. Nažalost, kroz taj kal izbijaju i lokve krvi onih koji su pali kao žrtve ovog režima. Krv, crvena, nevina i čista, sliva se niz ovaj peščani sat, nekada u krupnim upozoravajućim kapima, nekada u mlazevima.
Što više odgovorni za tu krv nevinih peru ruke, ona sve više prska po zamućenim staklenim zidovima tog merača ovovremenog trajanja. Miris opljačkanog novca, pomešan sa šuštanjem krvavih banknota, neodoljivo podseća na miris devedesetih. Vonj radikalštine ponovo je pritisnuo Srbiju preteći da je uguši.
Ova sumorna slika Srbije pred umorom, pritisnuta čizmom tiranije koja teži da poslednji dah slobode istera iz usahlih grudi, izmaštana je u dugim besanim noćima radikalske besanice. Te noći jesu takve, besane i teške, jer u fioke savesti okovane paučinom, svake noći navrate Oliver Ivanović, Omer Mehić, Slavko Ćuruvija, Vladimir Cvijan, Slobodan Tanasković, nevina deca iz Ribnikara… Dugačak je spisak žrtava ovog režima što obahaćenim režimlijama ne daju san na oči.
Miris opljačkanog novca, pomešan sa šuštanjem krvavih banknota, neodoljivo podseća na miris devedesetih. Vonj radikalštine ponovo je pritisnuo Srbiju preteći da je uguši
I taman kada je sve bilo spremno da se sa onom usiljenom i prenaglašenom ozbiljnošću saopšti ona dugo pripremana rečenica, u duhu mlađim generacijama sasvim nepoznatog Stipe Mesića:
„Moj posao je završen, Srbija više ne postoji!“, dunuo je lagani lahor. Na obzorju horizonta se zarudelo praskozorje novog dana. Kao mnogo puta u istoriji Srbije, čuvši vapaj otadžbine u samrtnom ropcu, ustala je mladost Srbije. Zagrmeli su bubnjevi i doboši, zalepršale su zastave slobode u rukama naših pupoljaka koji će tokom ove borbe postati najlepši cvetovi slobode.
Najbolje što je ova zemlja othranila, sačuvala i spremila za budućnost, naša pokretačka snaga i uzdanica, intelektualna riznica pameti i obrazovanja, ustala je i stala pod visoko podignutu zastavu prkosnog otpora i hrabrosti koji će poroditi slobodu.
Srbija je ponovo zamirisala na ruzmarin. Već godinu dana mladost Srbije i naši Univerziteti ispisuju najlepše stranice naše istorije. Pokazalo se da 1300 kaplara koji su se upisali u večnost, imaju svoje dostojne naslednike. Barjak slobode ovi mladi ljudi razvili su sa tako čvrstom verom da rade ispravnu stvar, kao da su se čitavog života spremali baš za ovaj zadatak.
Oni ne traže nikakvu nagradu, priznanje i odlikovanje za ovo što rade. Oni ne ropću, ne sipaju žalopojke, ne izgovaraju patetične reči samosažaljenja, ne jadaju se nad sudbinom koja ih je zadesila. Oni čak ne traže ni aplauz, klicanje i povike iako ih širom Srbije, građani dočekuju baš u takvom ambijentu.
Oni ovo ne rade ni zbog slavoljublja, još manje zbog vlastoljublja. Oni ovo rade sa jakom verom u krajnju i konačnu pobedu dobra. Oni su se odrekli mandata i učešća u budućoj vlasti zarad mnogo višeg cilja.
Najbolje što je ova zemlja othranila, sačuvala i spremila za budućnost, naša pokretačka snaga i uzdanica, intelektualna riznica pameti i obrazovanja, ustala je i stala pod visoko podignutu zastavu prkosnog otpora i hrabrosti koji će poroditi slobodu
Demokratska stranka, verujući da ovo nije borba za mandate, još manje za vlast, podržala je zahteve studenata i stavila se u stroj onih koji se bore za slobodu u ovoj epskoj borbi svih generacija. Na poziv studenata napustili smo Skupštinu, koja je odavno postala natkriveni deo Ćacilenda i fasada za režimski neuspešan pokušaj pravljenja privida političkog života.
Posebno smo zdušno podržali borbu studenata i profesora Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Slike zajedništva, slike mladih u borbi za slobodu, svima u Srbiji, regionu i svetu poslale su jasnu poruku:
„Nemojte nas zatvarati u nacionalne ograde i deliti na one koji se krste, križaju ili klanjaju, jer su čovekoljublje, solidarnost i plemenitost naša zajednička vera, a nečoveštvo jedina nevera koju poznajemo. Verujemo da zajedničku budućnost i pravo na normalan život imaju i Ilija i Alija i Nadija i Nataša!“
Ako su se dogovorili studenti Novog Pazara i Novog Sada, ako su dogovor napravili mladost Sjenice i Kragujevca, to znači da će se o normalnom životu na Zapadnom Balkanu dogovoriti i mladi ljudi u Beogradu i Sarajevu. Ne može palminu grančicu mira u Sarajevo da nosi onaj ko je promovisao politiku „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“, niti onaj ko se po sarajevskima brdima strašnih i užasnih devedesetih verao sa kišobranom kalibra 7,62 mm. Taj nikada neće biti mirotvorac. Taj je zauvek prepreka normalnom životu na Zapadnom Balkanu.
