Majice sa likom Vladimira Putina na štandovima sa suvenirima iz Beograda u Knez Mihailovoj, već decenijama svedoče da nešto nije sasvim u redu sa ovdašnjom, za-inat-svima-ljubavlju prema ruskom predsedniku.
Ipak, poslednji izborni ciklus ukazao je da se ta naklonost može i kapitalizovati te da je u Srbiji moguće da se politička stranka u kojoj praktično nema Rusa, zvanično nazove Ruskom, da se ista registruje po pravilima za nacionalne manjine, kako bi onda bila upotrebljena da vlasti donese pobedu i tamo gde je na sve druge načine – nije osvojila.
Još 2016. godine kada je otkriven prvi talas falsifikovane podrške birača, pojavila se Jedinstvena ruska stranka, za koju se sumnjalo da je krivotvorila potpise i to tako što je preko štampača iskopirala pečat osnovnog suda u Šapcu
Pavle Dimitrijević
A koliko su sami Rusi koji žive u Srbiji naklonjeni aktuelnom predsedniku Ruske Federacije ukazali su rezultati glasanja u martu kada je samo desetak odsto birača odabralo njegovo ime na izbornom listiću. Petar Nikitin, osnivač Ruskog demokratskog društva u Srbiji svedoči da njegovim sunarodnicima koji žive u Srbiji a koji nisu naklonjeni vlastima u Kremlju, život u Srbiji nije ni lak, ni jednostavan. „Tužno je videti kako se dozvoljava da u ime ruskog naroda nastupaju neki samozvanci, dok vlast u Srbiji okreće leđa ljudima iz Rusije koji ovde žive.“
Manjinski fantomi
Prema informacijama iz organizacije za monitoring izbora CRTA fenomen fantomskih, manjinskih stranaka postoji još od 2012. godine kada je stranka NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora) registrovana kao stranka Vlaške nacionalne manjine. Zatim se 2014. pojavila izvesna stranka Rusa Srbije – Dragan Cvetković. „Zanimljivo je da su se kroz različite izborne procese provlačile različite ruske stranke, ističe Pavle Dimitrijević, direktor CRTA za pravna pitanja. „Još 2016. godine, kad je otkriven prvi talas falsifikovane podrške birača, pojavila se Jedinstvena ruska stranka za koju se sumnjalo da je krivotvorila potpise i to tako što je preko štampača iskopirala pečat osnovnog suda u Šapcu. Na tim izborima postojao je Srpsko-ruski pokret Slobodan Dimitrijević i Ruska stranka Slobodan Nikolić.“
Sagovornik Radara ističe da je svaki izborni proces u Srbiji u opasnosti od zloupotreba statusa stranaka nacionalnih manjina, te da zakonodavac, ali ni mi kao društvo nismo našli odgovor na mogućnost da se pod sumnjivim okolnostima registruju stranke nacionalnih manjina, a da se zapravo to čini iz koristoljublja osnivača. „Bez izmene Zakona o političkim strankama bojim se da nećemo moći da izbegnemo ovakve prevare u izbornom procesu“, kaže Dimitrijević.
Na opasku da je reč o ciljanom okretanju zakona naglavce i ciničnoj igri u kojoj opozicija, odnosno građani nikada neće uspeti da se izbore za korektne izborne uslove, Dimitrijević upozorava da je ovo samo nastavak problema lažnih lista koje imamo duži period.
„Ovde se tome pribeglo jer je lakše skupiti potpise za liste manjinskih stranaka i to je direktan primer izborne manipulacije, ali ne samo u smislu dobijanja mandata, već i uticanjem na sam izborni proces. Naime, svaka proglašena stranka ima pravo da imenuje člana u organ za sprovođenje izbora, odnosno u izbornu komisiju i u biračke odbore, a na taj način povećava se njihov uticaj na sam izborni proces. Sa jedne strane, mislim da je neophodno da se promeni izborni zakon, a sa druge, tužilaštvo bi moralo proaktivno da pristupi ovom slučaju i da ispita na koji način su ove stranke dobile formalne statuse, odnosno prijavljivale prikupljene potpise a da nigde nisu zabeležene njihove aktivnosti na prikupljanju potpisa. Moramo izaći iz kruga nekažnjivosti krivičnih dela u izbornom procesu.“
Izigravanje zakona
Prema informacijama do kojih je došla CRTA, indikativno je da su za zloupotrebe u izbornom procesu srpski sudovi u prvostepenim odlukama izrekli svega nekoliko kazni koje su po pravilu bile – uslovne.
Maja Nastić, profesor ustavnog i izbornog prava sa pravnog Fakulteta u Nišu, naglašava da u Srbiji postoji više od 120 registrovanih stranaka, a da je više od polovine registrovano kao stranke nacionalnih manjina.
„Veliki broj manjinskih stranaka posledica je činjenice da su u Registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina (za koje je zaduženo Ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog) upisane 24 manjine, a da je za registraciju političke stranke nacionalne manjine dovoljno 1.000 potpisa, dakle 10 puta manje nego za osnivanje stranke po opštim pravilima. Veliki broj stranaka nacionalnih manjina govori i da je pitanje statusa nacionalnih manjina izuzetno politizovano i opravdano se postavlja pitanje legitimnog zastupnika interesa određene nacionalne manjine.“
Nastić ističe da iako izborni zakon prepoznaje atraktivnost statusa manjinske liste u smislu olakšane političke participacije, sadrži i odredbu o zabrani da se zakon izigrava.
Sagovornica Radara ukazuje da je odlukom Višeg suda u Nišu od 9. decembra 2023. godine poništeno rešenje Opštinske izborne komisije u Gadžinom Hanu da se Ruskoj stranci prizna status manjinske liste, između ostalog, jer prema podacima popisa stanovništva iz 2022. na području ove opštine postoji jedno jedino lice koje se izjasnilo kao pripadnik ruske nacionalne manjine.
Prilikom podnošenja izborne liste utvrđeno je da nedostaju 22 izjave birača koji podržavaju Rusku stranku u Nišu. Proverom dokumentacije utvrđeno je da nije dostavljen potreban broj pravno valjanih izjava glasača koji podržavaju ovu listu
Maja Nastić
„Na nedavno održanim lokalnim izborima u Nišu bile su prijavljene tri manjinske liste. Razumljivo, najviše pažnje privukla je Ruska stranka, kojoj ovo nije prvi put da učestvuje na lokalnim izborima. Prilikom podnošenja izborne liste utvrđeno je da nedostaju 22 izjave birača koje podržavaju ovu listu, iako je dostavljeno 537 izjava. Proverom dokumentacije utvrđeno je da nije dostavljen potreban broj pravno valjanih izjava birača da podržavaju listu. Tek nakon otklanjanja ovog procesnog nedostatka, ova lista je proglašena listom nacionalne manjine“, kaže Nastić.
Bračni posrednici
Podsetimo, kao i u Nišu, gde se vlast nada da će mandat Ruske stranke biti pobednički tas na vagi, ova partija „osvojila“ je jedan odbornički mandat i u Čačku. Slobodan Jakšić, predsednik gradskog odbora Ruske stranke u ovom gradu, kao i njegov kolega Slobodan Nikolić, lider „šabačkih Rusa“, vlasnici su agencije za bračno posredovanje. Obojica, takođe, dele zajedničku političku prošlost u Srpskoj radikalnoj stranci.
Vesna Jerotijević, iz Pokreta Probudimo Čačak kaže za Radar da su postizborna dešavanja ukazala da su Ruske stranke novi pilot-projekat vlasti. „Upravo onako kako je olivije salata, koja se samo kod nas naziva ruskom, opisana kao izobilje u malom, jednako tako se i jedna mala grupa ljudi odjednom našla u stanju izobilja.“
Dobar deo ljudi sa kojima razgovaramo razume da je sve samo šarada i novi izborni projekat vlasti, dok su drugi zbunjeni i stvarno veruju da je to neka stranka Rusa. Zameram im to neznanje. U tim godinama moraju znati da ruska salata nije zaista ruska
Vesna Jerotijević
Jerotijević ističe da je, prema njenim saznanjima, aktivistima saopšteno da će učestvovati u posmatranju izbora, ali da im je naknadno javljeno da će njihova mesta u biračkim odborima zauzeti članovi SNS.
„Dobar deo ljudi sa kojima razgovaramo razume da je sve samo šarada i novi izborni projekat vlasti, dok su drugi zbunjeni i stvarno veruju da je to neka stranka Rusa. Zameram im to neznanje. U tim godinama moraju znati da ruska salata nije zaista ruska.“
Na kraju, dok traje lament nad besprizornim marifetlucima vlasti, posle svega, opravdano se postavlja i pitanje: da li se neko u srpskoj opoziciji ozbiljno bavi pitanjem privlačenja istinskih stranaka manjina i da li zaista veruju da se bez manjinskih zajednica može smenjivati ovakva vlast? Ako to ne znaju, i oni su u velikom neznanju. A ne može se biti toliko neuk i slobodan, u isto vreme.