Pred studentskom listom se nalaze brojni izazovi. Pratim nervozu da se što pre saopšte imena kandidata za poslanike. I to u trenutku kada ne znamo niti jedno ime na bilo kojoj drugoj listi. Ali eto važno je da znamo ko su imena na studentskoj listi. Ne znam da li se to radi da bi ti ljudi prošli tabloidno čerečenje, pa možda i odustali, a da umesto njih uskoče oni koji bi da pobede u trci dok trče na pokretnoj traci. Ma koliko uporno trčali, oni vazda trče u mestu. I tako već 13 godina.
Pratim nervozu da se što pre saopšte imena kandidata za poslanike studentske liste. I to u trenutku kada ne znamo niti jedno ime na bilo kojoj drugoj listi. Ne znam da li se to radi da bi ti ljudi prošli tabloidno čerečenje, pa možda i odustali, a da umesto njih uskoče oni koji bi da pobede u trci dok trče na pokretnoj traci
Nekim drugima je važno da kandidati na listi budu levo orijentisani. Po mogućstvu da su socijaldemokrate. Zamislite gori vam kuća, dolazi vatrogasni kamion, požar se dobrano rasplamsao, preti da se proširi i na komšiluk, a vi kažete hoću da vatru gase samo vatrogasci socijaldemokrate, ili niko drugi. Makar kuća izgorela.
Naposletku, pojavila se i ideja, koja se sve glasnije zastupa u javnosti, da studentska lista mora biti jasno proevropski orijentisana. Demokratska stranaka je politička organizacija koja se ne samo najdoslednije i najduže bori i zalaže za ideju članstva Srbije u Evropskoj uniji, već smo i rodonačelnici te ideje uobličene u politički program.
Ali čvrstog smo uverenja da deklarativno i formalno pozivanje na Evropu, u momentu konačnog obračuna sa mafijom na vlasti, predstavlja obezvređivanje obe ideje: i evropskih integracija i suštinskih promena koje su Srbiji potrebne. Svako umetanje novih tema danas razbija referendumsku atmosferu. Fokus mora ostati na pobedi studentske liste, jer bez toga nema ni promena, ni Srbije, ni Evrope. Evropska budućnost Srbije nikada nije bila manje zavisna od bilo koje stranke ili aktera sa predznakom proevropskih. Pobeda studentske liste je jedini politički okvir koji može pružiti ambijent za nadmetanje političkih ideja u demokratskoj atmosferi.
Na izmaku vremena svevlašća Srpske napredne stranke i samovlašća jednog čoveka koji je nesposoban sobom da vlada, a hteo bi da vlada svime u ovoj zemlji, jasno je da je rezultat ove strahovlade slom njihove proklamovane politike i razaranje svih segmenata našeg društva. Nedeljno prikupljanje potpisa od strane studenata, bio je još jedan jasan signal da je naše društvo mobilisano i spremno za promene. One su neminovne i nezaustavljive. Sa sobom donose slobodu i potrebu da se u Srbiji izgradi svest o značaju i vrednosti tog pojma kako nam se vreme neslobode nikada više ne bi ponovilo.
Za slobodom nezaustavljivo korača i pravda. Pokucaće na mnoga vrata onih kojima će garantovati pošteno suđenje. Biće to jedino pošteno u njihovoj biografiji čime će moći da se pohvale
Do slobode možemo doći samo putem izgradnje referendumske atmosfere sa jednim jedinim pitanjem:
Ili Srbija ili napredna mafija!
U nedelju smo još jednom pokazali da ćemo na to potanje dati dobar odgovor. I da Srbija želi samo jednu kolonu protiv vlasti. Studentsku.
Za slobodom nezaustavljivo korača i pravda. Pokucaće na mnoga vrata onih kojima će garantovati pošteno suđenje. Biće to jedino pošteno u njihovoj biografiji čime će moći da se pohvale. U vreme zimske kratkodnevnice, u predvečerje proleća slobode, senke mnogih vlastodržaca su se ozbiljno izdužile. Nema boljeg znaka da im je sunce ozbiljno na zalasku. Nas čeka žuto sunce na plavom nebu slobode.
Dočekajmo ga spremni za izazove koje donosi.
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke za „Radar”
